Nikola Trklja: Ne otimajte nam Rusiju

Evropska unija poručila je Srbiji da joj ne otima Rusiju, da naši seljaci ne koriste priliku i preotimaju rusko tržište poljoprivrednih proizvoda. Doduše u poruci se nigde ne spominje i obaveza da smo dužni da im čuvamo mušterije dok oni ne ukinu sankcije Rusima, što je svakako za pohvalu.

Unija traži razumevanje za politiku sankcija i od zemalja koje nisu njene članice. Srbiji se obraća kao kandidatu ali i Turskoj koju je, inače, stavila u kandidatski karantin više od tri decenije. Osim Srba i Turaka, EU očekuje da ni Brazil, Argentina, Urugvaj, Švajcarska, ne iskoriste priliku i umesto evropskih kompanija plasiraju svoje proizvode na široko rusko tržište. Švajcarcima i Latinoamerikancima ne prete, ali zato su tu zemlje kandidati.

Iz Brisela navoda da će „sledeći put kad EU bude trebalo da iskaže solidarnost sa zemljama kandidatima, imati na umu i kakvu solidarnost su one pokazale prema EU, kad je njoj bilo potrebno”. A Evropi su sankcije baš bile potrebne, ne zbog trivijalne trgovine već zbog moralnih načela. Vele da su zatečeni i ljuti na sve kandidate za članstvo jer je „uzdržavanje od preuzimanja tržišta evropskim izvoznicima u Rusiju takođe stvar solidarnosti i zajedničkih vrednosti”. Koje su to vrednosti? Slobodan protok ljudi, robe i ideja? Solidarnost sa narodom u Ukrajini do kog ne može da stigne ni humanitarna pomoć?

Domaći evrofanatici godinama ubeđuju srpske tradicionaliste da EU nije samoposluga iz koje se uzima samo ono što vam se sviđa, da članstvom u EU stičete prava ali i obaveze i konačno da mi u tu Evropu ne idemo zbog para i fondova nego zbog – evropskih vrednosti. Ako su sankcije te zajedničke vrednosti onda smo i mi i oni na krivom koloseku.

Ministarka Jadranka Joksimović zadužena za evrointegracije juče nam je objasnila da proces pridruživanja nije pitanje moralnih obaveza nego jasno definisanih procedura. E još samo da nam prepriča te procedure o sankcijama, svojim rečima. Ne poziva EU samo na zajedničke vrednosti nego i „da bi se obezbedilo jedinstvo međunarodne zajednice i održalo međunarodno pravo”. Koje međunarodno pravo? Ono po kome su i uveli sankcije?

Sankcije su gadna rabota, to mi u Srbiji odlično znamo. Pogađaju narod i imaju cenu a nju uvek neko mora da plati, s druge strane neko drugi će da popuni moskovske rafove.

Zvanična Moskva ocenjuje da ova nota pokazuje da Brisel ne želi da napusti primamljivo rusko tržište na koje bi i Srbija mogla da uskoči ali samo kad bi imala organizovanu proizvodnju i izvoz, a njih nema već godinama.

Najveći dobitnici, ako smem da prognoziram, biće Turci. To je zemlja čija je poljoprivreda u ekspanziji, koja udvostručuje zasade voća i povrća i vapi za novim tržištima. A sankcije EU Rusiji došle su im kao poručene.

(Politika)