Politika: Može li američki izaslanik da spreči završetak „Severnog toka 2”

 Američko Ministarstvo pravde marljivo je obavilo svoj posao: tragajući za akterima „Severnog toka 2” podložnim novoj rundi sankcija ozakonjenih na Kapitol hilu, nedavno je izdvojilo istoimenu švajcarsku firmu, i njenog izvršnog direktora Matijasa Varniga.

Lista s ovim „kandidatima za sankcije” uredno je poslata administraciji DŽozefa Bajdena, da bi zatim završila u fioci. Republikanski senator Ted Kruz, jedan od dvoje protagonista dve dosadašnje runde američkih sankcija, nije se predao. U privatnom razgovoru s Viktorijom Nuland, izglednim čelnikom kancelarije za političke poslove Stejt departmenta, Kruz je izgleda obavio razgovor u četiri oka i zatražio da Vašington razmotri postavljanje specijalnog izaslanika SAD za „Severni tok 2” – gasovod koji je, inače, 95 odsto završen.

Američki portal „Politiko” zatim je u sredu objavio da je DŽejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, u neformalnom razgovoru predložio Ejmosu Hohstajnu, donedavnom članu Nadzornog odbora ukrajinskog „Naftogaza” i nekadašnjem specijalnom izaslaniku Obamine administracije za međunarodna energetska pitanja, da razmisli o novom zaduženju. „Postoji konsenzus da trnovita geopolitika oko ’Severnog toka 2’ sada iziskuje veću pažnju, posebno ako se zna da je gasovod gotovo 96 odsto završen, i da žuri ka finišu”, naveo je taj portal.

Prema „Politiku”, Bajdenova administracija upravo razmatra Hohstajnovo postavljenje za specijalnog izaslanika SAD za „Severni tok 2”, ali nekadašnji bliski saradnik novog predsednika SAD još nije prihvatio ponudu.

Inače, Hohstajnovi stavovi o „Severnom toku 2” poznati su od 2016. godine, kada je u svojstvu specijalnog američkog savetnika za međunarodnu energetiku procenio da bi „Severni tok 2” – tada još u povoju – mogao podstaći „nove hladnoratovske podele u Evropi”. Iz tog vremena je i Hohstajnova ocena da bi „Severni” i „Južni tok” prisilili Istočnu i Centralnu Evropu da još 30–50 godina zavise od samo jednog snabdevača. Nema ničeg lošeg u ruskom gasu. Ali ne bi trebalo da bude jedini igrač na sceni”, smatrao je tada Hohstajn.

U međuvremenu, još nigde nije predočeno kakav bi eventualno mandat mogao da ima specijalni izaslanik Amerike za „Severni tok 2”. Bilo kako bilo, portparol Kremlja Dmitrij Peskov u četvrtak je oštro prokomentarisao ove nepotvrđene medijske objave.

„Naravno (selektovanje) takvih specijalnih izaslanika za projekat koji nema ništa sa SAD, i lociran je na drugom kontinentu, očigledno dovoljno govori o onome što se zove mešanje u unutrašnje stvari, ekonomske interese drugih zemalja”, ocenio je Peskov.

Istovremeno je dodao da „zemlje koje su partneri Ruske Federacije u ovom projektu ostaju vrlo konzistentne u svojoj nameri da finiširaju projekat i puste ga u rad. Projekat je ekstremno vitalan za energetsku bezbednost Evrope, kao i za njeno snabdevanje energetskim resursima”.

Da li Bajdenova administracija stvarno planira da pred kraj poslednjeg čina gradnje novog sibirsko-baltičkog gasovoda uvede „specijalnog izaslanika za ’Severni tok 2’” za dalju akciju protiv tog projekta, s kojim eventualno operativnim ovlašćenjima i prema kome, za sada je zagonetka. Ili, pak, navodi o postavljenju Hohstajna služe da smire strasti na Kapitol hilu, uoči saopštenja Stejt departmenta 17. maja da li će i koje aktere finiša „Severnog toka 2” staviti pod nove sankcije?

Jednako je neizvesno na čemu sve bazira optimizam Aleksander Gruško, zamenik šefa ruske diplomatije, kada u izjavi za Tas kaže da je Moskva „apsolutno uverena da će projekat (Severni tok 2) biti završen, kao i da će postati simbol dugogodišnje zdrave energetske saradnje Rusije i država EU. U tom pogledu ne očekujemo nikakve radnje u suprotnosti sa sprovođenjem projekta”.

Tanja Vujić

(Politika)