Politika: Ko koči prugu Beograd-Budimpešta?

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić, kao i predsednik Kine Si Đinping saglasili su se tokom prošle nedelje da je pruga Beograd–Budimpešta projekat od strateške važnosti. Kako se onda dogodilo da prilikom posete kineskog predsednika u Beogradu nije potpisan nijedan dokument za ovaj posao?

Ali već prekjuče ambasador Narodne Republike Kine, Li Mančang, preneo je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da je od predsednika Si Đinpinga dobio zadatak da odmah krene u realizaciju svih projekata koji su dogovoreni tokom posete. Nikolić i Li Mančang saglasili su se da su projekti vezani za smederevsku železaru i izgradnju pruge Beograd–Budimpešta apsolutni prioritet.

Premijer Vučić  je prošle nedelje tokom posete predsednika Kine istakao da se nada da će uskoro biti potpisan komercijalni ugovor za ovaj posao. Kako saznajemo, razlozi za to, što se na spisku od više od 20 sporazuma nije našao nijedan dokument koji se odnosi na ovaj prioritetan projekat, jednim delom su i pravne prirode. Ugovor, koji nije obavezujući, na inicijativu Kineza, spremao se duže od šest meseci. Ali, zbog nemogućnosti da se on uskladi sa regulativom Evropske unije od njegovog potpisivanja se odustalo u poslednjem trenutku.

Trenutno se, kažu naši izvori, traži način finansiranja tog posla, a pregovori na tu temu još traju.mada je ambasador Narodne Republike Kine, Li Mančang, preneo prekjuče predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da je od predsednika Si Đinpinga dobio zadatak da odmah krene u realizaciju svih projekata koji su dogovoreni tokom posete. Nikolić i Li Mančang saglasili su se da su projekti vezani za smederevsku železaru i izgradnju pruge Beograd–Budimpešta apsolutni prioritet.

Formalno, opšti ugovor za ovaj projekat postoji. Potpisan je 24. novembra 2015. godine kada je premijer Aleksandar Vučić u Pekingu prisustvovao Samitu Kine i 16 država centralne i istočne Evrope. On je tada objasnio da će projekat kreditirati kineska Eksim banka sa kamatom do dva odsto. Međutim, još se procenjuje koliko bi ovaj projekat (od Beograda do Budimpešte) mogao da košta. U javnosti su mogle da se čuju razne procene, a kreću se od 500 pa do 900 miliona evra.

Još je mnogo nepoznanica oko ovog posla. „Čajna dejli” piše da je izvođač radova na pruzi kompanija „Čajna roud end bridž korporejšn”. To je ćerka firma kompanije „Čajna konjunikejšn end konstrakšn kompani” koja je, prema zvaničnim podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, deo konzorcijuma kom je povereno izvođenje radova na ovoj pruzi.

Okvirnim ugovorom predviđeno je da se komercijalni pregovori završe do 30. septembra 2016. godine, a da se u roku od 30 dana definitivno utvrdi Sporazum o kreditiranju.

Goran Nikolić, saradnik instituta za Evropske studije, smatra da je za tu prugu koncesija najbolje rešenje kako Srbija ne bi povećavala svoj javni dug. Na taj način, projekat se ne bi finansirao iz srpskog budžeta ili kredita koji bismo mi uzeli.

– U tom slučaju, trebalo bi da budemo fleksibilni prema kineskim zahtevima, i da im damo što duži period korišćenja te pruge – smatra Nikolić.

Međutim, ono što nezvanično može da se čuje, jeste da za Kineze koncesija kao način finansiranja ne dolazi u obzir. Uostalom, koncesija nije predviđena ni okvirnim ugovorom koji je već potpisan.

Generalno, drugi problem može da bude usklađivanje sa evropskom regulativom. Prema rečima Gorana Nikolića, Evropa ne gleda blagonaklono na format „16 plus jedan” i povezivanje Kine sa zemljama regiona.

– To je nešto što stvara određenu bojazan u Briselu. Ali, Amerika i Evropa već imaju način za ekonomsko suzbijanje Kine preko Transatlantske i transpacifičke zone slobodne trgovine. One suštinski obuhvataju Ameriku i sve zemlje Pacifika, osim Kine. Za njih je to prioritet. Potpuno je irelevantno baviti se jednim detaljem kao što je u globalnom odnosu brojki projekat „Jedan pojas, jedan put” – kaže Nikolić.

U svakom slučaju, „Čajna dejli” piše da će ovaj projekat u velikoj meri povećati ekonomski razvoj zemalja centralne i istočne Evrope i Kine. Prenose reči, premijera Aleksandra Vučića, po kome će se, nakon završetka ove pruge znatno skratiti vremensko trajanje putovanja od Beograda do Budimpešte – sa osam na tri sata. Kineski mediji pišu i da će na taj način biti obnovljena pruga koja je stara više od 100 godina. Kako „Čajna dejli” navodi i Mađarska i Srbija željno iščekuju završetak ove pruge.

(Politika)