Politika: Masovna prevara na svetskom tržištu deviza

Njujork – Šest vodećih svetskih banaka (Barkliz, Sitigrup, DŽej Pi Morgan, Rojal benk of Skotland, UBS i Benk of Amerika) platiće anglosaksonskim finansijskim vlastima zbirnu kaznu od preko 5,6 milijardi zbog štimovanja globalnog kursa deviza u periodu između decembra 2007. i januara 2013. godine. Prvi put od izbijanja globalne finansijske krize, prozvane banke prihvatile su pred američkim pravosuđem i krivičnu odgovornost za počinjene malverzacije na tržištu deviza, gde je inače 10 vodećih banaka lane ostvarilo prihod od 11,6 milijardi dolara.

Skandal ima razmere „kriminalne rabote masovnih razmera”, ocenio je Endru Makejb, pomoćnik direktora američkog Ef-Bi-Aja.

Prema navodima odvojenih istraga američkih i britanskih finansijskih istražitelja, glavninu basnoslovnih malverzacija počinili su trgovci devizama Barkliz, Sitigrup, DŽej Pi Morgan čejsa i Rojal benk of Skotlanda. Zatvorena grupa još neimenovanih trgovaca devizama dotičnih banaka – poznatija u finansijskom svetu pod nadimcima „kartel” i „mafija” – godinama je, i to svakodnevno u tačno određene sate, nameštala kurseve dolara, evra, funti... – shodno interesima svojih firmi i probranih klijenata. „Današnja istorijska odluka jeste najnoviji korak u našem nastojanju da istražimo i gonimo finansijski kriminal. Kazne su primerene. Njihov cilj je da odvrati aktere od potere za profitom bez obaziranja na zakone i javnu dobrobit”, ocenila je Loreta Linč, američki državni tužilac.

                                                                   *    *    *    *

Prosečni trgovac devizama u desku vodećih svetskih banaka star je između 25 i 40 godina. Odabir ljudi kojima se poverava pristup valutnom tržištu na kome se obrće 5,7 biliona dolara dnevno u rukama je timova specijalizovanih za procenu kadrova prestižnih svetskih finansijskih institucija. Kako se kontroli takvih timova otela grupa mlađih muškaraca (nepreciziranog broja učesnika) koja je – prema navodima višegodišnje istrage – svakog radnog dana oko 13 i 16 časova zasipala globalno devizno tržište, ili sa njega sklanjala velike količine deviza, čime im je dizala ili snižavala vrednost? Ovo, kao i pitanje kako je takva praksa nameštanja kurseva prošla nezapaženo u centralama banaka – za sada nije predmet istrage koja se nastavlja. Kvartet Barkliz, Sitigrup, DŽej Pi Morgan i RBS priznao je, istina, američkom pravosuđu  odgovornost – ali ograničenu – za „zaveru” radi manipulacije na tržištu deviza.

„Lekcija koju smo naučili jeste da ponašanje male grupe zaposlenih ili samo jednog među njima može imati značajne posledice za celu firmu”, ocenio je DŽejms Dajmon, izvršni direktor DŽej Pi Morgana nakon izricanja kazne, uz obećanje da će banka pojačati kontrolu deviznog poslovanja.

Da li je dakle „kartel” deviznih trgovaca godinama poslovao na svoju ruku, žonglirajući kursevima u periodu 2007–2013. kada su dotične finansijske institucije plaćale basnoslovne kazne zbog njihovih drugih mahinacija, recimo onih na tržištu ključnih kamatnih stopa?!

Samo u poslednje dve godine najveće svetske banke platile su preko 60 milijardi dolara kazni zbog raznih drugih mahinacija. Od izbijanja globalne finansijske krize 2008. brojne čuvene banke su zbog nedozvoljenih poteza na berzama isplatile preko 160 milijardi dolara. Odakle smelost trgovcima deviza istih tih banaka – da dok centrale plaćaju kazne za otkrivene manipulacije, uporedo „brljaju” na jednom od najunosnijih finansijskih tržišta?

Sumnju u širi raspon odgovornosti izražavaju mnogi.

„Pitanja je kako nijedan izvršni direktor dotičnih banaka niti visoki službenik još nije podneo ostavku, budući da razmere kazne i do sada sprovedene istrage ukazuju da je štimovanje deviznog kursa deo kulture poslovanja dotičnih finansijskih institucija”, upozorava Mark Tejlor, dekan poslovne škole Vorvik i član akademskog savetodavnog borda Bank of Ingland, u izjavi za „Volstrit džornal“.

Loreta Linč, američki državni tužilac, u međuvremenu nije objavila protiv kojih će nameštenika prozvanih banaka biti nastavljena krivična istraga. Linčova smatra da je reč o „sistemskoj manjkavosti” na valutnoj berzi – inače jednom od najprotočnijih ali i najmanje regulisanih segmenata svetskog finansijskog tržišta, čiji se lavovski deo obavlja na Volstritu i u londonskom Sitiju.

Inače, borba američkih vlasti protiv te „sistemske manjkavosti” traje od izbijanja krize, kada je „Kongres otvorio debatu o regulisanju valutnog prometa na Volstritu, ali je američko ministarstvo finansija izuzelo deo tog biznisa od određenih novih pravila”, navodi „Njujork tajms”.

Nakon zbirne kazne od 5,7 milijardi dolara, navedene banke dobile su od Komisije za vrednosne papire SAD  određene ustupke da bi mogle da nastave uobičajeni biznis, otkriva američki dnevnik.

Da li će „kartel“ trgovaca devizama poneti sav teret odgovornosti za ono što Loreta Linč naziva „nepodnošljivo zastrašujućom zaverom“?

Tanja Vujić

(Politika)