Politika: Duge cevi i Park mira čuvaju Srbe u Severnoj Mitrovici

Kosovska Mitrovica – Mnogo je kosovskih policajaca, više džipova Euleks policije, italijanskih karabinjera, vojnika Kfora koji patroliraju na glavnom mostu na Ibru, tu u Parku mira, koji razdvaja severni, srpski i južni, albanski deo Kosovske Mitrovice. Sve to pokriva i video-nadzor, deset kamera koje, ispostavilo se, nisu kadre da pomognu u otkrivanju nasilnika koji su nedavno došli sa južne strane mosta i nožem ranili sedamnaestogodišnjeg mladića Nikolu Saveljića.

– Je l’ mirno? – prilazimo džipu u kojem dvojica kosovskih policajaca nadziru one koji ulaze sa severne strane, iz pravca naselja Tri solitera.

– Sve je pod kontrolom! Dan miran, manje ljudi nego obično. Sve je pod kontrolom – govore uglas, smejući se. Jedan je Vučitrnac, drugi iz Ibarskog Kolašina.

Jednom od njih zazvoni motorola. Obojica se prenuše! Ubrzo, dobro poznati zvuk blindiranih „tojota”. Pristiže šest do zuba naoružanih policajaca Euleksa. Dva džipa preprečiše se na sredini mosta, iskaču iz njih kao da je ratno stanje.

Baš nešto i ne miriše na mir i spokoj. Ko i stalno, tu na mostu, u Parku mira, gde svakog trena preti da eksplodira.

Policajci ne žele da razgovaraju sa novinarima.

– Ne mogu da pričam. Ništa zvanično – ledenim pogledom, odsečno nam odbrusi stranac iz misije Euleksa, za koju Srbi baš i ne mare. A, kako stvari stoje, ni Albanci.

– Ne mora zvanično, ’ajmo nezvanično – omekšavamo priču, dok devojka prevodi.

– Tu smo po potrebi. Dolazimo čim nas pozovu – otkravi se stranac, čak se, učini nam se, i nasmeja.

„Lako je tebi”, promrmljasmo sebi u bradu.

Od prošle godine, od 18. juna, baš su narasle tuje. U tri reda, po sredini mosta, krenule uvis, redovno zalivane. Procvetale i ljubičice – dan i noć. Tu, nasred mosta, pa vam se načas čini da ste negde u centralnoj Srbiji, u nekoj banji. U Vrnjačkoj Banji.

Kosovski policajci na sredini mosta poskakaše, legitimišu Roma natovarenog plastičnim džakom, težim od njega samog. Sa njim žena. U nekim papučama, cicanoj suknji do zemlje i izanđalom džemperu.

– Ajde, možete dalje – pokaza im rukom policajac, tamo ka jugu. Otud, po jedno, po dvoje, u grupi, dolaze Albanci do sredine mosta. Razgledaju, nije im baš po volji ovaj Park.

– Što ne maknu ovo, da slobodno idemo! – iznerviran, mašući rukama, viče Ardijan, albanski mladić, ne stariji od 20 godina.

– Ovo je barikada, kakav Park – dobacuje drugi, ljut, besan, koji je toliko galamio da su se karabinjeri, tamo, s početka mosta na južnoj strani, uskomešali.

Pedantni hroničari beleže da je za ovih više od deceniju i po, tačno 120 puta bilo nasrtaja ekstremnih Albanaca na sever. Prelazili su most, mnogo puta i ulazili u severni deo grada.

Čujemo, uklanja se Park mira, 8. maja. Niko od zvaničnika to i da potvrdi. A, „skuvao” se neki dogovor pre nekoliko dana u Briselu. Navalili albanski pregovarači, a navalili i ovi iz Evropske unije, pritisli Beograd, uz argumente da preko mosta nema slobode kretanja!

A iz Bošnjačke mahale i iz pravca Suvog Dola, Albanci danonoćno prelaze most. Ima još tri mosta u gradu. Preko dva, gore kod starog Vodovoda i dole preko Železničkog, vozila nesmetano saobraćaju.

Albanci traže da se Park mira ukloni, Srbi traže da ostane.

– Treba da nađemo kompromisno rešenje. Mi, gradonačelnici s obe strane – kratko nam reče Goran Rakić, prvi čovek opštine severna Kosovska Mitrovica.

Vidi se zabrinutost Srba, koji su juče bili u blizini Ibarskog mosta. Preko mosta nijedan nije prošao. Oni koji idu u južni deo uglavnom se upute preko Železničkog. Pešice, do dva tržna centra koji se nalaze skoro uz sam most, ili oni koji kolima idu dalje, ka enklavama.

– Kako, bre, da sklone Park? Pa to bi značilo da nas svesno daju u ruke albanskim ekstremistima. Videli su oni iz Beograda kako je izgledao dan kada je barikada uklonjena. Invazija Albanaca je bila s južne strane. Kolona vozila s upaljenim sirenama slavila je i provocirala. Tražili su kavgu. Kružili su preko mosta, pevali i pokazivali dva prsta u znak pobede – u dahu govori Miodrag K. pa u žurbi odlazi, kako reče, u smenu, na posao gde se zarađuje „hleb sa devet kora”.

Nagutao se suzavca, veli, za ovih 16 godina, za „tri života”.

Na mostu se odnekud nađe i Željko Bojić, šef operative kosovske policije „Sever”. Bojić se ovih dana često viđa po gradu, „za vrat diše” policajcima u svako doba, nenajavljen proverava da li su svi na raspoređenim zadacima.

Italijanski general Kfora odavno je dao „čvrste garancije” da neće dozvoliti bilo kakve nerede na mostu. Ali, čusmo i da je italijanski šef Euleksa uporno tvrdio da pokušaj ubistva srpskog sedamnaestogodišnjaka nije međuetničkog karaktera.

– Često prelazim most. Živim na severu, a na južnu stranu idem uglavnom preko Parka mira. Nikakvih neprijatnosti nisam do sada imao – govori za „Politiku” Hajro Pirović, Mitrovčanin iz ugledne kuće mnogobrojnih Pirovića, kojeg zatekosmo na sredini glavnog mosta. Vraćao se s južne strane, išao je „da pazari”.

Iz pravca juga, ka Bošnjačkoj mahali, brzim korakom se uputila Albanka, udata za Turčina.

– Svakodnevno idem na južnu stranu. Bliže mi je ovuda, mada strepim. Na mostu je uvek rizično. Volela bih da most bude slobodan i za automobile – govori sredovečna žena u hodu, dok pokušavamo da uhvatimo korak s njom. Neće pod imenom u novine.

Neće ni dobro nam poznati Mitrovčanin.

– Idem češće preko Železničkog mosta, jer mi je on i bliži. Ali, danas sam išao preko Parka mira, imao sam posla tamo, u opštini, pa mi je bilo bliže – govori J. K., Musliman, koji u Bošnjačkoj mahali ima „kafečajdžinicu” i kod kojeg na čaj i partiju karata svraćaju Srbi, Albanci, Bošnjaci i svi oni koji „beže od stvarnog života”.

Skoro u trku, sa severne strane nailazi Ekrem, Rom iz Mahale. Pozdravljamo se kao stari znanci.

– Ne pitaj. Ne mogu još da se naviknem. Znaš, bre, sve se nekako promenilo. I ove kuće što su nam napravili, lepe su, ali kao da nisu naše. A, i kad se setim kako nam je gorela Mahala, ono kad je bio rat, ponovo me uhvati strah – u dahu priča Ekrem, iz nekada najveće „ciganske mahale” na Balkanu, gde je do rata živelo oko šest hiljada Roma.

Zbog serije nedavnih incidenata, Vaso Jelić, načelnik Kosovskomitrovičkog okruga smatra da „nije vreme da se most pusti i za vozila”.

– Neka ga Park preventivno. Ne znam zašto je „kost u grlu” i Albancima i međunarodnoj zajednici – pita se Jelić.

Mirno je, ali neizvesno u severnoj Mitrovici. U subotu se očekivao najavljen protest Albanaca. Neko reče da je odložen. Da je „policija zabranila okupljanje”.

Veće okupljanje s juga bilo je prošle godine, 22. juna, samo četiri dana pošto su tuje zasađene. Nagutali su se suzavca tada svi Mitrovčani. I sa severa i sa juga.

Danima se osećao miris baruta.

Biljana Radomirović

(Politika)