Početna strana > Hronika > Politika: Zašto povlašćena trgovina sa Rusijom nije iskorišćena
Hronika

Politika: Zašto povlašćena trgovina sa Rusijom nije iskorišćena

PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 18. oktobar 2021.

 Kada je pre nekoliko dana u Srbiji bio Jurij Borisov, potpredsednik Vlade Ruske Federacije i kopredsednik Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučnotehničku, izjavio je da su oni zainteresovani za veći izvoz srpske robe na tržište Ruske Federacije. Mi odavno imamo povlašćen status za izvoz neke robe na to tržište, a od jula je u punoj primeni i Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU) čiji su članovi još i Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da je sporazum sa EAEU bez dileme sjajna stvar, ali…

– Dosadašnjom robnom razmenom sa Ruskom Federacijom definitivno ne možemo biti zadovoljni. Ni mi, ni Rusi. Izvoz Srbije na to tržište stagnira, dok uvoz iz Rusije oscilira zbog jednokratnih nabavki proizvoda namenske industrije ili drastičnih promena cena energenata što nas dovodi u zabludu u pogledu vrednosti robne razmene i ukupne ekonomske saradnje. Ta stagnacija je najbitnije pitanje koje se mora nanovo naći i pred predstavnicima Mešovitog komiteta za praćenje ovog sporazuma i razmatranje mogućnosti za dalje unapređenje trgovinskih odnosa – napominje Nikolić.

U prvom polugođu ove godine nominalna vrednost izvoza dostigla je 438,9 miliona evra, što je jedva za 3,2 miliona više od prihoda koje smo imali pet godina ranije. Pored toga što izvozimo jednostavne i radno intenzivne proizvode (jabuke čine čak 13,6 odsto ukupnog robnog izvoza u prvih šest meseci ove godine), paradoksalno je da većina najzastupljenijih proizvoda, na kojima počiva naš izvoz u Rusku Federaciju (dve trećine ukupne vrednosti izvoza) ima mnogo bolju prođu u ostatku sveta nego na ruskom tržištu.

– Da li je moguće da nemamo konkurentnu robu za ovo tržište. Kako je moguće da je sem pomenutih jabuka, sva ostala roba i dalje na nivou statističke greške robnog uvoza Ruske Federacije. Da li je problem veličina tržišta i nemogućnost proizvodnje većeg obima. Transportni i logistički troškovi. Ili slaba zainteresovanost preduzeća da robu u većem kapacitetu plasiraju na ovo tržište… – nabraja Nikolić sva pitanja koja traže odgovor. S druge strane, izvoz na ostala tržišta raste.

Posle krizne prošle godine nastavljen je umereni rast izvoza u zemlje okruženja, od 2017. približno šest odsto prosečno godišnje. Još intenzivniji rast imamo sa zemljama Evropske unije oko devet odsto prosečno godišnje, a vratili smo se i na putanju rasta izvoza u Kinu. Vrednosno najznačajniji proizvod koji bi realno mogao više da se izvozi u bescarinskom režimu su cigarete i naš sagovornik procenjuje da bi po tom osnovu izvoz mogao da poraste za dodatnih pedesetak miliona evra. Sada je ograničen tarifnim kvotama od dve milijarde komada godišnje. Bez obzira na to, to je dobar podsticaj za duvansku primarnu proizvodnju i prerađivački sektor.

Preferencijalni tretman prvi put dobili su i određene vrste sireva i rakija, ali potencijal ovih proizvoda kako zbog proizvodnih kapaciteta, ili strožih uvoznih kvota može dostići tek deseti deo izvoznih prihoda od cigareta. Potencijalno interesantna roba za izvoz na tržište EAEU su: konzervirano voće i povrće, džemovi, sokovi, kompoti, sadnice jestivog voća i kalema ruža, lekovi, keramičke pločice, nameštaj, hrana za kućne ljubimce, a atraktivna je i saradnja u oblasti građevinske industrije i IKT.

Ohrabruje činjenica da je nekoliko kompanija iz agroindustrijskog sektora najavilo potpisivanje novih ugovora sa tržištem EAEU. Sporazum mogu da koriste i strani investitori, Inostrane kompanije otvaraju proizvodnju u Srbiji i koriste slobodan, bescarinski pristup tržištima sa kojima imamo sporazume o slobodnoj trgovini. Među prvih deset najznačajnijih izvoznika iz Srbije u Rusku Federaciju, devet su strane investicije, a od toga osam iz Evropske unije u najrazličitijim oblastima poslovanja: od poljoprivredno-prehrambene proizvodnje, industrije tekstila i odevnih predmeta, bele tehnike i građevinskih materijala, do priključnih vozila, gumarske industrije i proizvodnje lekarskih i medicinskih preparata...

Srednjoročno posmatrano, imajući u vidu tehničke zahteve kvaliteta za ulazak na tržište EAEU koji su nekad stroži od evropskih, očekuje se da srpske kompanije preduzmu dodatna ulaganja u postrojenja i tehničke karakteristike proizvoda, tako da u perspektivi ponude kvalitetniji proizvod i efikasniju tehnologiju. Ali kako izvoz ne napreduje, naredni podaci ukazuju da se ovaj imperativ pre odnosi na očuvanje postojećih pozicija na ruskom tržištu, nego nekakvu ekspanziju.

(Politika)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner