"Otadžbina": Vučić se zaista bori - ali ne za južnu srpsku pokrajinu nego za stvaranje Velike Albanije

Poruka kineskog ambasador u Beogradu Li Mančanga srpskim vlastima da ne žure sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije je iskreni i prijateljski savet. On kaže da su Kinezi čekali skoro stotinu godina da povrate Makao od Portugalaca a Hong Kong od Britanaca i da Rezolucija 1244 nedvosmisleno govori da je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije.

I ruski predsednik Vladimir Putin u maju mesecu tokom posete Aleksandra Vučića na konferenciji za štampu izjavljuje da se nada da će rešenje za Kosovo i Metohiju biti u okviru Rezolucije 1244 SB. Podela i razgraničenje su suprotne Rezoluciji 1244. U intervjuu Oliveru Stounu predsednik Ruske Federacije naglašava da od svega na svetu najviše mrzi izdaju.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je takođe na stanovištu da se predsednik Srbije bori, ali ne za južnu srpsku pokrajinu nego za stvaranje Velike Albanije

Poslednjih dana svedoci smo prave pljuvačke kanonade aktuelne vlasti na Episkopa reško-prizrenskog Teodosija. Razlog je saopštenje eparhije da je ona protiv bilo kakve podele južne srpske pokrajine kao i razgraničenja između Srba i Albanaca kako planira to Aleksandar Vučić. Vladiku su napali i analitičari i političari. Od Aleksandra Vulina do Nebojše Stefanovića. Ministar policije iznosi da u situaciji kada se Aleksandar Vučić bori za Kosovo i Metohiju vladika Teodisije ga napada. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je takođe na stanovištu da se predsednik Srbije bori, ali ne za južnu srpsku pokrajinu nego za stvaranje Velike Albanije. Njegov odnos sa Edi Ramom i Hašimom Tačijem je mnogo više od prijateljskog.

U svom nastojanju da se ratosilja Kosova i Metohije on kaže da ako dobijemo i jedan metar Kosova bio bi veliki uspeh. U prevodu to znači da predsednik smatra da Kosovo više nije naše i da neki metar treba neko da nam dodeli. Valjda Albanci. I po ljudskim i po Božijim zakonima, od Londonskog mira iz 1913. godine do Rezolucije 1244 SB, tapije na njega su naše.

U svom lobiranju za prepuštanje Kosova Aleksandar Vučić minimizira broj Srba na KiM a umnožava broj Albanaca. Srbima na Kosovu i Metohiji zamera da imaju lična dokumenta samoproglašene republike Kosovo, dok ih on nema. Licemerno, jer ih je upravo on primorao da realizujući Briselske sporazume prihvate separatistička dokumenta. Što se dokumenata samoproglašene republike Kosovo tiče u tome prednjači njegova „Srpska lista“. Ona sama je registrovana po zakonu samoproglašene republike Kosovo a njegovi odbornici, poslanici, ministri i tzv. gradonačelnici svi su položili zakletvu da će čuvati teritorijalni integritet i suverenitet samoproglašene repblike Kosovo.

Nema nijednog opipljivog dokaza da Albanci kupuju nekretnine po Kuršumliji, Prokuplju, Nišu, Vranju... To je samo gola kampanja da bi olakšala Aleksandru Vučiću da podeli Kosovo i da se razgraniči

Predsednik Srbije na jednoj od svojih konferencija za štampu, pomalo radosno, konstatuje da se Srbi sele sa Kosova i Metohije. Princip je - što manje Srba lakše se stvara nezavisno Kosovo odnosno Velika Albanija. Tužno je ali istinito da je OVK na brutalan način proterala 220.000 Srba sa Kosova i Metohije. Sadašnja vlast u Beogradu to čini suptilno prazneći Kosovo od Srba tako što je zabranila svako zapošljavanje a uskratila investicije kojima bi se izgradile fabrike u kojima bi narod mogao da se zaposli. Čak je i nekadašnja SR Jugoslavija imala svoj program za Kosovo i Metohiju kako bi sprečila odlazak Srba dok danas Aleksandar Vučić iseljavanje Srba indolentno posmatra. Umesto da se bori za povratak Srba on se čak pomalo raduje njihovom odlasku.

Da bi se razgraničio od Albanaca režim u Beogradu je krenuo u široku kampanju. Predsednik izjavljuje da do toga mora da dođe jer Albanci imaju više motiva da se šire od Srba koji ne žele da svoj etnički prostor brane. Po njemu Albanci više vrede od Srba. Prvo kaže da će da stignu za 40 godina do Vranja, a onda se ispravlja i kaže da će to biti za 20 godina. Dnevni list „Kurir“ piše da u Nišu već ima 11.000 Albanaca. Ne zna se ko više laže, da li predsednik ili njegovi mediji. Albanci danas nemaju biološkog kapaciteta za ekspanziju, jer im se broj rapidno smanjuje. U Prištini postoji na hiljade stanova za tržište koje nema ko da kupi. Isti je slučaj i u južnom delu Kosovske Mitrovice. U Zubinom Potoku, Zvečanu, Leposaviću ne postoji nijedan kvadratni metar koji su Albanci kupili jer ih ne zanima. Nema nijednog opipljivog dokaza da Albanci kupuju nekretnine po Kuršumliji, Prokuplju, Nišu, Vranju... To je samo gola kampanja da bi olakšala Aleksandru Vučiću da podeli Kosovo i da se razgraniči.

Sličnog primera danas u svetu nema. Broj Rusa koji žive u Čečeniji, Ingušetiji i ostalim kavkaskim republikama u procentima je mnogo manji nego što je Srba na Kosovu i Metohiji. Ruskom predsedniku ne pada na pamet da se „razgraničava i deli“ kao što to radi srpski predsednik. U ratovima u Donbasu i u Siriji za rusku stvar ratuju čečenski dobrovoljci. To se zove mudra nacionalna i državna politika. Ova Vučićeva baca pod noge dva veka srpske istorije i Srbiju svodi na beogradski pašaluk.

Prosto je nejasno koje su to nebeske sile koje teraju srpskog predsednika da što pre reši status Kosova i Metohije. Najverovatnije su to obaveze koje idu od političkih, materijalnih do emotivnih.

Kosovska Mitrovica
31.07.2018. godine

Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“