Politika: Rejting-lista stranaka mirna do jeseni

Izjednačavanje rejtinga Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, proboj radikala na treće mesto liste popularnosti i pozicija Ujedinjenih regiona Srbije, koji su i pored žestoke kampanje prethodnih meseci i dalje ispod cenzusa, najbitnije su tačke podudaranja nekoliko istraživanja javnog mnjenja, koja su se u poslednje vreme pojavila u javnosti. Ono što treba napomenuti je da približavanje DS-a i SNS-a, prema objašnjenjima istraživača, nije toliko rezultat rasta demokrata, koliko pada naprednjaka. I da je Srpska radikalna stranka verovatno prvi put od rascepa 2008. godine dospela na treće mesto rejting-liste.

Kada je reč o odnosu rejtinga DS-a i SNS-a, saradnici Instituta za političke studije Miodrag Radojević i Goran Budžak kažu (ograđujući se da govore uz pretpostavku da su pomenuta istraživanja validna) da razloge za ovakav skor treba tražiti u poslednjim aktivnostima naprednjaka, odnosno u ne baš slavnim rezultatima njihove višemesečne kampanje za prevremene izbore i štrajka glađu i žeđu Tomislava Nikolića.

„To je uticalo na mišljenje potencijalnih glasača – da ne predstavljaju takvu alternativu, kao što bi želeli da budu. Zbog toga su izgubili na rejtingu kod onih koji su još manje-više neopredeljeni, odnosno opredeljuju se prema aktuelnim političkim zbivanjima”, ističe Budžak i dodaje da je istovremeno vladajuća koalicija ubrala poene zbog mogućnosti kandidature za EU i hapšenja Ratka Mladića, što je uticalo da sedeo neopredeljenih usmeri ka njoj.

Radojević, pak, ocenjuje da je minimalan rast DS-a verovatno rezultat vidljivijeg nastupa Borisa Tadića u javnosti. „Naprednjaci su očigledno uzeli neku vrstu predaha da sumiraju rezultate i vide gde su pogrešili. Sačekaćemo septembar, oktobar i videćemo kuda će se stvari kretati”, navodi on.

Kada je reč o rejtingu SRS-a i Budžak i Radojević ga pripisuju najpre prelivanju glasova iz tabora SNS-a ka SRS-u, odnosno razočaranju dela simpatizera u SNS i njihovom povratku radikalima (najpoznatiji je slučaj generala Božidara Delića). Budžak još podseća i na vezu sa hapšenjem Mladića, događaj koji je, prema njegovoj proceni, mobilizovao deo javnog mnjenja koji se protivi tome, kao i bezuslovnom ulasku u EU, a posebno u NATO.

Za ovu dvojicu analitičara nije iznenađujuće to što je URS i dalje ispod „crte”, ali i ne misle da je to završena priča. Budžak ukazuje da nisu svi građani, njih više od 500.000, koji su potpisali peticiju za decentralizaciju (na osnovu čega se mogao steći određeni utisak o snazi URS-a), simpatizeri ili glasači Ujedinjenih regiona – mnogi su podržali tu inicijativu zbog prepoznatog interesa, odnosno mogućnosti boljeg finansiranja „lokala”.

Radojević ističe da je URS politička grupacija, koja se polako identifikuje na političkoj sceni i podseća da je i G 17 plus, koji je stožer URS-a, bio enigma za istraživače.

„G 17 plus je i ranije polazio sa niskog starta, odnosno nisu se u istraživanjima identifikovali blizu cenzusa, ali u toku izborne kampanje su dolazili do dobrog rezultata. Nećemo se začuditi ako se i sada tako desi. Dinkić je u idealnoj poziciji za vođenje izborne kampanje, kao opozicija vladi, ali i vlada opoziciji”, ukazuje Radojević i dodaje da će ova grupacija kandidovanjem novih tema, posle decentralizacije, pokušati da kod dela građana probudi poverenje.

Primećujući da su znatna pomeranja na rejting-listi moguća ako bi došlo do drastičnih promena u nekoj međunarodnoj konstelaciji ili na unutrašnjem planu, Goran Budžak ocenjuje da tako nešto nije u izgledu pre jeseni, kada se očekuje odluka o kandidaturi Srbije.

Miodrag Radojević naglašava da je, kada govorimo o ovim istraživanjima javnog mnjenja, mnogo ozbiljnija stvar videti šta ti rezultati dubinski znače, o kojim procesima oni zapravo govore. Prema njegovim rečima, oni ukazuju na toliku apatičnost građana da možemo govoriti o krizi politike u Srbiji, ali i na podelu političkih aktera i građana oko ključnih društvenih vrednosti i ciljeva.

B. Baković

(Politika)