Politika: Posmrtni ostaci Draže Mihailovića verovatno neće biti nađeni

Sve je manje nade da će sekundarna grobnica, a samim tim i telo komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVO) Dragoljuba Draže Mihailovića ikada biti pronađeni, jer je očigledno učinjeno sve da se unište tragovi koji bi do nje doveli, kaže za „Politiku” Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za tajne grobnice posle 12. septembra 1944. godine:

– Ono što je nađeno na Adi Ciganliji, na mestu gde je najverovatnije pogubljen general Mihailović, jeste 17 čaura koncentrisanih na relativno uskom prostoru, koje su poslate na analizu. Istraživanje je pokazalo da nema ljudskih ostataka na tom mestu, ali to ne isključuje da su streljani na Adi Ciganliji premešteni kasnije u sekundarnu grobnicu. To mesto, prema dosadašnjim saznanjima može biti Veliko ratno ostrvo na Dunavu ili nepoznata parcela na Centralnom groblju, a jedan svedok tvrdi da je telo spaljeno i pepeo rasut da se nikad ne nađe. Radovi na Adi Ciganliji su završeni pre nedelju dana jer na toj poziciji ljudska tela nisu nađena – objašnjava Cvetković.

Terenskim istraživanjem na Adi Ciganliji rukovodila je prof. dr Marija Đurić, antropolog u ekspertskom forenzičkom timu koji je osnovan po nalogu istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Branislava Pantelića. Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta angažovan je po nalogu Pantelića da obavi iskopavanje NN osobe na Adi Ciganliji, uz severni zid nekadašnjeg zatvora, a direktor Instituta Slobodan Nikolić formirao je interdisciplinarni forenzički tim da obavi ovaj posao, sastavljen od arheologa, antropologa, sudskih lekara, stručnjaka za DNK, uz mogućnost angažovanja i drugih eksperata, poput balističara, objašnjava nam profesorka Đurić.

– Arheološki smo istražili navedene lokacije i utvrdili da su jame koje smo otkrili ispunjene šutom, zemljom i predmetima novijeg datuma. Ovi nalazi, uključujući i pronađene životinjske kosti, ne mogu se dovesti u kontekst sa eventualnim grobom Draže Mihailovića, niti postoje arheološki tragovi da je postojala bilo kakva jama koja je kasnije ponovo iskopavana. Nema, dakle, dokaza koji govore da je neko tamo zakopan, pa posle ponovo iskopan. Posao smo završili, trenutno pišemo veoma detaljan izveštaj i narednih dana ćemo predati sudiji Panteliću. Sudija će dalje odlučiti šta će se raditi sa lokacijom; da li će se jama zatrpavati – kaže naša sagovornica.

Slučaj Draže Mihailovića nije okončan jer još traje sudski postupak za njegovu rehabilitaciju pred Višim sudom u Beogradu, započet još pre tri i po godine. Aleksandar Nedić, generalni sekretar Srpskog liberalnog saveta (SLS), nevladine organizacije koja je i podnela zahtev za rehabilitaciju generala Mihailovića, kaže za naš list da predstoje još dva ročišta, 27. septembra i krajem novembra.

– Mihailović je bio nosilac najvišeg američkog vojnog odlikovanja koji strani državljanin može dobiti i koje mu je dodelio predsednik Hari Truman, čime je automatski postao pripadnik Udruženja američkih veterana Drugog svetskog rata. SLS se zato obratio ovom udruženju i upoznali smo ih dokle se došlo sa rehabilitacijom, za šta su oni veoma zainteresovani. Prošle godine je pred našim sudom svedočio 90-godišnji penzionisani potpukovnik američke vojske pilot Milton Frend, a pre nedelju dana naš gost bio je potpukovnik Stivenson Kovač, sekretar udruženja. Predali smo mu, tom prilikom, kopije dokumentacije kojom raspolažemo, i upoznali ga sa našim zahtevom da se jednoj ulici u Beogradu da ime Dragoljub Mihailović – dodaje generalni sekretar SLS-a.

Kako objašnjava Nedić, američki veterani neće, kako je ranije najavljeno, svedočiti 27. septembra, već će njihova delegacija samo prisustvovati ročištu, ali u novembru bi trebalo do dođu trojica poslednjih živih američkih pilota, koje je je JVO spasila u Pranjanima, avgusta 1944. godine. Tom prilikom, američki veterani Drugog svetskog rata posetiće i Pranjane, gde se nalazio improvizovani aerodrom sa koga su evakuisani uz pomoć vojske generala Mihailovića.

(Politika)