Politika: Kori Udovički utvrdila da višak zaposlenih u državnim službama iznosi 9.000 službenika, a Vlada Srbije je upravo toliko zaposlila od januara 2014

Istog dana kada je „Danasu” vlada odgovorila da je zaposlila 9.000 ljudi, ministarstva izračunala da ima isto toliko prekobrojnih

Zahvaljujući Bojanu Cvejiću, novinaru „Danasa”, ispostavilo se da je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički prebrajajući višak zaposlenih, zapravo, radila jalov posao. Cvejić je sudskim putem saznao da je Vlada Srbije, za vreme trajanja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, zaposlila 9.000 ljudi – tačno onoliko koliko je Kori Udovički procenila da je višak.

Novinar „Danasa” je bezuspešno pokušavao da dobije odgovor na ovo pitanje i na kraju je morao da tuži Vladu Srbije, a Upravni sud je prošle nedelje naložio vlastima da Cvejiću dostave tražene informacije. Da ironija bude još veća istog dana kada su u redakciju „Danasa” stigli odgovori iz vlade, u kabinet ministarke Udovički stigle su završne procene ministarstava o viškovima u njihovim redovima.

Tako je reforma državne uprave za koju je ministarka Udovički govorila da je sveobuhvatna i „nikad viđena u istoriji Srbije”, unapred osuđena na neuspeh.

Prema podacima Vlade Srbije dostavljenim „Danasu”, od januara 2014, od kada je na snazi zabrana zapošljavanja do 15. septembra ove godine, za stalno je zaposleno 8.744 službenika. Od toga je 7.055 primljeno na neodređeno, a 1.698 na određeno vreme. I tu državnom zapošljavanju ne bi bio kraj da Komisija za davanje saglasnosti nije odbila zahteve za primanje u stalni radni odnos za 11.532 osobe. Od toga 8.374 na neodređeno i 3.158 na određeno vreme. Da je Komisija bila malo popustljivija, broj zaposlenih u javnom sektoru bio bi veći za čak 20.000 ljudi.

Prvobitni dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) predviđao je da se samo u toku ove godine broj zaposlenih, uključujući tu i one koji će otići u penziju, smanji za čak 25.000 ljudi.

Zabrana zapošljavanja, inače, važi do 31. decembra 2015. godine. Ako je ovoliko ljudi zaposleno u vreme dok je zabrana zapošljavanja bila na snazi, šta će onda biti posle 1. januara kada ovo ograničenje prestane da važi?

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave tvrde da zapošljavanje 9.000 ljudi u javnom sektoru nije obesmislilo njihovu reformu, jer je Komisija mogla da odobri zapošljavanje jedne osobe samo ukoliko pet ljudi ode. Pojašnjavaju da se podaci o 9.000 novozaposlenih odnose i na javna preduzeća, dok reforma Ministarstva državne uprave njih isključuje. Te dve brojke su prema njihovim rečima neuporedive, jer ne obuhvataju istu grupu ljudi.

Ipak, ako je država poštovala pravilo o prirodnom odlivu u tom periodu broj zaposlenih istovremeno morao je da bude smanjen za 45.000 ljudi (uključujući i javna preduzeća), što je malo verovatno. Da li je to zaista bilo tako u Vladi Srbije nismo uspeli da saznamo.

Bez odgovora je ostalo i naše pitanje o tome na kojim pozicijama su najviše zapošljavani ljudi, uprkos zabrani zapošljavanja.

Fiskalni savet izračunao je da je poslednjih godinu i po dana iz javnog sektora (bez javnih preduzeća) otišlo 18.000 ljudi. Broj zaposlenih smanjen je za 10.000, jer je 8.000 radnika „zamenjeno”, jer su na upražnjena radna mesta primljeni novi „izvršioci”. Računica Fiskalnog saveta se u velikoj meri poklapa sa podacima koje je novinar „Danasa” dobio iz vlade, po kojima je 8.744 novozaposlena u javnoj upravi.

 „U Srbiji ništa novo”, ovim rečima profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić komentariše reformu državne uprave.

– Pokazalo se da imamo neiskrenu i nepoštenu državu koja sebi postavlja cilj za koji se unapred zna da neće moći da ga ispuni. Ali to nije specijalnost samo ove vlade. To su radili svi, od SFRJ na ovamo. Cinizam prve vrste je smanjiti penzionerima primanja, a sa druge strane dozvoliti bahaćenje u javnom sektoru, prvenstveno u javnim preduzećima, koja nisu obuhvaćena reformom državne uprave – kazao je Savić.

On smatra da država treba jasno da utvrdi šta su njene potrebe i mogućnosti, kao i koliko službenika može da plati. Racionalizacija, kaže, ne podrazumeva samo otpuštanje, već i povećanje efikasnosti.

– Ne možemo porediti medicinske sestre na klinikama koje rade težak i odgovoran posao za malu platu, sa poslom nekih činovnika za koje su izmišljena radna mesta. Ili, kako može inspektor da sedi u kancelariji, a da mu pred očima niče nelegalna zgrada od 2.000 kvadrata. Nedovoljan broj inspektora nije izgovor. Reč je o tome da onaj ko je zadužen za taj deo grada teren nije obišao najmanje šest meseci, a možda i duže – kaže Savić.

On dodaje da, za razliku od klasične državne administracije, u školstvu i zdravstvu na primer uopšte nema viškova. Kako država misli da otpušta učitelje i nastavnike ako nam je nizak nivo obrazovanja, pita se on.

– S jedne strane govorimo da u prosveti imamo viškove, a sa druge da su odeljenja od 30 đaka preglomazna. Treći segment su javna preduzeća koja su rupa bez dna, tamo se zapošljava mimo svake mere i izmišljaju se radna mesta za udomljavanje stranačkih kadrova. Prvenstveno mislim na činovnike, a ne na radnike – kaže profesor Savić.

Nemoguće otpuštanje 75.000 ljudi

Fiskalni savet ocenjuje da je malo verovatno da će se ostvariti ambiciozno planirano smanjenje broja zaposlenih za 75.000 u naredne tri godine i ocenio da bi realno bilo da se broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za 30.000 do 40.000. Dodaju da u ekonomskom smislu ne bi bilo ni poželjno da se toliko ljudi otpusti u tako kratkom roku. Zato predlažu da se još jednom preispitaju planovi i smanje ciljevi za otpuštanja do 2017.

Ekonomski bi bilo opravdano da se nešto bolja fiskalna kretanja tokom 2015. iskoriste za ublažavanje srednjoročnih ciljeva za smanjenje broja zaposlenih u opštoj državi umesto za najavljeno povećanje plata i penzija krajem 2015.

(M. Avakumović - A. Telesković – Politika)