Obrad Kesić: Inckova pozicija oslabljena bez podrške UN

Pozicija visokog predstavnika Valentina Incka slabija je posle sednice Saveta bezbednosti UN, jer je Rusija sprečila donošenje bilo kakve odluke u Savetu bezbednosti.

Izjavio je to u intervjuu za "Glas Srpske" politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.

- Stav Rusije i nedostatak podrške visokom predstavniku drugih zemalja poput Kine zbog kojeg je izostao zajednički stav Saveta bezbednosti jednostavno je blokirao ključni cilj visokog predstavnika i njegova očekivanja. Rusija je odradila najveći deo posla i na taj način je garantovala da visoki predstavnik neće moći da koristi pravni argument koji je želeo da ima i da se poziva na odluku Saveta bezbednosti kada bude donosio odluke u BiH - istakao je Kesić.

GLAS: Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko ostao je u Vašingtonu i poslije sjednice Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija da lobira za podršku kako bi ukinuo Odluku o referendumu u RS. Kakav razvoj situacije očekujete?

Odluka o tome šta će Incko uraditi doneta je i pre zasedanja Saveta bezbednosti UN i bilo je samo potrebno da se pokaže da on ima podršku za to što radi. Njegovi susreti koji su usledili su više predstava nego stvarni razgovori o sledećim potezima. Ako Incko odluči da proglasi referendum nelegalnim, a RS i dalje ostane pri svojoj odluci ne verujem da je međunarodna zajednica sigurna šta dalje da radi.

GLAS: Šta se po Vašem mišljenju krije iza te predstave?

Dve su ciljne grupe. Prva je javnost u RS koju žele da zastraše i da bi joj se pokazala odlučnost međunarodne zajednice, te dalo na znanje političarima u RS da nema šanse da preko međunarodne zajednice postignu određene ciljeve. U tom kontekstu Inckov istup je bio veliki promašaj zato što nije na kraju bilo zajedničkog stava Saveta bezbednosti UN, a čak je izostalo i saopštenje Predsedništva Saveta bezbednosti. Druga ciljna grupa Inckove predstave su članice Evropske unije koje nisu baš zagrijane za konfrontaciju sa RS i za moguću eskalaciju sadašnje krize u BiH.

GLAS: Šta znači to što je izostalo glasanje o Inckovom izvještaju i kolika je tu bila uloga Rusije koja je podržala stavove RS?

Rusija je sprečila donošenje bilo kakve odluke u Savetu bezbednosti koja bi bila vrhunski uspeh za visokog predstavnika i njegove sponzore. Taj stav Rusije i nedostatak podrške visokom predstavniku drugih zemalja poput Kine zbog kojeg je izostao zajednički stav jednostavno je blokirao ključni cilj visokog predstavnika i njegova očekivanja. Rusija je odradila najveći deo posla i na taj način je garantovala da visoki predstavnik neće moći da koristi pravni argument koji je želeo da ima i da se poziva na odluku Saveta bezbednosti kada bude donosio odluke u BiH. On će sigurno i dalje da manipuliše činjenicama da bi pokazao neku vrstu legaliteta za svoje ponašanje, ali u suštini to što nije dobio u Savetu bezbednosti ono što je očekivao dovodi ga do veoma slabe pozicije. Sada kada Incko donese odluke u mnogo je slabijoj poziciji nego što je bio pre zasedanja Saveta bezbednosti UN.

GLAS: Kakvu je ulogu imalo pismo predsjednika RS Milorada Dodika Savjetu bezbjednosti UN u kojem je upozorio na neistine u Inckovom izvještaju?

Uvek je dobro što RS iznese svoje stavove i što su oni pre svega izgrađeni na pravnim argumentima. Na taj način demistifikuje se, barem za one koji žele da to pročitaju i vide, svaka kriza i shvati se da nije sve crno-belo i da uvek ima mogućnost za rešenje koje nije radikalno kao što često predstavlja visoki predstavnik. Sama činjenica da se stavovi RS iznesu na vrlo temeljit i pravni način je dosta bitna. Ambasador Rusije se pozvao na to pismo. Teško je očekivati da će oni koji slepo podržavaju visokog predstavnika poput SAD i Velike Britanije imati bilo kakvo raspoloženje da prihvate argumentaciju koju iznese RS, ali oni ipak moraju da koriguju svoje stavove, barem retorički, jer moraju da imaju odgovor na argumente koje iznosi RS.

GLAS: U RS postoji načelna spremnost da se odgodi referendum pod uslovom da se otvore razgovori o pravosuđu BiH pod pokroviteljstvom EU?

Odgađanje referenduma ne bi bilo dobro rešenje. RS sada ima i obavezu i interes da, kad je već doneta Odluka o referendumu, da ga i održi, a poslije toga postoji mogućnost za takve vrste pregovora. Svako odgađanje visoki predstavnik i njegovi sponzori bi videli kao uspeh njihove politike pretnji, uslovljavanja i pritisaka, a to ne bi značilo ništa dobro za RS. Ako se sada obustavi održavanje referenduma, a da se ne dobija ništa konkretno od strane EU, to bi vodilo novim ucenama i pritiscima kada bi se krenulo u formiranje vlasti na nivou BiH i u pregovorima o ustavnim promenama.

Uloga EU

GLAS: Zvaničnici EU ponudili su da učestvuju u pregovorima o pravosuđu BiH? Kolika može da bude njihova uloga u tome?

Ako EU zaista želi kompromis i ne želi odnos sa RS koji ide samo u jednom pravcu, gde se postavljaju uslovi koje RS mora da prihvati, onda moraju da budu spremni da prihvate da referendum sam po sebi ne krši Dejton. On je potpuno u skladu ne samo sa Dejtonom nego i demokratskim pravima svakog građanina u Evropi. EU mora da prihvati da pregovori mogu da se vode jedino posle održavanja referenduma. To bi onda bio znak prihvatanja RS kao ozbiljnog partnera u pregovorima. Sve ostalo nije kompromis nego je ustupanje pod pritiskom EU.

Autor: Željka Dobrić

(Glas Srpske, 12.5.2011)