Petar Iskenderov: Rezolucija ni o čemu, pritisci na Beograd će se nastaviti

Generalna skupština UN odobrila je zajedničku rezoluciju Srbije i EU o Kosovu. Mišljenje našeg analitičara Petra Iskenderova.

Jučerašnje iznošenje rezolucije o Kosovu na utvrđivanje Generalne skupštine UN iz početka je bilo osuđeno na usvajanje: jer njen tekst je bio ispeglan do te mere da je zadovoljio i vlasti u Srbiji, i glavne aktere kosovske nezavisnosti u vidu SAD i EU. To je omogućilo da se postigne odobrenje dokumenta - ali sa druge strane u velikoj meri je devalviralo njegovu međunarodno-pravnu težinu. Jer prvobitni nacrt rezolucije koji je pripremila Srbija dozvoljavao je da se bar sprovede monitoring u zidovima Generalne skuštine UN u pogledu odnosa snaga između pristalica i protivnika nezavisnosti Kosova. Dokument je sadržao za SAD i EU neprihvatljive stavove o „nedopustivosti" nezavisnosti Kosova i neophodnosti novih pregovora o svim preostalim otvorenim pitanjima, što znači o statusu pokrajine. Slične konstatacije su davale mogućnost UN da izraze makar i neobavezujuću za ispunjenje (takva je priroda rezolucija Generalne skupštine UN), ali bar jasnu poziciju.

Ipak pritisak Zapada, podržan takođe od strane Organizacije Islamska konferecnija na Srbiju, sa zahtevom ili da opozove nacrt rezolucije, ili da izuzme iz njega formulacije nezgodne albanskim vlastima, učinio je svoje. Rezolucija je dobila kompromisni karakter, ali istovremeno takav da nikoga ni na šta ne obavezuje. Iz nje je nestala formulacija o nedopustivosti kosovske nezavisnosti. Dokument samo još jednom podvlači da Srbija ni na koji način neće priznati nezavisnost svoje južne pokrajine, a istovremeno govori o važnosti apstraktnog mirovnog dijaloga.

Ipak glavni problem se sastoji ne u terminologiji aktuelnog dokumenta, već u njegovom značaju za dalji razvoj sitaucije na Balkanu i perspektivama odnosa Beograda i Brisela. U onome što se tiče regionalnog aspekta, očigledno je da neodređenost oko međunarodno-pravnog statusa Kosova koja traje predstavlja dodatni faktor destabilizacije, u prvom redu za Bosnu i Hercegovinu. Premijer bosanske Republike Srpske Milorad Dodik već je naznačio okvirne rokove samoopredeljenja bosanskih Srba po kosovskom obrascu u naredne četiri godine. Mnogo će zavisiti od rezultata opštih izbora zakazanih u Bosni i Hercegovini za 3. oktobar. U tom slučaju, ako Savez nezavisnih socijal-demokrata Milorada Dodika potvrdi svoje vodeće pozicije u Republici Srpskoj, verovatnost ponavljanja kosovskog scenarija u tom regionu Balkana bitno raste. Tim pre što i drugi srpski parlamentarci u Bosni i Hercegovini zauzimaju slične pozicije. Lider Demokratskog narodnog saveza Marko Pavić poziva da se koriste i odluke Međunarodnog suda UN u znak podrške nezavisnosti Kosova: Zaključak Suda pokazuje kojim putem treba ići.

Višeznačni kompromisi koje je postigao predsednik Tadić sa rukovodstvom EU mogu lako da dovedu do zaoštravanja političke situacije u samoj Srbiji - gde opozicija kritički prati svaki korak vlasti u kosovskom pitanju, sumnjičeći ih za tajne namere da pristanu na nezavisnost pokrajine.

Što se tiče nada Beograda u skoriju integraciju u EU - teško da su one postale veće posle aktuelne odluke Generalne skuštine EU. Brisel ima u rezervi još mnoge poluge pristiska na Srbiju - od izručenja generala Ratka Mladića do regionalizacije zemlje i revidiranja njenog energetskog sporazuma sa Rusijom. Tako da teško da će proces diplomatskog uvrtanja ruku srpskom rukovodstvu biti obustavljen.

(Glas Rusije)