Politika: Menja li Nemačka stav o srpskoj kandidaturi

Ako unutar EU bude postojao dovoljan broj zemalja koje će Berlinu reći da ne blokira Srbiju, Nemci neće hteti da ostanu usamljeni, poručuje se iz diplomatskih krugova u Briselu

Naredne dve, tri sedmice biće odlučujuće za kandidaturu Srbije za EU. Odluka bi trebalo da bude doneta na sednici Saveta ministara za opšte poslove, 28. februara, mada će konačna odluka biti usvojena u martu, na sastanku Evropskog saveta.

S obzirom na to da narednih dana slede diplomatske konsultacije u vezi s eventualnom dodelom statusa kandidata Srbiji, još je rano za bilo kakve prognoze u vezi s martovskim zaključkom.

Na pitanje da li se nešto promenilo od decembarskog odlaganja odluke o dodeli statusa kandidata našoj zemlji u stavovima Nemačke, izvor „Politike”, blizak administraciji u Briselu, odgovara da je tema srpske kandidature takoreći egzotična tema u Evropi, jer se tiče jednog „vrlo uskog kruga ljudi”. Dodaje i da je bilo nekoliko novinskih komentara koji su svi bili u prilog tome da Nemačka ne treba da blokira Srbiju oko kandidature. „Ako unutar EU bude postojao dovoljan broj zemalja koje će reći Nemcima da to ne rade, Nemci neće hteti da ostanu usamljeni”, uveren je ovaj naš neimenovani, a upućeni izvor.

Upitan da li se može očekivati da nam Nemci „otvore vrata” u februaru, ističe da je prerano o tome govoriti, jer će „u naredne dve nedelje biti intenzivna diplomatska aktivnost”. S tim u vezi, podseća i da je Kristof Hojzgen, najvažniji savetnik nemačke kancelarke Angele Merkel za bezbednosna pitanja, nedavno boravio u Beogradu, što ukazuje da se razgovara.

Zanimljivo je da ovaj naš sagovornik smatra da je „osnovni uslov Nemačke, ukidanje paralelnih struktura”, u Beogradu možda pogrešno shvaćen. „Nije ona rekla da treba da se ukinu paralelne strukture nego da te srpske ustanove na Kosovu treba da postanu jedna od tema pregovora.”

Kad je reč o eventualnom dogovoru o regionalnom predstavljanju Kosova na međunarodnim skupovima, kaže da „ako pet zemalja EU nije priznalo Kosovo, niko ne može da natera Srbiju da pristane da oni nastupaju kao Kosovo republika”.

Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, primećuje pomeranja kada je reč o odnosima s Nemačkom. Ta pomeranja vidi „u živoj diplomatskoj akciji” s Nemcima. „Kada je o kandidaturi reč, pokušati da se ide mimo Berlina, nema šanse da to prođe. Zapravo, jedine dve adrese su Vašington i Berlin”, misli Pribićević.

Odista, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavio je da će se u ponedeljak sastati s nemačkim ministrom spoljnih poslova Gvidom Vesterveleom u Briselu i naveo da Beograd ima intenzivnu komunikaciju s Nemačkom. „Mi blisko sarađujemo i imamo dosta intenzivnu komunikaciju s Nemačkom. Pokušavamo da nađemo zajednički prostor”, izjavio je Jeremić.

I Pribićević podseća da je savetnika Hojzgen prošlog meseca bio u Beogradu i ocenjuje da je „činjenica da se to dešava izuzetno pozitivna”. Ono drugo što je, prema njegovim rečima, važno jeste da se razgovara daleko od očiju javnosti. „Jer, onog trenutka kada se te stvari, tako osetljive, kao što su odnosi Beograda i Prištine, pojave u javnosti, pred izbore, bilo gde, u Beogradu i Prištini, to je maltene unapred osuđeno na neuspeh. Onda to postaje deo političkog marketinga i političke akcije i nema šanse da prođe.”

Pribićević, inače, smatra da jedini način da se dođe do rešenja, ne samo u vezi s regionalnim predstavljanjem, jeste „da to piše tako da svako to može tumačiti onako kako to njemu odgovara”. Pored toga, za rešenje je potreban i dvojni suverenitet za sever Kosova.

S druge strane, ovaj naš sagovornik misli da je možda najjači argument Srbije to što NATO i vodećim silama, SAD, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, ne odgovara da ona ostane izvan evropskih integracionih tokova.

S tim u vezi, navedimo da je britanski ambasador u Prištini Ijan Klif za prištinski list „Koha ditore”, rekao da se Velika Britanija neće protiviti dijalogu Beograda i Prištine o planu koji je predložio predsednik Srbije Boris Tadić (srpski manastiri na Kosovu, garancije za Srbe koji žive u enklavama, imovina države i građana Srbije na Kosovu i pitanje severa Kosova) ako Beograd ispuni ranije postavljene uslove i ukine paralelne strukture. Klif je objasnio da se Britanija neće suprotstaviti Tadićevom planu za rešenje kosovskog pitanja, jer je taj predlog u skladu s Ahtisarijevim planom. „To je dobar plan, jer su sva četiri pitanja šire obuhvaćena u Ahtisarijevom planu. Uvek ima mesta za dijalog i ne bi trebalo da zaboravimo da Ahtisarijev plan omogućava srpskoj zajednici na Kosovu da održava posebne veze s Beogradom”, rekao je Klif, a prenosi Beta.

Britanski ambasador istakao je i da je pre dijaloga o četiri tačke neophodno nastaviti tekući dijalog dve strane u Briselu i sprovesti postignute sporazume i ostvariti napredak u regionalnoj saradnji.

„Potrebno je da Srbija odustane od ilegalnih policijskih i bezbednosnih struktura na severu, i mi treba da pripremimo teren tamo za istinske lokalne izbore. Treba ukloniti barikade da bi imali slobodu kretanja. Situacija će biti samo još mutnija ako paralelne opštine probaju da organizuju takozvani referendum, ili ako Srbija bude probala da organizuje svoje izbore na severu Kosova”, naveo je Klif uslove za početak rasprave o Tadićevom planu.

B. Čpajak

(Politika)