Petar Iskenderov: „Turski trag“ je stranputica

Na istragu zločina na Kosovu po „turskom tragu“ upućuju SAD i EU kako bi zaštitili lidere Kosova i čitav „projekat Kosova“

Debate, koje će se voditi 25. januara u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope o problemu Kosova i izveštaju švajcarskog pravnika Dika Martija, predstavljaće prvu u ovoj godini probu snage svetskih igrača, koji su involvirani u balkansku problematiku. Od toga u kom će pravcu biti usmerene diskusije zavise ne samo perspektive moguće istrage zločina albanskih seperatista Kosova i aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija, već i dalja sudbina celokupnog „kosovskog projekta“ arhitekata „novog svetskog poretka“. Ukoliko se pitanje svede na rutinsku proveru, koju će izvršiti civilno-policijska misija Evropske unije u Prištini, onda se na sposobnost „jedinstvene Evrope“ da jasno reaguje na izazove transbalkanskih kriminalnih albanskih struktura može staviti mastan krst. U protivnom će se pred svetskom zajednicom pojaviti šansa da prevlada recidiv parodije na pravosuđe a-la „proces Haradinaju u Haškom tribunalu“ i da pokuša da otkrije stvarne opruge takozvane „kosovske nezavisnosti“. One opruge, koje su dovele Dika Martija, prekaljenog u istrazi tajne delatnosti CIA u čitavoj Evropi - „u stanje šoka“, kako je on to sam priznao. I to ne šoka samo i ne toliko od zamaha i monstruoznog cinizma delatnosti „crnih transplantologa“, švercera, trgovaca oružjem i drugih „idejnih boraca“ za nezavisnost Kosova, koliko zbog toga što međunarodne institucije i pojedine zapadne zemlje i političari svesno prećutkuju i zataškavaju te zločine.

Kao što je poznato, još u decembru 2010. godine Komitet za pravna pitanja i ljudska prava PSSE jednoglasno je odlučio da se sprovede „serija istraga na međunarodnom i nacionalnom nivou povodom činjenica nestanka ljudi, trgovine organima, korupcije i srastanja organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova na Kosovu“. Ispoljena do sada sporost u istrazi ratnih zločina i trgovine ljudskim organima zapravo je „neshvatljiva i neprihvatljiva sa aspekta važnosti i hitnosti međunarodne saradnje, koja se odnosi na tako ozbiljne i opasne kriminalne probleme“ – kaže se u odluci Komiteta Saveta Evrope.[1]

U očekivanju predstojećeg zimskog zasedanja PSSE za sada istraga očigledno napreduje veoma traljavo. Formalno se istrage latila jedino civilno-policijska misija Evropske unije u Prištini, ali i ona se oglašava sa „deklarativnim namerama“, a ne realnim izveštajima o isledničkim radnjama. Stiče se utisak da je predstavnicima Evropske unije sada najvažnije da maksimalno miksiraju kako antisrpsku usmerenost zločina albanskih separatista, tako i umešanost u te zločine visokih rukovodilaca Kosova. Danas se u svojstvu glavne intrige podastire sudbina turskog hirurga Jusufa Sonmeze, koji je ovih dana uhapšen na osnovu međunarodnog naloga u Istambulu, ali isto tako promtno oslobođen. Tužioci Misije EU u Prištini DŽonatan Ratel i Gvido Estrajh nameravaju da ga saslušaju u turskoj prestonici i, prema saopštenjima srpskih medija, tobože su već predali istambulskim kolegama „tri paketa dokumenata“. Kako tvrdi beogradski list „Večernje novosti“, ovi dokumenti bi trebalo da „ubede turski sud u to, da je Sonmez bio glavni hirurg u grupi, koja je namamljivala siromašne ljude iz Turske, Kazahstana, Moldavije i Azerbajdžana u kliniku „Medikus“ u Prištini. Zapravo, istragu o delatnosti Jusufa Sonmeze – ako do nje i dođe - može voditi jedino turski sud: zakonodavstvo zemlje zabranjuje izručenje svojih građana. A sam doktor kategorički odbija da ode u Prištinu. On priznaje da je „bio na Kosovu i da je tamo obavljao operacije“, ali se „nije bavio nezakonitom trgovinom“.[2]

Lukavi trik Evropske unije u celoj toj poludetektivskoj priči sa turskim tragom sastoji se u sledećem: Prištinska klinika „Medikus“ i operacije koje je u njoj obavljao doktor Sonmez, u najboljem slučaju je tek mali i sporedan deo onog dosijea, koji je u sali zasedanja PSSE obelodanio Dik Marti, i o kome su ranije govorili i bivši Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karla del Ponte i pravosudni organi Srbije. „Žuta kuća“ – mesto ilegalnog uzimanja ljudskih organa, nije klinika „Medikus“ u Prištini, već zgrada u Severnoj Albaniji u blizini gradića Burel. Otuda su organi, uzeti od zarobljenika – a većinu među njima (najmanje trista) nisu činili Turci niti Kazahstanci, već Srbi, odvoženi su na aerodrom „Rinis“ u Tirani, a otuda u zapadnoevropske klinike. Po priznanju Karle del Ponte, koje je sada potvrđeno i materijalima koje su prikupili izvestioci PSSE, „dvojica informatora saopštila su da su pomagali prilikom sahranjivanja mrtvaca oko žute kuće i na susednom groblju. Osim toga, informatori su saopštili da se ta delatnost obavljala uz znanje i aktivno učešće oficira OVK višeg i srednjeg ranga.[3] „Sva lica, koja su se, po rečima informatora, nalazila u logorima u Albaniji krajem leta 1999. godine, zaista su nestala u leto te godine i od tada ih niko nije video“ – navodi Karla del Ponte službenu belešku službe tužilaštva Haškog tribunala.[4] U Albaniji su zaista u toku 1998. i 1999. godine postojale i baze „Oslobodilačke vojske Kosova“, čiji je politički rukovodilac bio aktuelni kosovski premijer Hašim Tači.[5]

U materijalima o „predmetu Sonmez“ govori se o drugoj zločinačkoj mreži, na čijem se čelu nalazio bivši ministar zdravlja u kosovskoj vladi, a koja je imala sopstvene kanale za uzimanje, transfer i presađivanje organa – turski i izraelski. Očigledno da upravo na taj put pokušavaju da usmere istragu SAD i EU kako bi zaštitili lidere Kosova i čitav „kosovski projekat“. Nije slučajno i sam Dik Marti ranije izjavljivao u Savetu Evrope da ne smatra da je civilno-policijska misija EU na Kosovu odgovarajući „akter za istragu zločina Hašima Tačija i njegovih najbližih zbog specifike lokalne situacije u pogledu solidarnog jemstva“.

Osim toga, prema raspoloživim informacijama, Evropska unija može pokušati da usmeri raspireni oko „crne transplantologije“ na Kosovu skandal u potrebnom joj pravcu i sa aspekta svojih unutrašnjih institucionalnih interesa. Imajući u vidu sve snažnije diskusije u zemljama-članicama Evropske unije o perspektivama prijema u svoje redove Turske, nepromišljenosti balkanske politike EU i sumnjive efikasnosti podrške Prištine vredne više milijardi evra, „dozirana“ istraga delatnosti turskog doktora Sonmeze i nekih drugorazrednih figura kosovske političke scene omogućilo bi Briselu da odjednom postigne nekoliko propagandističkih ciljeva. A to su: da pokaže formalnu zainteresovanost za zavođenje pravnog poretka na Kosovu, da dobije još jedan adut na pregovorima sa Ankarom, i istovremeno pokaže da su zločini poput „crne transplantologije“ na Kosovu imali „izolovani“ karakter i da nisu imali nikakve veze ni sa OVK, ni sa antisrpskim terorom.

Takvim vidimo odnos snaga uoči debata o Kosovu u PSSE i za sada nam to ne dopušta da previše optimistički očekujemo nekakvo „prosvetljenje“ Evrope o stvarnoj zločinačkoj suštini samoproglašene nezavisnosti Kosova.

(Fond strateške kulture, 19.1.2011)

[1] http://assembly.coe.int/CommitteeDocs/2010/20101218_ajdoc462010provamended.pdf

[2] Večernje novosti, 16.1.2011.

[3] Del Ponte K. Lov: ja i ratni zločinci. M., 2008. S.455-456.

[4] Isto. S.456.

[5] The State of Albania. Tirana, 1999. P.2.