Politika: Rusija računa na ŠOS i Briks

Indija i Pakistan izrazili su nedavno na samitu u Dušanbeu želju da postanu članice Šangajske organizacije za bezbednost (ŠOS) koja za sada okuplja Rusiju, Kinu i njihove srednjoazijske partnere. Ukoliko bi se namera dve prvopomenute zemlje i ostvarila, a sve govori da prepreka u tom smislu ne bi trebalo da bude, svet bi dobio novu vojno-političko-ekonomsko-bezbednosnu organizaciju koja bi okupljala čak 40 procenata ukupnog svetskog stanovništva.

Prema rečima šefa ruske države Vladimira Putina, „širenje će ojačati Šangajsku organizaciju i podići njen status u međunarodnoj areni”.

Šangajska organizacija za bezbednost je stvorena 2001. od strane Kine, Kazahstana, Kirgizije, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana. U međuvremenu, kao posmatrači ili partneri u dijalogu pridružili su im se Avganistan, Indija, Iran, Mongolija, Pakistan, Belorusija, Šri Lanka i Turska. Države posmatrači takođe su izrazile volju da tokom 2014. postanu punopravne članice organizacije.

Ono što ŠOS izdiže iznad drugih sličnih širom planete, ili lokalno, jeste činjenica da bi zemlje njegove članice, po svemu, trebalo da uđu u sadašnju sferu uticaja SAD (za početak u Avganistanu) i na adekvatniji način se suprotstave terorizmu i trgovini opojnim drogama. Time bi svetu bio pružen i najbolji dokaz da iza najvećih pošasti savremenog sveta ne stoje strukture nijedne od ovdašnjih država, već međunarodne kriminalne grupe finansirane od strane pojedinaca koji svoje delovanje uglavnom vode „iz senke”.

Takođe, nema sumnje da bi ovakvo okupljanje dramatično uticalo na raspored političkih snaga na globalnom planu. Jer time bi bio stvoren blok bliskiji Rusiji i Kini, dakle istočnim ekonomskim i vojnim džinovima u usponu, nego zapadnim državama i organizacijama. To je i navelo rukovodstvo u Moskvi da sledeći samit ŠOS-a održi zajedno sa samitom zemalja Briksa (najbrže razvijajućim ekonomijama sveta). Time bi, prema pisanju japanskog dnevnika „Asahi šimbun” Rusija, koja je zbog prilika u Ukrajini nedavno izbačena iz grupacije najbogatijih (G-8), dobila mogućnost da na pravi način demonstrira svoj uticaj, kako na zapadu, tako i na istoku planete. Drugim rečima, sve govori u prilog procenama da se svetska moć polako ali neminovno seli od SAD i njenih saveznika na sasvim drugi – istočni deo sveta.

Prilikom potpisivanja „megaugovora” između Rusije i Kine o isporuci ruskog gasa mnogoljudnom susedu u vrednosti od čak 400 milijardi dolara 21. maja ove godine, pominjana je i Indija kao potencijalni veliki partner u rusko-kineskom zbližavanju. Sa druge strane, odnosi Delhija i Islamabada (Pakistan) nisu uvek idealni i zajedništvo u ŠOS-u sigurno bi, uz medijatorstvo ostalih članica, uticalo na lakše prevazilaženje njihovih problema.

Rusiji svakako odgovara proširenje ŠOS-a jer time dobija još jedan adut u konfrontaciji sa Zapadom, a posebno sa državama članicama NATO-a. Ovo naravno ne pretpostavlja automatski moguće ratne rizike, ali svakako deluje otrežnjujuće po mnoge usijane glave na Zapadu koje smatraju da je došao trenutak da se Rusiji „potkrešu krila”. Kako na vojnom, tako i na ekonomskom planu.

U tom pogledu i situacija u Ukrajini dobila bi parametre za nova tumačenja i mogla bi da doprinese da se smanji pritisak Amerikanaca na bivšu sovjetsku republiku (a time posredno i na Evropsku uniju), u smislu konfrontacije sa Rusijom, čime bi i građanski rat u bivšoj sovjetskoj republici mogao konačno da bude priveden pravom kraju.

Takođe, najavljeno povlačenje američkih vojnika iz Avganistana (2016) daće ŠOS-u priliku da pokaže koliko je ova organizacija zaista čvrsta kada su u pitanju tako delikatna dešavanja. Jer, ŠOS nije zajednica u kojoj svi moraju da se povinuju jedinstvenim pravilima poput onih u EU. Naprotiv, ovde je svaka zemlja dovoljno samostalna da izrazi svoje specifične stavove, zatraži za njih podršku, ako ne celokupnog članstva onda barem jednog njegovog dela. Najupečatljiviji primer u ovom smislu jeste odbijanje Kine da podrži Rusiju kada je u pitanju vojni sukob u Ukrajini.

Važna komponenta u funkcionisanju država Šangajske organizacije za bezbednost je njihova izuzetna prilagodljivost najsavremenijim tehnološkim trendovima u svetu. To im je i omogućilo da svoje ekonomije dovedu u stanje stalnog uspona. Ovo se odnosi i na pojedine južnoameričke države, čime se front protiv dosadašnjih „razvijenih” zemalja Zapada svakim danom sve više učvršćuje.

Svet se neumoljivo menja. San o jednakosti svih na planeti može da se ostvari upravo tim tehnološkim izjednačavanjem i davanjem prilike svakome da se bavi i najkomplikovanijim poslovima, bez obzira u kojoj državi živeo. I mada je ŠOS u osnovi bezbednosna organizacija, reč je tek o stepenici ka bližoj ekonomskoj saradnji, razmeni najsavremenijih tehnologija, radne snage...

Slobodan Samardžija

(Politika)