Pesimističke prognoze pred Svetski ekonomski forum u Davosu

Posle SAD, Japana i Nemačke, recesija pritegla i Veliku Britaniju. – Svetski ekonomski forum upozorava iz Davosa da sadašnja nezapamćena globalna kriza zahteva hitne promene „institucija, sistema i načina mišljenja”

Holivudska diva Šeron Stoun ovog meseca neće svraćati u Davos, legendarni pevač Bono ima takođe preča posla od učešća na Svetskom ekonomskom forumu koji se krajem januara već 39 godina tradicionalno održava u tom ekskluzivnom švajcarskom ski-centru. Sjaj, pompa i basnoslovne žurke izbrisani su iz scenarija ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma koji će od 28. januara do 1. februara detaljno razmatrati tekuću globalnu ekonomsku krizu. Više od 2500 učesnika iz 96 zemalja, među kojima su kineski premijer Ven Đijabao, ruski premijer Vladimir Putin, šef britanske vlade Gordon Braun i mnoge druge ugledne zvanice, usredsrediće pažnju na najveću ekonomsku krizu posle Drugog svetskog rata: suočavanje sa košmarom ipak neće biti dovoljno. Klaus Švab, osnivač i predsednik Svetskog ekonomskog foruma, smatra da je reč o krizi bez presedana. „Zvoneći na uzbunu, kriza zahteva hitnu promenu globalnih institucija, sistema i načina razmišljanja”, preneo je juče Švabovu izjavu „Glas Amerike” iz Ženeve.

Britanski premijer Gordon Braun, jedan od sigurnih govornika na tribini u Davosu (60 odsto učesnika su lideri globalnog biznisa), stići će u Švajcarsku sa gorkom dijagnozom. Ujedinjeno Kraljevstvo ušlo je i zvanično u recesiju „kakve nikad do sada nije bilo na Ostrvu”, rekao je juče Braun. Prvi put od 1991. godine, ekonomija Velike Britanije otklizala je u recesiju, nakon što je drugo tromesečje zaredom zabeležila drastičan pad bruto društvenog proizvoda – saopštio je državni statistički zavod. U četvrtom kvartalu 2008. godine britanska privreda zabeležila je pad od 1,5 odsto (analitičari su očekivali 1,2 odsto) u odnosu na BDP koji je u trećem kvartalu smanjen za 0,6 odsto – najveći pad od sredine 1980. godine, kada je Velikom Britanijom upravljala premijerka Margaret Tačer. Drastičan pad britanske proizvodnje (izuzev poljoprivrede) prati istovremeno alarmantni skok nezaposlenosti (1,9 miliona ljudi ostalo je lane bez posla, do početka 2010. godine čak tri miliona Britanaca moglo bi dobiti otkaz), istorijski pad vrednosti funte i galopirajući odliv stranih investicija. Britanska funta srozala se, naime, ove sedmice na najniži kursni nivo prema američkom dolaru u poslednje 23 godine. Jedna funta vredela je juče samo 1,35 američkih dolara nakon što je Braunova vlada dodatno nacionalizovala, odnosno povećala svoje učešće u akcijama Rojal benk ov Skotland sa sadašnjih 58 odsto na čitavih 70 odsto.

Vođa ostrvskih konzervativaca Dejvid Kamerun upozorio je juče naciju da će Velika Britanija verovatno uskoro morati da se obrati Međunarodnom monetarnom fondu za novčanu pomoć. Premijer Braun odbacio je Kamerunovu prognozu kao „besmislene tlapnje”. Velika Britanija ima nizak nacionalni dug, nisku inflaciju, plate su pod kontrolom, dodao je Braun, čiji je rejting među biračima već nedeljama iza Kamerunovog. Na vest da je Velika Britanija skliznula u recesiju, uprkos basnoslovnom upumpavanju novca u britanski bankarski sistem (spominje se suma od ukupno više od 200 milijardi funti, od izbijanja krize), evropske berze su zabeležile novi oštar pad vrednosti akcija.

„Vlada Velike Britanije boriće se svim sredstvima koja ima na raspolaganju da zaustavi recesiju”, najavio je juče Braun. Britanski premijer istovremeno nije propustio da upozori da je reč o recesiji – kakve do sada nije bilo u istoriji Ostrva. Pokušavajući da zaustavi plimu nepoverenja u sposobnosti i mogućnosti britanskog establišmenta da obuzda najgoru ekonomsku krizu posle Drugog svetskog rata, Braun se juče preko Bi-Bi-Sija obratio naciji.

„Svaka recesija u poslednjih 60 godina istorije Velike Britanije bila je posledica inflacije izazvane poremećajima na domaćem tržištu. Ovog puta, reč je o potpuno drugom scenariju: recesija je rezultat krize globalnog bankarskog sistema. Amerika je već u recesiji. Nemačka je već neko vreme u recesiji. Evrozonu je takođe zahvatila recesija. Okidač recesije je globalna finansijska kriza izazvana neodgovornim pozajmljivanjem novca. Velika Britanija smatra da je u ovom trenutku neophodna zajednička međunarodna akcija”, upozorio je Gordon Braun.

Koordinate buduće međunarodne akcije za obuzdavanje globalne ekonomske krize biće crtane već sledeće sedmice na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Nije čudo što će u švajcarskim Alpima kineski premijer Ven Đijabao biti jedan od glavnih govornika.

„Osetno posustajanje kineske privrede u 2009. godini moglo bi imati razorne posledice po ostatak sveta. Kina je već neko vreme jedan od glavnih pokretača globalne privredne razmene, jedan od vodećih kreditora SAD. Trend američkog deficita mogao bi umnogome biti određen fluktuacijom kineske privrede. U trenutku neizvesnog pravca globalne privrede, Svetski ekonomski forum upozorava države i vlade da dobro razmisle o visini kratkoročnih pozajmica kojima pokušavaju da ožive posustalu privredu. Obimno pozajmljivanje danas moglo bi se na duge staze vratiti kao bumerang, kroz enormne budžetske deficite niza ekonomija, na primer Australije, Velike Britanije, Francuske i SAD...”, navodi Svetski ekonomski forum u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju.

Prvi put posle Drugog svetskog rata, mišljenje Kine o globalnom ekonomskom poretku moglo bi biti sudbonosno po svet.

(Politika)