Nova otpečaćena optužnica protiv Trampa sadrži 37 tačaka. „Politiko“: Može li Tramp da se kandiduje iz zatvora?

Bivši američki predsednik Donald Tramp suočava se sa 37 tačaka optužnice, uključujući optužbe za neovlašćeno zadržavanje poverljivih dokumenata i zaveru radi ometanja pravde nakon što je napustio Belu kuću 2021. godine, navodi se u dokumentima saveznog suda koji su objavljeni danas.

Ministarstvo pravde SAD je otpečatilo optužnicu u danu kada su dvojica Trampovih advokata dala ostavke, a bivši pomoćnik takođe je suočen sa optužbama.

Čak i ako Donald Tramp završi u zatvoru zbog neke od krivičnih istraga koje se protiv njega vode, to ne znači da će ga se rivali "rešiti" tokom izborne trke 2024. godine

On bi trebalo da se prvi put pojavi pred sudom u Majamiju u utorak, dan pre svog 77. rođendana, prenosi Rojters.

Optužnica protiv bivšeg predsednika SAD po federalnim optužbama je bez presedana u američkoj istoriji i do nje je došlo kada je Tramp, prema relevantnim anketama, glavni kandidat za republikansku predsedničku nominaciju sledeće godine.

Istražitelji su zaplenili oko 13.000 dokumenata sa Trampovog imanja Mar-a-Lago u Palm Biču na Floridi pre skoro godinu dana, nakon čega je oko stotinu označeno kao poverljivo, iako je jedan od Trampovih advokata ranije rekao da su svi zapisi sa oznakama o poverljivosti vraćeni vladi.

Si-En-En je preneo da je Tramp nakon odlaska sa predsedničke funkcije rekao da je zadržao vojnu informaciju sa koje nije skinuta oznaka tajnosti, što je izjava koja je zabeležena na audio snimku, a što bi mogao biti ključan dokaz na suđenju.

Okružni sudija Ajlin Kenon trebalo je da nadgleda ovaj slučaj, ali, kako Rojters prenosi pozivajući se na anoniman izvor, ona bi mogla biti i predsedavajuća na suđenju.

Si-En-En takođe prenosi da je Tramp drugima u dva navrata pokazivao poverljiva dokumenta, i to na sastanku 2021. i Nju DŽersiju kada je ''pokazao i opisao plan napada, za koji je rekao da ga je pripremilo Ministarstvo odbrane''.

U optužnici se navodi da je Tramp tom prilikom rekao: ''Kao predsednik mogao sam da skinem oznaku tajnosti. Sada, znate, ne mogu, ali reč je o velikoj tajni''.

Dokumenta je pokazao predstavniku političkog komiteta u avgustu ili septembru 2021, a reč je bila o poverljivoj mapi u vezi sa određenom vojnom akcijom.

Tužioci navode da je Tramp preduzeo nekoliko koraka kako bi omeo istragu o rukovanju poverljivim dokumentima, rekavši svom advokatu da kaže Ministarstvu pravde da se kod njega ne nalaze dokumenta koja se traže u sudskom pozivu.

Pored toga, Tramp je svom pomoćniku Voltu Nauti naložio da premesti dokumente kako bi ih sakrio od Trampovih advokata i agenata FBI-ja, i čak je predložio svom advokatu da ''sakrije ili uništi dokumente'' tražene sudskim pozivom.

U optužnici se navodi i da je sam Tramp lično bio uključen u proces pakovanja dokumenata u kutije dok je bio u Beloj kući, i da je, nakon što je u maju prošle godine dobio sudski poziv, dvojici svojih advokata rekao da ne želi da mu iko pregleda kutije, i upitao: ''Zar ne bi bilo bolje da im samo kažemo da ovde nemamo ništa?''.

Posle toga naredio je svom pomoćniku da premesti kutije iz skladišta u njegovu rezidenciju u Mar-a-Lagu na Floridi.

"Politiko": Može li Tramp da se kandiduje iz zatvora?

Čak i ako Donald Tramp završi u zatvoru zbog neke od krivičnih istraga koje se protiv njega vode, to ne znači da će ga se rivali "rešiti" tokom izborne trke 2024. godine.

Judžin Mazo: Ništa ne sprečava Trampa da se kandiduje. Čak ni savezna presuda to ne sprečava... Čak i da je mentalno lud. Vrhovni sud kaže da su uslovi koji pišu u Ustavu jedini uslovi koji su potrebni da bi se neko kandidovao za predsednika

Naime, ne postoje nikakve zakonske prepreke da osuđivana osoba, ili neko ko je u tom trenutku iza rešetaka, bude kandidat za predsednika.

Ako se bivši američki predsednik zaista i nađe u takvoj situaciji, "Politiko" piše da bi, u tom slučaju krenuo putem koji je pre njega utabao jedan drugi predsednički kandidat – proslavljeni socijalista Judžin Debs koji je pre jednog veka, iz zatvora uspeo da osvoji gotovo milion glasova.

Debs nije jedini koji se, dok je bio u zatvoru takmičio za najvišu izbornu funkciju. Ali bio je najuspešniji.

On je 1920. godine postao kandidat Socijalističke partije u trenutku dok je služio desetogodišnju zatvorsku kaznu zbog podsticanja građana da se odupru mobilizaciji tokom Prvog svetskog rata.

Procenat od 3 odsto osvojene podrške glasanja bio je zaista respektabilan broj za čoveka koji je iza rešetaka, ali, kako "Politiko" komentariše, nije bio ni izbliza dovoljan da državu natera da odgovori na ustavno pitanje- šta se dešava ako kandidat koji je u zatvoru zapravo pobedi.

Možda će Tramp naterati Ameriku da se time pozabavi?

Jer pregršt je procesa koji se protiv njega vode.

U Njujorku je optužen za falsifikovanje poslovnih spisa (za šta zakon predviđa maksimalnu kaznu od četiri godine, ali mnogo je stručnjaka koji tvrde da će bivši predsednik to zaista morati da odleži, budući da je malo slučajeva u kojima su sudije nekog osudile na zatvor, ako su prvi put počinili to krivično delo.

Tri druge tekuće krivične istrage protiv Trampa – jedna u DŽordžiji zbog navodnog mešanja u izbore i dve od specijalnog tužioca DŽeka Smita u Vašingtonu – nose veći rizik da se kandidat republikanaca zaista nađe iza rešetaka.

"Trampova zatvorska izborna pobeda otvorila bi veliki broj komplikovanih ustavnih pitanja, ali opšti stav među pravnim stručnjacima jeste to, da bi u takvom slučaju, potreba da propisno izabrani predsednik obavlja svoje dužnosti nadjačala krivičnu osudu i zahtevala da se, kazna bar odloži", piše "Politiko".

A zamislite kako bi Tramp izludeo opoziciju, ako kao osuđenik za savezni zločin pokuša da sam sebe pomiluje po preuzimanju dužnosti? Jer upravo to je manevar koji je Debs obećavao da će napraviti ako pobedi.

"Onda bismo ušli u nepoznate vode. Mislim da na ovo nemamo odgovor", kaže profesor prava iz Seton Hola Judžin Mazo.

Poređenje sa Debsom Trampu se možda ne bi dopalo, jer ne miriše preterano sojialiste. Drugima bi bilo krivo jer bi ovakvu komparaciju smatrali nepravednom prema samom Debsu koga u mnogim radničkim i antirantim pokretima vide kao heroja.

Ali, njih dvojica ipak imaju iznenađujuće mnogo toga zajedničkog, ocenjuje "Politiko".

Baš kao što Tramp niz pravnih izazova sa kojima se suočava ocenjuje kao politički progon, i Debs i njegovi saveznici su pokušali da iskoriste njegove pravne nevolje da pojačaju predsedničku kandidaturu, precizira ovaj medij podsećajući na medijsku pompu koja je nastala kada je socijalista zatvoren.

"Mogao je da dobije i veći publicitet da je pobegao iz zatvora Možete misliti da i Tramp uradi istu stvar", dodaje Mazp.

Neki od mimova koji kruže društvenim mrežama, a uključuju i lažnu Trampovu pritvoreničku fotografiju, podsećaju na broševe koji su kružili tokom Debsove kampanje, a na kojima je uz njegovu sliku stajala i rečenica: "Za predsednika: osuđenik broj 9653".

Tramp, čija je čuvena izjava da može da ubije nekog na Petoj aveniji, a da ne izgubi nijedan glas, svojim biračima već govori da se procesima koji se vode protiv njega zapravo oni napadnuti.

"Zapravo, oni ne gone mene, već vas. I slučajno sam ja osoba koja im stoji na putu", rekao je on na nedavnom skupu u Teksasu.

Debs je takođe tvrdio da je zatvoren zato što je njegov politički pokret pretio ukorenjenim političkim elitama.

"To je zanimljiva paralela. Debsa su njegove pristalice videle kao mučenika, a Socijalistička partija nije verovala mejnstrim medijima iz 1920. godine", rekao je profesor istorije i prava na Državnom univerzitetu Ohajo David Stebin.

Sve u svemu, na žalost njegovih rivala, Tramp se može kandidovati čak iako je zatvoren.

"Ništa ne sprečava Trampa da se kandiduje. Čak ni savezna presuda to ne sprečava... Čak i da je mentalno lud. Vrhovni sud kaže da su uslovi koji pišu u Ustavu jedini uslovi koji su potrebni da bi se neko kandidovao za predsednika", ističe Mazo.

Ti uslovi su minimalni: osoba mora imati najmanje 35 godina, mora biti državljanin i mora da živi u SAD najmanje 14 godina.

Vrhovni sud, kako Mazo kaže, nikada nije direktno razmatrao ova pitanja, ali u slučaju iz 1995. godine, sudije su odbacile pokušaj Arkanzasa da nametne ograničenja mandata svojim američkim senatorima i članovima Predstavničkog doma.

Profesor navodi i da se čini da se ta logika proteže na svaki pokušaj države da proglasi predsedničkog kandidata nepodobnim iz razloga koji nisu navedeni u Ustavu.

Države mogu da prestupnike isključe iz glasanja za državne i lokalne funkcije, ali ne i federalne, ističe on.

Debs međutim nije jedina ličnost u američkoj istoriji, koja se kandidovala za predsedničku funkciju iz zatvora.

Teoretičar zavere Lindon Laruš osam puta se kandidovao za Belu kuću, a jedna od tih kandidatura, 1992. godine, stigla je pošto je odslužio petnaestogodišnju kaznu za prevaru pošte, zaveru i utaju poreza.

Čak i 2024. godine Amerikanci će, bez obzira na epilog Trampovih procesa, imati istaknutog zatvorenika kao kao kandidata za predsednika.

DŽozef Maldonado-Pasaž, poznatiji kao DŽo Egzotik, bivši je čuvar zoološkog vrta i zvezda Netfliksove serije "Kralj tigrova" , a u februaru je podneo kandidaturu Federalnoj izbornoj komisiji kao predstasvnik libertarijanaca.

Maldonado Pasaž oglasio je da će se trkati za predsednika, medicinskog centra za savezne zatvorenike u Fort Vortu u Teksasu, gde služi dvadsetjednogodišnju kaznu zbog niza krivičnih dela trgovine životinjama i zlostavljanja, kao i pokušaja da organizuje ubistvo vlasnice rivalskog zoološkog vrta, Kerol Baskin.

(RTV, RT Balkan)