Neuspeli pokušaji da se u Evropi izgradi multikulturno društvo

Pokušaji da se u Nemačkoj izgradi multikulturno društvo u potpunosti su pretrpeli poraz. Ovo je izjavila kancelar Angela Merkel na zboru omladinske organizacije svoje konzervativne partije - Demohrišćanskog saveza u Potsdamu.

Ovakvo priznanje nemački lider dala je prvi put, i po svemu sudeći ono potvrđuje svu ozbiljnost integracionog problema, pred čijim postojanjem se više ne mogu zatvarati oči. Dovoljno je setiti se nedavnog izlaska knjige koja podigla mnogo buke, autora Tila Saracina, uglednog nemačkog bankara, pod nazivom „Samolikvidacija Nemačke“, koja sadrži upozorenje na opasnost od širenja muslimanskog stanovništva u zemlji. Mada su se iz razloga političke korektnosti zvaničnici prvo ograđivali od pogleda iznesenih u njoj, ova knjiga je odmah postala bestseler u Nemačkoj.

Slična antiimigraciona raspoloženja su zabeležena i u drugim zemljama Evrope, gde je poslednjih godina naglo skočio broj iseljenika iz drugih regiona sveta, pre svega iz Severne Afrike i Bliskog Istoka. I uzrok porasta ovakvih raspoloženja prilično je očigledan - to je problem sa integracijom mnogih imigrantskih zajednica u evropsko društvo, pojasnio je u intervjuu za našu radiostanicu ekspert za politički islam Georgij Engeljgard:

„Problem se sastoji u tome što niz zajednica, u prvom redu iseljenici iz Turske, arapskih zemalja egzustiraju faktički na pravima nekakvih paralelnih društava unutar Evrope. To izaziva negodovanje mnogih Evropljana. Ako se pogleda Nemačka, u poslednjih 2 meseca tamo je u toku vrlo burna javna diskusija o tom pitanju. Dok politička elita zahteva poštovanje multikulturalnog prilaza i koegzistencije raznih zajednica, građani, birači u većini istupaju protiv takve politike. I očigledno gospođa Merkel ipak pokušava da nekako takođe sasluša ova raspoloženja i da ne izgubi glasove.“

Zaista, problem odnosa sa muslimanima u zapadnoevropskim zemaljama postaje sve važniji faktor unutarpolitičkog dnevnog reda. Politički i javni poslenici, koji izjavljuju da muslimanska manjina predstavlja opasnost po evropsku civilizaciju, uspešno sakupljaju poene u izbornim kampanjama i privlače pažnju medija. Indikativno je da su u parlamentima preko 20 evropskih zemalja zastupljene partije nacionalističkog i polunacionalističkog usmerenja, koje ističu kao važan zadatak borbu protiv islamizacije kontinenta. Očigledno kako bi preuzele inicijativu od krajnje desnice, vlade niza država Starog sveta prelaze sa prethodne politike polit-korektnosti na stroži odnos prema imigrantima. Tako je Francuska postala prva evropska zemlja gde je usvojen zakon koji zabranjuje nošenje muslimanskih marama.

Antiimigraciona raspoloženja u Evropi izazivaju negativnu izvratnu reakciju od strane muslimana, što samo produbljuje fenomen civilizacijskog raskola. A to preti novim ozbiljnim teškoćama, između ostalog porastom broja pristalica radikalnog islama pod parolom svetog rata protiv nevernika. Kako podseća direktor Centra za partnerstva civilizacija MGIMO MIP Rusije Veniamin Popov, sledeće godine svet će obeležavati desetogodišnjicu crnog data savremene istorije - 11. septembra 2001. godine, i sada sve aktuelniji postaje zadatak ujedinjavanja svih zdravomislećih snaga na Zapadu i na muslimanskom Istoku kako bi se zajedničkim naporima izlovale i neutralizovale ekstremističke snage na obe strane.

(Glas Rusije)