Politika: Zašto Merkelova saziva balkanski samit u Berlinu

Posle političkog „Kroacija samita“ u Dubrovniku, krajem avgusta sledi ekonomski samit u Berlinu. Na poziv Angele Merkel premijeri, šefovi diplomatija i ministri finansija i ekonomije Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, ali i Kosova i Albanije, u nemačkoj prestonici će razgovarati pre svega o privrednom razvoju regiona.

Prema pozivnici na berlinski samit, u koju je „Politika” imala uvid, organizator jednodnevnog skupa, nemačko ministarstvo za privredu i energiju, planiralo je diskusije na temu projekata iz oblasti energetike, tehnologije i infrastrukture, ukratko, razgovor o ekonomskoj saradnji na prostoru zapadnog Balkana, a razgovaraće se i o promociji malih i srednjih preduzeća. Predviđeno je da sastanak otvori Zigmar Gabrijel, savezni ministar privrede i energetike, koji u pozivu iznosi uverenje da u budućnosti ova „regija nudi velike mogućnosti ”.

U susret ekonomskom regionalnom samitu u Berlinu – za koji je, kako saznajemo, prvi put potekla ideja prilikom susreta Merkelove i albanskog premijera Edija Rame, pre nekoliko meseci, koji je kancelarki izneo stav da je regionu najpotrebnija ekonomska pomoć – premijer Aleksandar Vučić je u minulu subotu rekao da će pozvati predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića i predsednika RS Milorada Dodika da pripreme zajedničke projekte, uveren da bi se sa takvim projektima obezbedila šira podrška Nemačke, ali i EU i celog sveta. On je kao primer projekta značajnog za Srbiju naveo prugu Beograd–Sarajevo, a jedan od naših sagovornika ocenjuje da Vučić time „pokušava da što brže budemo bliži lokomotivi”, imajući u vidu autoput kroz BiH koji bi išao od autoputa Beograd–Zagreb, preko Sarajeva, prema moru.

Premijerka RS Željka Cvijanović već je, u izjavi Tanjugu, pozdravila ideju o zajedničkom nastupu pred investitorima, rekavši da ima čitav niz oblasti u kojima postoji mogućnost takvog nastupa, među kojima su saniranje posledica poplava u domenu infrastrukture, posebno na regionalnom nivou, kao i energetski resursi.

Različiti su odgovori na pitanje koliko jedna privredna konferencija može da bude presudna u pomoći regionu. Dok jedni ističu da su nemačkim investitorima mnogo interesantniji veliki infrastrukturni prekogranični projekti od malih, pojedinačnih država, drugi misle da „vredi probati, ali da ne treba previše očekivati”, a treći ukazuju da konferencija, pre svega, predstavlja „politički signal da je Berlin zainteresovan da se dalje ekonomski sarađuje, a što je veoma bitno”.

Korist od toga mogla bi za Srbiju da se, prema nekim mišljenjima, pokaže „u nekom srednjoročju”.

Najavljujući ranije ovu konferenciju, Merkelova je izjavila da će ona biti održana kako bi se „jasno stavilo do znanja da želimo da pomognemo jedni druge i zajedno gledamo u budućnost“. A iz nemačke ambasade u Prištini nedavno je preneto da je region „stavljen u središte pažnje, sa ciljem stvaranja podsticaja za dalji pozitivni razvoj u zemljama pojedinačno, zatim rada na aspektima poput pomirenja i rešavanja još uvek postojećih konflikata, te podsticaja za ekonomski razvoj i infrastrukturne projekte”.

Nasuprot tome što su se prethodno čula mišljenja da je skup potvrda teze da Nemačka preuzima vodeću ulogu u regionu i da bi se čak moglo očekivati da na avgustovskom samitu grubo bude definisano kako će izgledati obavezujući sporazum Srbije i Kosova, naši dobro upućeni izvori u nemačke prilike tvrde, međutim, da Nemačka na ovaj način prevashodno nastoji da se ekonomskim merama bori protiv nestabilnosti regiona i da kroz brži ekonomski razvoj pogura balkanske zemlje ka EU. Da nije reč o preuzimanju vođstva potkrepljuje se činjenicom da je  privredna saradnja celog regiona jugoistočne Evrope manja od jednog procenta nemačke spoljne ekonomije. Jedini interes koji Nemci imaju, naglašava se, jeste da ovde ne bude novih problema. Mihailo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kratko kaže da će jedino privreda biti tema samita budući da tako i piše u pozivu za skup.

A ako se tada uopšte bude razgovaralo o Kosovu, to će, kako kaže naš neimenovani sagovornik iz Beograda, biti na marginama skupa, gde bi normalizacija odnosa mogla, eventualno, biti pominjana samo kao želja. „Suviše je velika tema na dnevnom redu – privredna saradnja. I ukoliko uspeju da dobiju podršku zemalja zapadnog Balkana za tu ideju, onda su Nemačka i druge zapadne zemlje obavile posao. Jer, kada krene ekonomska saradnja, krenuće polako i normalizacija političkih odnosa.”

Pored namere da pomogne regionu, mogućno je i da Berlin nastoji da pokaže onima koji ga kritikuju da ne koči širenje EU, nego da „upravo tu gde su ove zemlje najslabije, u ekonomiji, čini nešto konkretno”.

Doduše, naš sagovornik iz Brisela vidi i ukrajinsku krizu kao jedan od motiva za okupljanje. U toj krizi ceo poredak u Evropi se „nekako malo zatresao”, velike investicije dolaze iz Rusije, Kine, Turske, zemalja Zaliva… „tako da je možda svrha te konferencije da se ponovo prizove javnoj svesti postojanje Balkana, da on ima kakvu-takvu stratešku ulogu i da se treba truditi oko tih zemalja”.

Biljana Čpajak

(Politika)