Politika: Iranska poluga džoker u američko-kineskom trgovinskom ratu

 Prvi put od Zalivskog rata 1990. godine, svetsko tržište nafte ponovo strepi od međunarodnog oružanog sukoba u regionu najvećih rezervi strateške sirovine i tim povodom rekordno diže cenu barela.

Glavni razlozi poskupljenja nafte ovog puta su nerazjašnjeni incidenti u terminalskoj luci Fudžejra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u nedelju 12. maja i dejstva sedam naoružanih dronova sa teritorije Jemena na ključni naftovod u Saudijskoj Arabiji.

Princ Halid bin Salman, zamenik ministar odbrane najveće sunitske monarhije, optužio je u četvrtak Teheran da stoji iza napada jemenskog plemena Huti na naftovod.

Za navodne eksplozije u petroluci Fudžejra i misteriozni udar na četiri tankera u njenoj blizini (posle čega je je norveški tanker „Andrea viktori” prijavio „rupu” na bočnoj strani) još niko nije preuzeo odgovornost. Kolika je neizvesnost oko daljih zbivanja u Persijskom zalivu, svedoči i burna sednica Združenog ratnog komiteta vodećih svetskih osiguravajućih društava, predvođenih britanskim „Lojdom”, u četvrtak u Londonu. Prvi put od 1998. pomenuti Združeni ratni komitet nije moglo da se usaglasi da li da podignu premije na rizik za osiguranje tankera koji iz Persijskog zaliva inače prevoze petinu nafte na svetskom tržištu.

Združeni ratni komitet najavio je ponovno okupljanje u ponedeljak, a datum novog susreta nimalo nije slučajan.

Naime, uticajnim akterima svetske trgovine naftom do 20. maja biće poznati ishodi dva ključna skupa koji se tiču petrotrgovine ovog vikenda u Pekingu i u DŽedi u Saudijskoj Arabiji.

Ishod sastanka kineskog ministra inostranih poslova Vang Jija i njegovog iranskog kolege DŽafada Zarifa juče u Pekingu naznačiće berzama koliko je druga najveća ekonomija sveta spremna da se liši nafte sa istočne obale Persijskog zaliva, nakon što je 1. maja SAD ukinuo šestomesečno izuzeće oktetu najvećih uvoznika crnog zlata iz Irana.

Kina je inače najveći uvoznik iranske nafte (oko 450.000 barela dnevno). Američki lider Donald Tramp je već najavio da će onom ko pokuša da nastavi s uvozom iranske nafte, nadalje biti uskraćen pristup globalnom dolarskom finansijskom sistemu.

Usput, Kina od prošle jeseni drastično smanjuje uvoz nafte iz SAD.

Koliko 2017, Kina je bila vodeći kupac američke nafte. Od prošlog oktobra do marta, Kina je iz SAD uvezla 1,64 miliona barela, u prethodnih šest meseci taj uvoz dostizao je 60,5 miliona barela, prenosi Blumberg. Ne čudi stoga što provladin kineski dnevnik „Global tajms” uoči susreta Vang Ji – DŽafad Zarif procenio da bi „iranska nafta mogla igrati ulogu poluge u trgovinskim pregovorima s Amerikom”.

„Ako pregovori (s Amerikom) budu išli dobro, Kina bi mogla da kupuje manje iranske nafte. Ako ne, Kina bi mogla da pazari više nafte u Iranu”, izjavio je Lin Boćang, direktor kineskog Centra za ekonomska istraživanja univerziteta Sjamen za „ Global tajms”.

Ishod sastanka Vang Jija i DŽafada Zarifa od značaja je i za sednicu Nadzornog komiteta OPEK plus u DŽedi u nedelju.

Ključna najavljena tema u DŽedi jeste „stanje na svetskom tržištu nafte”. U prevodu: da li se posle američkog ukidanja olakšica kupcima iranske nafte na tržištu pojavljuje manjak i, ako se pojavljuje, šta i kada preduzeti?

Iran inače nije član komiteta OPEK plus, koji zaseda u DŽedi, radi pripreme samita lidera članica grupacije 25–26. juna u Beču.

Krajem juna inače ističe šestomesečni dogovor 24 članice grupacije OPEK plus o združenom obaranju proizvodnje radi stabilizovanja globalnog snabdevanja i cene barela. Bilo kakva eventualna odluka o promeni dogovora o kolektivnom zavrtanju petroslavina – po pravilniku OPEK-a plus – mora biti doneta jednoglasno.

Da li će sada Rijad i Abu Dabi, kako od njih očekuje Donald Tramp, nadoknaditi „iranski manjak” nafte na tržištu i koliko će se Moskva založiti za produžetak dogovora OPEK-a plus o smanjivanju petroproizvodnje, uprkos drugačijim očekivanjima vodećih ruskih naftaša, neizvesno je.

„OPEK-u preti kolaps ako bilo koja njegova članica bude pokušala da tržištu nadoknadi iransku naftu”, upozorava ovih dana Bidžan Zanganeh, ministar energetike Irana.

Najnovija odluka Pekinga o budućim naftaškim odnosima s Teheranom imaće značaj za sve petrosnabdevače Kine: od OPEK-a plus do Amerike. 

(Politika)