Politika: Kako je Angela Merkel postala izbeglička majka

Angela Merkel napunila je sedam meseci u izbegličkom kampu u Hanoveru, gde je i rođena. Majka Ofelija Ade stigla je preko Mediterana iz Gane taman pred porođaj. Ime njene kćerke privuklo je mnogo novinara, pa je Ofelija objasnila za „Špigl” da je zahvalna nemačkoj kancelarki što je prihvatila izbeglice i impresionirana onim što Angela Merkel za njih uradila.

Mlada majka govori iskreno. Da nije bilo nemačke kancelarke, možda beba ne bi bila ni rođena. Izlivi ljubavi, zahvalnosti i poštovanja prema najmoćnijoj ženi Evrope nisu retki među migrantima, na svim njihovim punktovima u Evropi. Od Kosa i Lampeduze, preko Pireja i Soluna, do Budimpešte i Beča, od „Fejsbuka” do „Tvitera”, Angelu Merkel nazivaju „majkom svih odbačenih”.

A samo pre mesec dana u Atini je zbog svoje nepopustljivosti prema grčkom dugu na protestima poređena sa Hitlerom.

Merkelova je lično objasnila razliku između „tvrdoće” i „fleksibilnosti”. Nemačka je „pokazala svoju temeljitost”, rekla je kancelarka, kako prenosi „Špigl”. Pred sastanak o migrantima u Briselu Merkelova najavljuje da će se nemački „troškovi programa za izbeglice meriti milijardama”, a da će politika prema migrantima biti mnogo elastičnija. Nekoliko dana pošto je na austrijskom putu pronađen kamion sa telima izbeglica, Merkelova je odustala i od davno utvrđenih dablinskih pravila, po kojima su migranti dužni da se za azil prijave u zemlji Evropske unije u koju su prvo stigli. Sve druge države EU po tom pravilu mogu migrante da deportuju u tu prvu zemlju. Takva procedura je utvrđena da tražioci azila ne bi bili u prilici da trguju svojom nesrećom i da biraju zemlju u kojoj im se izdašnije materijalno pomaže. U praksi je to značilo da Italija, Grčka i Španija, države koje su najteže pogođene ekonomskom krizom, moraju da se izlažu najvećim troškovima za zbrinjavanje i zaštitu azilanata. Nemačka kancelarka pridružila se Švedskoj i najavila da će njena zemlja prihvatiti sve migrante iz Sirije, bez obzira na to u kojoj su se zemlji Mediterana dokopali Evrope.

Nemačka je među Sirijcima i njihovim krijumčarima poznata kao zemlja EU koja, uz Švedsku, pruža izbeglicama i tražiocima azila mnogo bolje uslove od drugih. Do juna je za godinu dana Nemačka primila gotovo 300.000 zahteva za azil. Ali zbog odluke Merkelove da upotrebi svoje diskreciono pravo i odstupi od dablinskog propisa, uz stotine hiljada sirijskih migranata odahnule su vlasti u Madridu, Rimu, Atini, pa i Budimpešti.

Za to vreme London i Vašington, prestonice zemalja koje su izazvale čitav taj pogibeljni rusvaj na Bliskom istoku, nisu se osetili prozvanim da budu „elastičniji”. Konzervativna vlada Dejvida Kamerona pokazuje svoju nepokolebljivu  čvrstoću pred slikama udavljene dece i pred masovnom humanitarnom krizom. Oni se drže kvote koju su sami odredili: Velika Britanija odobriće azil za hiljadu Sirijaca. Nijedan prekobrojni neće moći da prođe. Bez obzira na to kakva je nesreća snašla Siriju, Irak i Libiju i ko je tu tragediju prouzrokovao, kvota je neprobojna. I čini se da je taj engleski zid tako temeljan da ni mala Angela Merkel iz Gane ne bi uspela da ga probije.

Ako bi se više nesrećnika naselilo u Britaniji, onda bi to građane moglo češće da podseti na Tonija Blera i ostale koji su prihvatili izmišljotinu o postojanju oružja za masovno uništenje i krenuli u ratni pohod na Irak. Odatle je sve ovo počelo.

Z. Šuvaković

(Politika)