Politika: Stejt department najveći lobista američkih naftnih kompanija

Dokumenta otkrivaju da je Stejt department, posebno za vreme Hilari Klinton, bio najveći lobista američkih naftnih kompanija

Američka spoljna politika sa Hilari Klinton na čelu obezbeđivala je domaćim naftnim i gasnim kompanijama koncesije za eksploataciju uljnih škriljaca širom sveta uprkos protivljenju lokalnog stanovništva, posebno onog u istočnoj Evropi, saznaje američki informativni sajt „Mader DŽons”.

Stejt department ponašao se kao lobista industrije ubeđujući strane partnere da je tehnologija vađenja nafte i gasa iz škriljaca ekološka, iako se razbijanje stena sa naftom i gasom (frekovanje) u samoj Americi dovodilo u vezu sa zagađivanjem vode i zemljišta.

Na osnovu tajnih dokumenata sa „Vikiliksa” i iz drugih izvora, „Mader DŽons”, čije istraživanje prenosi i britanski „Gardijan”, piše da je diplomatska mašinerija u mnogim slučajevima pokrenuta uzalud – iskorišćavanje škriljaca doživelo je fijasko.

Bivša prva dama je 2012. sa bugarskom i rumunskom vladom dogovorila da se Amerikancima obezbedi zemljište i dodele koncesije. Bugarska i rumunska javnost bile su izrazito protiv i građani su demonstrirali protiv eksploatacije škriljaca.

Parlament u Sofiji doneo je moratorijum na eksploataciju, ali je kasnije, pod pritiskom američkih diplomata, popustio u protivljenju. Diplomatama je posao bio olakšan jer je Evropa tražila način da smanji zavisnost od ruskog gasa, što bi upravo i učinila kada bi na svojoj teritoriji proizvodila gas i naftu iz škriljaca.

Amerikanci ovu tehnologiju uveliko razvijaju zbog čega je kod njih gas triput jeftiniji nego na Starom kontinentu. Vašington se nada da će steći energetsku samostalnost, posle čega bi mogao manje pažnje da obraća na Bliski istok i u Evropi ostvaruje još i veći uticaj jer bi to značilo i više neruske nafte i gasa.

Međutim, američki mediji ističu da su ovde radili i neki drugi interesi – energetska industrija je finansirala kampanje Klintonove i sadašnjeg predsednika pa su obe Obamine administracije to imale u vidu.

Stanovnici Pensilvanije i Teksasa u čijoj se blizini razbijaju pomenute stene nedavno su se žalili da im je gas prodro u vodovod zbog čega do njih dolazi voda puna metana.

Do početka devedesetih nije bilo isplativo eksploatisati uljne škriljce mada su geolozi već dugo znali da se velike količine prirodnog gasa kriju u stenama. Međutim, tada je tehnologija napredovala i SAD su između 2006. i 2008. povećale rezerve gasa za 35 odsto i danas su najveći proizvođač prirodnog gasa.

Specijalni izaslanik za međunarodna energetska pitanja u vreme Hilari Klinton bio je Dejvid Goldvin, zvaničnik Ministarstva za energetiku u vladi Bila Klintona i lobista naftne industrije koji je posredovao u odlasku „Ševrona”, „Ekson mobila” i „Maratona” u Libiju. On je obezbedio ovim gigantima eksploataciju libijske nafte za vreme Muamera Gadafija.

Kako su otkrile diplomatske depeše sa „Vikiliksa”, Klintonova je tražila od diplomata da joj napišu kakvi su potencijali za frekovanje u zemljama u kojima službuju kao i da vode računa o interesima domaćih naftaša.

U proleće 2011. američke vlasti objavile su procene da uljni škriljci postoje u 32 zemlje, i to u količinama dovoljnim da se planeta obezbedi za 50 godina.

Industrija je zgrabila priliku. Lobisti su pustili informaciju da bi EU mogla da uštedi 900 milijardi evra ako bi umesto ulaganja u obnovljive izvore energije investirala u iskorišćavanje škriljaca, što je naljutilo evropske ekologe. Oni tvrde da ova tehnologija gotovo da nimalo ne doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova, što bi trebao da bude jedan od glavnih razloga za njenu primenu.

„Ševron” je dobio koncesije u Argentini, Australiji, Kanadi, Kini, Južnoj Africi, Bugarskoj, Litvaniji, Rumuniji, Ukrajini i Poljskoj, gde mu je dodeljeno više od sto dozvola na gotovo trećini teritorije.

Ubrzo se ispostavilo da Poljska nema rezerve o kakvim se pričalo i da je ova tehnologija tamo daleko skuplja nego što je u SAD. Zato su američke kompanije prošle godine počele da napuštaju Poljsku. „Ševron” se povukao i iz Bugarske. Zbog krize, i posao „Ševrona” i „Rojal dač šela” u Ukrajini je zaustavljen.

Naslednik Hilari Klinton, DŽon Keri, takođe ističe da bi eksploatacija škriljaca vodila ka osamostaljivanju EU od Rusije. Zbog zainteresovanosti SAD za energetsku situaciju u Evropi i podrške Kijevu u sukobu sa Moskvom, u upravni odbor ukrajinske energetske kompanije „Burisma” ušli su sin potpredsednika DŽoa Bajdena kao bivši Kerijev savetnik i cimer njegovog pastorka.

Zahvaljujući tradicionalnom načinu dolaska do nafte i novoj tehnologiji frekovanja, SAD su postale najveći proizvođač nafte na svetu. I pored toga što vlada jedna od ekološki najosvešćenijih administracija u istoriji SAD, tamo se, kako je javio „Blumberg”, samo u prvom kvartalu ove godine dnevno proizvodilo 11 miliona barela nafte i uvozilo 7,5 miliona.

Jedan deo stručne javnosti veruje da će SAD zahvaljujući uljnim škriljcima i zaista za nekoliko godina steći energetsku nezavisnost, dok drugi ispoljavaju rezerve. Prema nedavnom pisanju „Los Anđeles tajmsa”, u Kaliforniji, na koju je navodno otpadalo 64 odsto američkih zaliha nafte iz škriljaca, rezerve su čak 96 odsto manje nego što su kompanije i država predviđale.

Jelena Stevanović

(Politika)