Politika: Pritisci na članice EU koje nisu priznale Kosovo da promene stav

Da li se posle najave da bi Bukurešt 2015. mogao da prizna KiM može dogoditi da, od pet zemalja EU koje nemaju diplomatske odnose s Prištinom, jedino Kipar i Španija ostanu uz Srbiju.

Rumunski premijer Viktor Ponta najavio je u Vašingtonu da bi Bukurešt 2015. mogao da prizna nezavisnost Kosova.

Nije ovo prvi put da se spekuliše o mogućoj promeni stava jedne od pet članica Evropske unije koje su odbile da priznaju nezavisnost pokrajine proglašenu 2008. Pominje se da bi politiku prema Kosovu mogle da promene još i Grčka i Slovačka, što bi Španiju i Kipar ostavilo usamljenim unutar EU.

Evropski parlament je 18. aprila usvojio rezoluciju kojom poziva ovih pet članica EU da priznaju Kosovo, a sve vreme se u diplomatskim krugovima pominju pojačani pritisci iz Brisela i Vašingtona. „Za Bukurešt je Kosovo srpska provincija, a ne država”, kaže za „Politiku” zvaničan rumunski izvor, komentarišući izjavu premijera Ponte, po kojoj bi Rumunija mogla da koordinira svoj stav s partnerima u Evropskoj uniji.

Priznajući da „postoje pritisci”, izvor podseća da je premijer Ponta u junu izjavio da se zalaže za to da Rumunija brže prizna nezavisnost Kosova, dok je predsednik države Trajan Basesku u tom pogledu obazriviji. „Proces evaluacije odluke, potvrda dosadašnje politike ili njena promena, predmet su debate koja je otvorena u parlamentu.”

Pojedini ovdašnji politički analitičari ukazuju, međutim, i na značaj onoga što se u EU zove zajednička evropska politika i podsećaju da je predsednik Basesku stalno ponavljao da Rumunija neće priznati Kosovo, ali i da neće dozvoliti da bude jedina zemlja koja ne priznaje Kosovo. Uvažavanje zajedničke evropske politike, prema uverenju Dušana Janjića, praktično znači da Kipar i Španija neće priznati Kosovo, ali da te zemlje „neće ni blokirati zajedničke evropske politike”.

Mada je slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak letos bio izričit u izjavi da njegova zemlja neće priznati Kosovo, pošto to, kako je rekao, nije političko pitanje za Bratislavu, već stav celokupnog društva, ipak se u nekim krugovima čuje i da slovačka diplomatija priprema priznanje. Naš izvor prenosi da je slovački ministar spoljnih poslova u nekoliko navrata pokušavao našim političarima da objasni da će Slovačka priznati Kosovo, pa se, stoga, smatra da ne bi predstavljalo veliko iznenađenje ukoliko bi Slovačka bila prva zemlja „petorke” koja bi povukla takav potez.

Kada je reč o grčkom stavu o ovom pitanju, premijer Ivica Dačić, koji je krajem prošlog meseca bio u službenoj poseti Atini s jednim od glavnih ciljeva da Grke ubedi da ostanu dosledni u svojoj politici prema KiM, izjavio je tada da je premijeru Antonisu Samarasu preneo da je od izuzetne važnosti da Grčka ne promeni stav, jer to može da bude presedan za promenu pozicije i drugih zemalja.

Grčka je, prema Janjićevim rečima, odavno u pregovorima u vezi s priznavanjem Kosova, „samo što Grčka taj problem vezuje, sa stanovišta svog interesa, za Makedoniju”. Grci, naime, traže da to bude „paket” – da Amerikanci izvrše pritisak na Makedonce da prihvate ili promenu imena, ili da iz svojih udžbenika, ulica... izbrišu pozivanje na Aleksandra Makedonskog.

Ukoliko bi Rumunija, Slovačka i Grčka u nekom periodu priznale Kosovo, time ne bismo bili mnogo iznenađeni, kaže Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za KiM, „jer je očigledno da su te zemlje, koje sada imaju prevashodno ekonomski ranjivu poziciju, podložne političkom pritisku, prihvatile da to urade da bi na drugoj strani sebi napravile neku kompenzaciju od strane vodećih zemalja EU i od Vašingtona”. On dodaje i da je pritisak na te zemlje „izuzetno snažan” da to urade, ali da to „neće naneti preteranu štetu poziciji Srbije, jer je, što se EU tiče, situacija manje-više jasna, a ostale članice UN su čvrsto podeljene o tom pitanju”.

Zaokret u politici Beograda posle Briselskog sporazuma naveo je, prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Predraga Simića, praktično sve zemlje koje ne priznaju Kosovo da preispitaju svoju dosadašnju politiku, jer zemlje koje podržavaju Srbiju obično kažu da ne mogu biti veći Srbi od Srba.

Nije, inače, tajna da je stav svih ovih zemalja o Kosovu poticao iz vlastitih interesa. Jer, „sve ove zemlje koje nisu priznale Kosovo imaju svoja ’Kosova’ i prosto nisu želele da se priznanjem Kosova pravi presedan koji bi ugrozio njihove interese”.

A pomenuta izjava rumunskog premijera, kako misli Simić, prosto znači testiranje javnosti, odnosno vaganje šta Rumunija dobija a šta gubi ako prizna Kosovo. Konkretno, to što je Ponta to rekao baš u Americi jeste test da li Rumunija može da računa na podršku SAD kada je u pitanju Transilvanija.

Madrid: Otcepljenje Kosova nije u skladu s međunarodnim pravom

Španija neće promeniti svoj stav, niti će priznati samoproklamovanu nezavisnost Kosova, potvrdio je za „Politiku” izvor iz španskog Ministarstva spoljnih poslova. Španski stav da ne prizna jednostrano otcepljenje Kosova utemeljen je na principima i normama međunarodnog prava, te na njega ne utiče odluka bilo koje druge zemlje da postupi drugačije, objasnio je naš izvor.

Madrid, istovremeno, nema komentar u vezi s eventualnim priznanjem Kosova od strane bilo koje druge zemlje, španska prestonica ne osuđuje niti podržava različite stavove drugih zemalja.

Zvanično, Madrid ne dovodi u vezu svoj stav prema Kosovu sa separatističkim pokretom autonomnog regiona Katalonije, koji planira da 2014. organizuje referendum o nezavisnosti, iako je takvo izjašnjavanje neustavno. Barselona, međutim, tvrdi da je katalonskim statutom dozvoljeno demokratsko izjašnjavanje stanovnika i da održavanje takvog plebiscita nije pravno, već političko pitanje. Iz Barselone se, takođe, sve češće čuju apeli pojedinih zvaničnika u regionalnoj vladi, koji traže da katalonski parlament objavi deklaraciju o nezavisnoj Kataloniji, ukoliko Madrid ostane pri svom čvrstom stavu da se ne dozvoli referendum.

B. Čpajak

(Politika)