Nil Ferguson: Nijedan demokratski predsednik Srbije ne može priznati Kosovo

Britanija je sve bliža izlasku iz EU, a Rusija, SAD i Evropa mogu da se vrate u vreme kada su međusobni odnosi bili bolji nego danas. To je težak, ali ne i nemoguć zadatak, kaže čuveni britanski istoričar Nil Ferguson.

Nil Ferguson, jedan od najpoznatijih svetskih istoričara i političkih analitičara, posetio je Beograd kako bi promovisao svoju najnoviju knjigu — biografiju Henrija Kisindžera. Svaka knjiga koju je Ferguson dosad objavio postala je svetski bestseler — „Uspon novca“, „Moć novca“, hronika porodice Rotšild, samo su neke od njih.

U Beogradu je, kaže, prvi put — i uživa u njemu, jer srpska prestonica ima tri stvari koje ceni kod gradova: „reke, brda i interesovanje velikih sila“. Domaćini su mu bivši srpski ministar spoljnih poslova i kandidat za generalnog sekretara UN Vuk Jeremić i njegova nevladina organizacija Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

Ferguson se tokom posete Beogradu sreo i sa srpskim intelektualcima, sa kojima je, kako kaže, imao veoma plodne razgovore.

„Uživao sam u nekoliko susreta sa srpskim istoričarima i političkim misliocima, kao i u predivnoj hrani. Veoma lepo iskustvo — skoro pa previše zabave!“, kaže Ferguson.

U Beograd je stigao iz Drezdena, gde je učestvovao na sastanku Bilderberg grupe — ali o tome ne želi da govori.

„Mislim da bih prekršio pravila te organizacije ako bih govorio o tome — ali mogu da kažem da je bilo dosta reči o Bregzitu, kao i o mogućnosti da Donald Tramp postane predsednik SAD. Mislim, doduše, da se o tim pitanjima raspravlja na mnogim skupovima u Evropi ovih dana“, odgovara Ferguson.

Pomenuli ste Bregzit. Kako će se, prema Vašem mišljenju, završiti saga o britanskoj dilemi — da li ostati u EU ili je napustiti?

— Pre šest meseci predvideo sam da će se dve grupe toliko približiti jedna drugoj da će biti nemoguće predvideti ishod referenduma, i upravo se to i dogodilo. Plašim se da je u poslednjih desetak dana naglasak na kampanji za izlazak Britanije iz EU. Mislim da će, ukoliko se nešto dramatično ne dogodi, Britanija većinom glasati za izlazak iz Unije, i to me jako brine. Mislim da iz nekog razloga Dejvid Kameron nije uspeo da ubedi većinu britanskih glasača da će „bregzit“ biti jako loš za ekonomsko zdravlje nacije. Pošto nemaju strah, u ekonomskom smislu, glasači su spremni da se kockaju — u nacionalističkom i, rekao bih, nemarnom smislu.

Da li smatrate da Evropa može da bude kompletna bez Rusije?

— Rusija je evropska zemlja sa azijskom imperijom — i to je, u izvesnom smislu, čini jedinstvenom. Evropa nema drugih imperija. S obzirom na to da se proteže kroz čitavu Aziju, do Vladivostoka, Rusija ipak ne može da bude normalna evropska država, kao što može Poljska, da bude integrisana u EU. Ali opet, Rusija ne može da bude izuzeta iz Evrope, pre svega zbog svoje istorijske važnosti. Ona je velika sila — o tome je pisao još Leopold Ranke.

Kako će, prema Vašem mišljenju, Rusija i Evropa okončati nesporazume?

— Mislim da je period 2013-2014. bio veoma loš za rusko-evropske odnose. Ako se osvrnemo na ukrajinsku krizu, mislim da je to bila greška koje se mogla izbeći. Greška koja nije samo ruska, već je u izvesnoj meri i američka i evropska greška. Sada je izazov s kojim se suočavaju ruski, američki i evropski državnici — kako se vratiti na period koji nije bio tako davno, a kada su odnosi bili mnogo bolji? Ne mislim da je to nemoguć zadatak, ali je veoma težak dok god traje konflikt — ne samo konflikt u Ukrajini, već i konflikt na Bliskom istoku, dok se ne reše osnovna pitanja. Uveren sam da se to neće dogoditi dok se ne dese promene u Beloj kući, jer je jasno da predsednik Obama nije uistinu posvećen pregovorima sa ruskom stranom — a potrebno je da to bude, ukoliko želi da problemi u Ukrajini i Siriji budu rešeni.

Smatrate li da Evropa može da opstane bez „specijalnih odnosa“ sa SAD?

— Mislim da najvažniji odnosi koje SAD danas imaju nisu sa evropskim zemljama. Ako pogledate spoljnu politiku predsednika Obame, nećete naći čvrste dokaze o specijalnim odnosima sa evropskim državama. Obama je bio mnogo više zainteresovan za Aziju. Ometala ga je situacija na Bliskom istoku, a bio je daleko zadovoljniji unapređenjem odnosa sa Latinskom Amerikom. On je predsednik koji, u poređenju sa svojim prethodnicima, nije obraćao previše pažnje na Evropu. Mislim da se Evropljani nikada nisu navikli na to, zato što su bili oduševljeni izborom Obame.

U Beograd ste došli kako biste promovisali novu knjigu — autobiografiju jednog od najznačajnijih državnika savremenog doba, bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera. Neki krugovi ga optužuju za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a Vi ga nazivate idealistom. Po nekima, to je jeretička tvrdnja. Zašto Kisindžera nazivate idealistom?

— Ovo je prvi tom njegove biografije, koji pokriva period do 1969. godine. Većina navodnih zločina dogodila se kada je Kisindžer bio u vladi. Moguće je da će drugi tom biti mnogo kritičniji. Sumnjam da ću ga nazvati ratnim zločincem, zato što ne verujem da je to bio — a ako je bio, to je onda bio i svaki drugi američki državni sekretar. Mislim da je mladi Kisindžer, onaj iz pedesetih i šezdesetih godina, bio idealista u najdubljem značenju te reči. Ljudi su iznenađeni podnaslovom knjige, ali su još više iznenađeni kada pročitaju knjigu.

Iznenadiću se ako Kosovo ne bude novi Molenbek

BEOGRAD - Vidim opasnost od ekstremizma na Kosovu i bio bih veoma iznenađen ako se pisanje "Njujork tajmsa" o tome kako se Kosovo pretvara u novi Molenbek ne bi ostvarilo, ocenio je danas profesor istorije na američkom univerzitetu Harvard Nil Ferguson.

On je u intervjuu za "Politiku" rekao da je ekstremizam globalni pokret koji cilja čak i sekularne zajednice i pretvara ih u sledbenike ekstremne verzije islama i dodao: "Stvorili smo nestabilnu i opasnu državu".

Nijedan demokratski predsednik Srbije ne može priznati Kosovo, što znači da je srpsko učlanjenje u EU nemoguće

Iako ocenjuje da je intervencija na Kosovu bila uspešna, Ferguson ističe da je greška napravljena kasnije, kada je priznata nezavisnost Kosova.

"To je bilo strateški pogrešno sa strane Zapada jer ne vidim kako bilo koji demokratski predsednik Srbije može da prizna Kosovo, što znači da je srpsko učlanjenje u Evropsku uniju gotovo nemoguće", naveo je britanski istoričar, koji živi i radi u SAD.

Na pitanje da li je učlanjenje Srbije u EU zbog Kosova nemoguće, Ferguson je naveo da na Zapadu ponovo o tome treba treba da razmisle.

"Ako su nam u interesu mir i stabilnost na Balkanu, onda nema smisla da malo Kosovo bude prepreka za integraciju Srbije u EU. Srbija takođe mora da prihvati da Kosovo više nikad neće biti deo Srbije", rekao je istoričar.

"Dakle, potrebno nam je neko dvosmisleno značenje termina, da izbegavamo da budemo jasni i određeni sa tim u vezi, a ne zahtev da Srbija nedvosmisleno prizna Kosovo", rekao je Ferguson, kojeg je magazin "Tajm" svrstao u 100 najuticajnijih ljudi na planeti.

Ferguson je naveo primer Tajvana, istakavši da nikada ne bi došlo do pomaka u odnosima SAD i Kine da su SAD insistirale na nezavisnosti Tajvana, već je Vašington umesto toga prihvatio kineski pogled na stvar, ali je Tajvancima dozvolio da se ponašaju kao da su nezavisni.

"U međunarodnim odnosima morate da posegnete za takvim stvarima ako želite da postignete važniji strateški cilj, kao što je to ovde proširenje EU i ulazak Srbije u EU", istakao je Ferguson.

On je dodao i da bi Srbija ulaskom u EU dobila na značaju, kao što se dogodilo i Portugaliji, Španiji, Poljskoj, koje su dobile podsticaj da izgrade vladavinu prava, smanje korupciju i usvoje evropske standarde.

"Bilo bi ludo od Srbije da ne sledi primer Slovenije i Hrvatske. Za Srbiju ne postoji nešto poput ruske alternative. Ona nije nešto posebno privlačna, kao što smo videli u Ukrajini", naveo je Ferguson.

On se nalazi u Beogradu radi promocije knjige "Kisindžer, 1923-1968: idealista", čiji je autor, a koju je na srpskom jeziku objavio Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, poznatiji kao centar Vuka Jeremića.

(Tanjug-Sputnjik)