Politika: Sumnje u zvaničnu verziju smrti zamenika šefa ruske obaveštajne službe?

Beživotno telo zamenika šefa ruske vojnoobaveštajne službe GRU pronašli turski ribari na granici turskih i sirijskih voda: ćutanje Moskve dovodi zvanično saopštenje o nesrećnom slučaju u pitanje.

Uoči minulog vikenda, ruski mediji su sa osamnaestodnevnim zakašnjenjem objavili vest o smrti general-majora Jurija Ivanova, zamenika šefa ruske vojnoobaveštajne službe GRU. „General je izgubio život prilikom kupanja“, kratko je izvestila ruska agencija RIA novosti. U organu ministarstva odbrane „Krasnaja zvezda“ dodato je da je reč o tragičnom, nesrećnom slučaju. Laudacio na životno delo preminulog nije izostao...

Smrt drugog čoveka u hijerarhiji ruske vojnoobaveštajne službe, naravno, bila je povod brojnim spekulacijama. Tim pre što je iz takozvanih moskovskih izvora visokotiražnim listovima, i svetskim agencijama, ponuđeno nezvanično obrazloženje koje su, pre svega, zapadni mediji obilato koristili: „General se udavio, kupajući se u kadi.“ Dodatak: „...Kao i njegovi brojni prethodnici.“

Poverljive informacije iz obaveštajnih centara, u Moskvi i izvan Rusije, ukazuju da je general-major Ivanov izgubio život dok je boravio u Siriji. Navodno, provodio je godišnji odmor u jednom ribarskom naselju na levantskoj obali Sirije, na samoj granici ka Turskoj. Njegovo beživotno telo pronašli su turski ribari osmog avgusta ove godine i predali ga nadležnoj lučkoj kapetaniji. Da je uistinu reč o telu Ivanova govori podatak da su pripadnici ruske ambasade identifikovali leš. Taj akt identifikacije zabeležen je i u izveštaju nemačke obaveštajne službe BND.

Prethodno, početkom avgusta iz glavne nemačke obaveštajne centrale u Damasku javljeno je u Berlin da tamošnja ruska ambasada grozničavo traga za svojim visokim obaveštajnim oficirom. BND je, takođe, izvestio da su ruski diplomati podneli prijavu o nestanku sirijskom ministarstvu unutrašnjih poslova – uz molbu za apsolutnu diskreciju prilikom istrage. Zaključak nemačkih agenata: postojala je sumnja da je Ivanov pokušao da prebegne na Zapad.  

Teorije o pokušaju prebega, ipak, trebalo bi svrstati u domen zlonamernih insinuacija. Ivanov, od 2000. do 2006. godine šef vojnoobaveštajnih operacija u Čečeniji, izvesno je imao sasvim drugačije namere (i apetite). Smatran je „mozgom“ i „rotorom“ general-poručnika Aleksandra Šljahturova, zamenika šefa Generalštaba Ruske vojske, istovremeno, šefa druge Glavne uprave GRU – vojne špijunaže.

Od dolaska na visoke funkcije, u aprilu 2009. godine, Šljahturov je predvodio grupu visokih vojnih obaveštajaca koji su osporavali opravdanost vojnih reformi – u onom delu koji se odnosi na potkresivanje nadležnosti GRU.

Uz pomenutu, ključnu ulogu u unutrašnjoj opoziciji struktura vojne uprave, ime Ivanova pominjano je u minule dve godine u okviru brojnih afera. Sumnje u nesrećni slučaj, dakle, nisu bez osnova.

Uprkos činjenici da ostaje predmet nagađanja – šta se zaista dogodilo Ivanovu za vreme njegove privatne, nezvanične, ili, ipak, radne posete Siriji.

(Politika)