Politika: Masonski Vašington

Vašington – Da li su „slobodni zidari”, ili jednostavnije rečeno, masoni, svetski vladari iz senke, kako tvrde mnogobrojne teorije zavere, praktikanti okultnih rituala i čuvari neke velike drevne mudrosti, kako ih opisuje Den Braun u svom svetskom bestseleru „Izgubljeni simbol”?

Ako to zaista jesu, sudeći po Vašingtonu, koji bi mogao da bude proglašen i za „najmasonskiji grad” na svetu, onda to izuzetno dobro kriju. Masoni ovde nemaju oreol zaverenika, deo su istorije, ali i sadašnjosti – i, stekao sam utisak, sasvim su „transparentni”.

Pročitavši Braunovu knjigu, u jesen 2009. objavljenu sa početnim tiražom od pet miliona primeraka – događa se inače ovde, glavni junaci kroz velika iskušenja prolaze za samo 24 sata – odlučio sam da krenem u jedno od desetak turističkih razgledanja koja se nude kao „Masonski Vašington”.

Odlučio sam se za „Kapital segvej”, iz praktičnih razloga. Prvi je zato što je njihov obilazak u maloj grupi na „segvej” točkovima: to je ono neobično vozilo na struju sa dva točka, koje nije ni bicikl ni trotinet. Drugi je bio još važniji: menadžer tamo je mason 32. reda, a vodič takođe slobodni zidar. Znaju, dakle, šta pokazuju i o čemu govore.

Sedište „Kapital segveja” je na Frenklinovom trgu, imenovanom po Bendžaminu Frenklinu, takođe poznatom masonu. Već sa druge strane istoimenog parka je masonski hram, čija je fasada dekorisana kao islamska džamija. Pripada masonskom redu „šrajnera” („hramaša” u slobodnom prevodu).

Prvo odredište Bela kuća. Njen kamen temeljac postavio je jedan mason na masonskoj ceremoniji, baš kao što je to urađeno i za drugu najvažniju građevinu nove prestonice, Kapitol.

Ispred Bele kuće, na za saobraćaj zatvorenoj Pensilvanija aveniji (Pensilvanija je inače „najmasonskija federalna država), puno je turista. Preko puta je Lafajet park, sa pet velikih skulptura istorijskih ličnosti – koje su sve bile masoni.

Sledeće odredište je „Vašingtonov monument”, najveći kameni obelisk na svetu, podignut u 19. veku u čast prvog predsednika SAD DŽordža Vašingtona– i najpoznatijeg masona. Desetak kilometara dalje, u gradu Aleksandrija, država Virdžinija, nalazi se i zasebni Nacionalni masonski memorijal, nalik svetioniku, posvećen njemu.

Pored Vašingtona, masoni su bili još 14 (od dosad ukupno 44) američkih predsednika, među kojima su najpoznatiji Teodor i Franklin Ruzvelt, Hari Truman, Endru DŽekson, a u novije doba DŽerald Ford. Lindon DŽonson je bio masonpočetnik, pa je odustao, a Ronald Regan samo počasni član jedne lože.

„Masonski” je i Kapitol, sa svojom prepoznatljivom kupolom, kome je temeljac, uz masonski ritual, 1793. postavio lično DŽordž Vašington. Slika koja opisuje tu scenu pokazuje ga u posebnoj masonskoj kecelji. Od oko stotinu statua znamenitih ličnosti koje su pod svodovima ovog imperijalnog zdanja, oko 30 su masoni (kao što je to bilo i 13 od 39 „očeva nacije” koji su potpisali Deklaraciju o nezavisnosti).

U povratku, prolazimo pored zgrade EF-Bi-Aja, čiji je najpoznatiji direktor Edgar Huver takođe bio istaknuti mason.

Tvrdi se da postoji i „tajna arhitektura” Vašingtona puna masonskih simbola: ako se, naprimer, na mapi linijama spoje Bele kuća, Vašingtonov monument i Kapitol, dobija se ravnokraki trougao, masonski simbol.

Masonskim simbolima smatraju se i piramida sa „svevidećim okom” na novčanici od jednog dolara, kao i na velikom državnom pečatu. Neki idu toliko daleko da i same Sjedinjene Države proglašavaju „masonskim projektom”.Masone u Americi okuplja 51 loža: po jedna za svaku državu, plus posebna za Vašington. Svaka „velika loža” u krugu svoje teritorijalne nadležnosti ima na desetine malih, lokalnih.

Mason se ne postaje po pozivu, već mora da se podnese molba. Jedan od uslova za članstvo jeste da molilac veruje u nekog boga, nije važno koje religije.

U čemu je smisao biti mason danas, pitam Stivena Era, 38-godišnjeg menadžera „Kapital segveja”? „U mom slučaju to je porodična tradicija, ja sam mason šeste generacije. Ono što je bratstvo značilo njima, znači i meni; to je način da dobar čovek postane bolji.”

Stiven je mason već 17 godina, pripadnik Federalne lože broj 1, ali i Škotskog reda i Šrajnera.

Da li ste kao bratstvo uticajni onoliko koliko se priča? „Naše prvo načelo je bratska ljubav. Mogu samo da kažem da prijateljstva koja sam stekao među masonima održavam sve ove godine.”

Na pitanje da li je otkrivanje „masonskog Vašingtona” turistima dobar biznis, Stiven odgovara kako „ne pravi velike pare, ali da je posao i prilika da „masone pokaže u dobrom svetlu”. Što se tiče „drevnih tajni” koje u „Izgubljenom simbolu” imaju centralno mesto, on kaže da je „Den Braun napisao odličnu, veoma zabavnu knjigu”. A na pitanje da li je istinita, odgovara sa kategoričnim –„ne”.

Upoznavanje „masonskog Vašingtona” završavam oko dva kilometara dalje, u 16. ulici, gde je glavno masonsko zdanje, „Kuća hrama”, sedište Škotskog reda. Uzor joj je bio grob kralja Mauzela, jedno od sedam čuda antičkog sveta.

Sa 33 stuba na sve četiri strane, velikim sfingama od po 17 tona u pročelju, deluje zaista impresivno. Kakve li samo tajne krije?

„Posetioci su dobrodošli”, stoji tabla na ulazu.

Unutra, u holu sa egipatskim hijeroglifima i znamenjima bratstva koje sebe opisuje kao „sistem moralnosti, pokriven alegorijom, ilustrovan simbolima”, dočekao me je ljubazan mlad portir, koji mi je spremno organizovao turu razgledanja.

Pokazao mi je i „glavnu sobu” u kojoj su se nekad svake dve godine sastajali veliki majstori bratstva, dok je danas samo zanimljiv muzej.

Ima li tajnih prolaza, postoji li tunel koji vodi do Bele kuće?

Jedan kamen u „glavnoj sobi”, kad se pritisne, otvara prolaz koji vodi – u sobu sa mehanizmom za orgulje, a odatle na krov. Idealno mesto za posmatranje vatrometa na Dan nezavisnosti, kaže.

Milan Mišić

(Politika)