Politika: Slabi elan Zapada za kažnjavanje Rusije

SAD signaliziraju kraj mera nametnutih zbog krize u Donjecku i Lugansku, dok pojedine članice EU otvoreno traže kraj embarga

Vašington je ove nedelje još jednom nagovestio kraj sankcijama uvedenim Rusiji zbog krize u proruskim delovima Ukrajine gde naoružani pobunjenici odbijaju da priznaju vlast Kijeva.

Glasnogovornik Stejt departmenta DŽef Retki posredno je objasnio da njegova vlada razmatra ovu mogućnost kada je na konferenciji za novinare istakao da bi Amerika mogla da Rusiji ukine embargo ako se ispostavi da Kremlj poštuje Sporazum iz Minska o prekidu vatre u Donjecku i Lugansku. Portparol je podvukao da bi se ukidanje odnosilo samo na druge sankcije, koje je Vašington naložio zbog uloge Moskve u ratu u Ukrajini, dok bi one prve, nametnute zbog ruske aneksije Krima, ostale na snazi, prenosi Interfaks.

Rusi ne bi imali ništa protiv da se tako i dogodi jer ih je drugi talas pogodio daleko jače od prvog. Dodajmo tome da se mnoge članice EU otvoreno ili izokola bune protiv produžetka evropskog embarga i postaje jasno da je na Zapadu opalo raspoloženje za finansijsko iscrpljivanje Rusije. To pre svega važi za Evropu koja, za razliku od Amerike, trpi zbog ruskih kontrasankcija i postaje umorna od ekonomskog pingponga sa Moskvom zbog kojeg je zabranjen izvoz njenih prehrambenih proizvoda u Rusiju.

Najotvorenije je o tome govorio šef američke diplomatije DŽon Keri kada se nedavno u Sočiju sreo sa predsednikom Vladimirom Putinom i ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, poručivši im da „sankcije EU i SAD mogu da počnu da se povlače” ako Kremlj bude do kraja poštovao dogovor o primirju u Ukrajini. Otkako je donet protekle zime, Sporazum iz Minska između Rusije i zapadnih zemalja i Kijeva više puta je kršen. Međutim, situacija se primirila, zbog čega je portparol Stejt departmenta i signalizirao ukidanje sankcija uvedenih zbog ruske uloge u sukobima u Ukrajini.

I potpredsednik SAD DŽo Bajden posredno je dozvolio istu mogućnost, ali je ove nedelje objasnio da američke sankcije neće biti skinute do kraja godine jer je potrebno nekoliko meseci da se proceni da li se Sporazum iz Minska poštuje, javlja Tas.

Amerika je prvi put nametnula embargo sa zabranom viza za zvaničnike bliske Putinu i zamrzavanjem imovine pojedinih ruskih kompanija posle odvajanja Krima u martu 2014. Novi talas stigao je prošlog jula posle rasplamsavanja okršaja na istoku Ukrajine kada je američkim kompanijama zabranjeno da sarađuju sa ruskim biznismenima sa crne liste SAD. Zamrznuta je imovina određenih ruskih zvaničnika i kompanija i van zakona stavljen izvoz američkih proizvoda koji se mogu koristiti u vojne svrhe. Ruske protivmere okrenute su ka SAD, EU, Kanadi, Australiji i Norveškoj, ali je nezadovoljstvo najveće među Evropljanima koji su zavisni od ruskog gasa i blisko povezani sa ruskom privredom.

Francuski predsednik Fransoa Oland i grčki premijer Aleksis Cipras otvoreno su pozvali EU da u julu ne obnavlja sankcije Rusiji. Manje ili više glasno za to su i Italija, Mađarska, Kipar i Austrija, dok je šefica diplomatije EU Federika Mogerini vrlo suzdržana u kritikama na račun Kremlja. Nastavak novog hladnog rata zagovaraju baltičke zemlje i Poljska, a ne popušta ni nemačka kancelarka Angela Merkel uprkos apelima privrednika i dela vladajuće koalicije da se odnosi normalizuju.

Vest o mogućoj promeni kursa sa nestrpljenjem se očekuje na Crvenom trgu. I pored toga što zapadne sankcije nisu naterale Rusiju da se povuče sa Krima niti da promeni politiku prema vladi u Kijevu, one ipak uzimaju danak. Kompanije nemaju pristup zapadnim kreditima, rublja je oslabila a cene energenata, na koje se oslanja ruska ekonomija, pale su. Hladnoratovski frontovi odvraćaju strane investicije, a trgovanje sa Kinom i ostatkom sveta još se nije zahuktalo da bi zamenilo veze sa Zapadom. Rusi su ostali i bez nosača borbenih aviona koje Francuska odbija da im isporuči. Moskva sada traži da joj Pariz nadoknadi štetu i plati penale za nepoštovanje ugovora, ali se pre pet godina i sama našla u sličnoj situaciji. Kremlj je tada zbog sankcija SB UN odbio da Iranu isporuči protivraketni sistem, što sada ispravlja najavom da će Teheranu uz doplatu poslati sistem napredniji od naručenog.

Za razliku od Evrope, koju na otopljavanje odnosa motivišu ekonomski razlozi, SAD u celoj situaciji gledaju politički interes. Ako popuste, Putin će im verovatno pomoći da sa Iranom postignu konačan dogovor o nuklearnom programu. Rusko obećanje naišlo je na gunđanje u Izraelu i arapskim zemljama, ali Vašington se nije previše bunio: S-300VM ne može da ugrozi američke bliskoistočne saveznike, ali verovatno može da ohrabri šiitsku teokratiju da odustane od onoga što je predsedniku Baraku Obami najvažnije – atomske bombe.

J. Stevanović

(Politika)