Politika: Prvi srpsko-američki desant

Desetorica američkih padobranaca iz sastava 173. padobranske brigade, koja je deo snaga evropske komande Sjedinjenih Američkih Država, sleteli su bez pompe na beogradski aerodrom „Nikola Tesla”, četvrtog juna u 13 časova, a zatim su ih kolege za doček iz 63. padobranskog bataljona odvezli u nišku kasarnu „Knjaz Mihailo”. Tako je započeo prvi dan zajedničke obuke naših i američkih padobranaca u Srbiji.

Posle tri nedelje na logorovanju i obuci u planinama Srbije, vođa američke grupe desantnih jedinica, poručnik Linderman, saopštio je svojim kolegama: „Obuku koju sprovode srpski padobranci, u američkoj vojsci imaju samo ’zelene beretke‘, ’rendžeri‘ i možda odred ’delta‘”. Ovi poslednji, likvidiralisu Osamu bin Ladena u Pakistanu.”

Američki i srpski oficiri međusobno su izmenjali komplimente. Pošto je specijalce 63. padobranskog bataljona uporedio sa američkim komandosima, Linderman je u izveštaju naročito naglasio značaj obuke ishrane u divljini – i čak taksativno nabrojao jelovnik koji im je ponuđen. Od zmija, rečnih žaba, ili rečnih rakova, do kornjača. Ali, od ponuđene srpske flore i faune, javnosti je svakako zanimljivije kako su padobranci proveli tri nedelje na obuci, u prvim srpsko-američkim manevrima na našoj teritoriji.

Nisu govorili o ratu 1999. godine. Tu priču su preskočili.

– Pripadnici Vojske Srbije su velike patriote i to je još uvek sveža tema za nas, pa zato to pitanje sa pripadnicima oružanih snaga SAD nismo ni otvarali. Ni oni, ni mi – kaže načelnik Štaba komande Specijalne brigade u Pančevu, pukovnik Miroljub Čupić, koji je sve vreme proveo na terenu. Pojedini vojnici legendarne 63. padobranske, koji su sa Amerikancima, na više lokacija, sprovodili obuku ishrane u prirodi i letnjeg veranja, učestvovali su u ratu protiv NATO-a, dok nekoliko američkih momaka ima borbeno iskustvo u Iraku i Avganistanu.

Pukovnik objašnjava da među vojnim padobrancima sveta oduvek važi poseban kodeks časti. Bez obzira na to kojoj vojsci, državi ili veri pripadaju, osećaju respekt jedni prema drugima, tako da su brzo našli zajednički jezik.

– Obuka je realizovana na osnovu bilateralne vojne saradnje, gde je posle nekoliko naizmeničnih poseta pripadnika evropske komande SAD i VS, dogovoren susret na terenu. Američki padobranci ne pripadaju grupi specijalnih jedinica, već snagama za desante. Inače mi se svideo duh tih momaka. Poslednjeg dana veranja, dogovorio sam se sa izvođačima obuke da ih oslobodimo popodnevnog dela obuke, kako bismo se popeli na vrh Stola, odakle puca divan pogled. Međutim, petorica Amerikanaca su ostala da se veru jer nisu dovršili posao pre podne – kaže pukovnik.

Obuka ishrane u prirodi obavljena je na Malom Jastrepcu i na Radanu, dok je veranje u letnjim uslovima izvršeno u Jelašničkoj klisuri u okolini Niša, na Boračkom kršu kod Gruže i na planini Stol kod Bora. Na svakoj od tih lokacija, srpski i američki padobranci proveli su od dva do četiri dana, u velikom logoru ili malim šatorima.

– Nije bilo padobranskih skokova, jer nismo planirali takvu obuku. Inače mi i oni skačemo različitim tehnikama. Amerikanci koriste sporije avione za desantiranje i njihovi padobrani su nešto drugačije konstrukcije, pa bi u tom cilju trebalo da se organizuje kratka doobuka koja nije bila u planu – priča pukovnik.

Međutim, sa par lokacija, zajednički tim prebacivao se helikopterima, simulirajući združeni helikopterski desant.

– U obuci američkih jedinica, poput 173. padobranske brigade, ne postoji predviđena obuka ishrane u prirodi. To je za njih bilo novo iskustvo, ali su se vrlo brzo prilagodili. Jedan od dvojice momaka s Floride je priznao da mu ranije nije padalo na pamet da dodirne kornjaču, a kamoli da je pojede. Mi smo u šali rekli: „OK, vi imate aligatore, da li ih jedete?”. Oni su odgovorili: „Naravno”. Posle toga su pojeli kornjaču.

Tokom obuke u veranju, padobranci su se uvežbavali za različite načine kretanja i veranja u planini leti.Spuštalisu se po uz pomoć užeta niz strme vrhove, trenirali organizovanje spasavanja sa nepristupačnih terena, izrađivalistalne i privremene prelaze…

Poručnik Saša Mićić iz 63. padobranskog bataljona kaže da je američke padobrance iznenadilo što se naše elitne jedinice u prirodi ne oslanjaju na modernu tehnologiju.

– Dok se mi u planinama ne oslanjamo previše na dži-pi-esove i ostala elektronska čudesa, američki narednik koji je proveo godinu dana u Avganistanu i upao u vatrenu zasedu talibana, priznao mi je da bi oni imali problema u nepoznatom okruženju bez sofisticirane tehnologije – seća se poručnik Mićić.

Ali, kada se sastanu dva vojnika, čije su armije pre 11 godina bile u ratu, teme o obuci nisu naročito zanimljive.

– Odmah smo se dohvatili običnog, vojničkog života. Naravno, prvo smo ih pitali za plate, pa kad su nam odgovorili koliko zarađuju, kad su nam pokazivali slike kuća u kojima žive, njihove nove automobile i motore, brzo smo prešli na druge teme – smeje se srpski poručnik.

Tokom dva dana boravka u Nišu, obišli su znamenitosti grada. Od Tvrđave i Ćele-kule, do noćnih klubova.

– Amerikanci su, jednostavno, bili oduševljeni gostoprimstvom – kaže poručnik.

Iznenadilo ih je samo jedno. Mnogo više cene u niškim prodavnicama, nego u američkim supermarketima.

– Elitne jedinice VS sprovode zajedničku obuku sa specijalnim jedinicama drugih zemalja. Među najznačajnije bih istakao saradnju sa pripadnicima grčkih specijalnih jedinica, ali ništa manje važnu saradnju i sa specijalnim jedinicama Italije i Turske koja traje već tri godine. Saradnja je najčešće u domenu obuke zaprotivteroristička dejstava, padobranske obuke, obuke u zimskim uslovima i obuke borbenog traganja i spasavanja – napominje pukovnik Čupić.

(Politika)