Politika: Zašto nismo potpisali konvenciju protiv trgovine organima

Albanija, na čijoj se teritoriji nalazila ozloglašena „žuta kuća”, u kojoj su 1999. godine otetim Srbima vadili organe, nikada nije pokrenula istragu o tome šta se dešavalo u tamošnjem selu Ribe, nedaleko od grada Bur­ela, ali je zato ovih dana među prvim državama koje su potpisale Konvenciju Saveta Evrope (SE) protiv trgovine ljudskim organima. Srbija, međutim, još nije potpisala ovaj dokument, a pod velikim je znakom pitanja da li će to uopšte učiniti.

Kako za „Politiku” kažu u Ministarstvu pravde, „Republika Srbija je mišljenja da u ovom trenutku ne treba još potpisivati Konvenciju Saveta Evrope protiv trgovine ljudskim organima, ali može da joj, kada za to bude trenutak, pristupi”. Srbija, naime, „ostaje otvorena za mogućnost naknadnog potpisivanja ove konvencije”.

Prilikom pisanja konvencije, kako nezvanično saznajemo, bili su angažovani i stručnjaci iz Beograda, ali nisu bile prihvaćene njihove sugestije. Naši eksperti su predlagali da se u konvenciju uključe rešenja koje predviđa srpski Krivični zakonik, koji je trgovinu ljudskim organima već sankcionisao kao krivično delo. Kazna zaprećena za ovaj zločin je od tri do dvanaest godina zatvora. Naši pravnici su smatrali da je konvencija u kojoj piše da države treba da „nastoje” da u svoje krivične zakone uvrste ovo delo previše „labavo” postavljena, te da nema svrhe da je Srbija potpisuje.

Ova konvencija SE je, inače, prvi međunarodni sporazum koji se bavi materijom trgovine ljudskim organima.

Već prvog dana po njenom usvajanju, 25. marta, pristupilo joj je 14 država, i to Albanija, Austrija, Belgija, Češka, Grčka, Italija, Luksemburg, Norveška, Moldavija, Poljska, Portugalija, Španija, Turska i Velika Britanija. U Ministarstvu pravde kažu i da su Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Malta, Holandija, Švedska, Švajcarska, Hrvatska, Danska, Finska, Estonija, Nemačka, kao i EU, zauzele stav da zasad ne planiraju da pristupe konvenciji, dok je Srbija ovo pitanje ostavila otvorenim.

Generalni sekretar SE Torbjern Jagland je pozvao države u Evropi, ali i šire, da što pre potpišu i ratifikuju konvenciju u svojim nacionalnim parlamentima jer je međunarodna saradnja u krivičnom gonjenju onih koji su odgovorni za tu trgovinu, kako je rekao, od suštinskog značaja za borbu protiv ovog kriminala.

Među evropskim državama Srbija je verovatno najviše zainteresovana za gonjenje trgovaca ljudskim organima jer još čeka sudski epilog izveštaja Dika Martija. Podsetimo, Marti je kao izvestilac Saveta Evrope posle dve godine istrage, 2010. godine, podneo izveštaj u kome je vođe OVK-a, među kojima i Hašima Tačija, označio kao čelnike mafijaške grupe odgovorne za trgovinu oružjem, drogom i ljudskim organima. Istragu je vodio na osnovu optužbi koje je u svoj knjizi „Lov: ja i ratni zločinci” iznela bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, a prema kojoj je oko trista Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slani u Italiju, odakle su distribuirani u klinike širom Evrope.

Posle istrage koju je predvodio tužilac Euleksa Klint Vilijamson, a uz saradnju Tužilaštva za ratne zločine iz Beograda, krajnja adresa za procesuiranje odgovornih za ove zločine trebalo bi da bude specijalni sud u Prištini. Na njegovo osnivanje se, međutim, čeka već neko vreme jer u kosovskom parlamentu nema većine neophodne za izglasavanje odluke kojom bi bio formiran. Možda bi već neki od zločinaca iz „žute kuće” bili procesuirani da je prihvaćen zahtev Beograda koji je podržala i Moskva – da ovaj slučaj umesto Euleksa preuzme međunarodni tim koji bi radio pod okriljem UN. Za tu ideju bio je i sam Dik Marti. Tome su se, međutim, usprotivile Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.