Nenad Radičević: Nemački ponos na udaru

Tačno nedelju dana posle nemačkog „11. septembra”, kako neki nazivaju pad „DŽermanvingsovog” aviona, juče je za Nemce usledio drugi udar. Francuski istražni organi saopštili su da će istražiti i „sistemske slabosti koje su mogle da dovedu do avionske nesreće”, kao i da će ispitati kako avio-kompanije kontrolišu psihološko stanje pilota. Oni zapravo žele da provere da li je do nesreće doveo propust u medicinskim kontrolama Andreasa Lubica, kopilota „DŽermanvingsa” – koji je deo „Lufthanze”.

Ovaj potez je logičan posle otkrića da je osumnjičeni za namerno obaranje aviona imao problema sa depresijom i samoubilačkim namerama. Doduše, tužilac iz Diseldorfa, koji je prekjuče potvrdio da je Lubic psihijatrijski lečen godinama pre nego što je postao pilot, nije dao nikakvu naznaku da je ispitao i da li je neko u „Lufthanzi” napravio propust kada je Lubic bio zapošljavan. Samo je kratko rekao da nisu otkrili Lubicove motive i da više neće davati izjave o tome.

Posumnjati u ponos nacionalne avio-industrije, ozbiljan je izazov i za Nemce. Francuzima je naravno lakše da traže greške u nemačkom dvorištu. Iako kažu da žele da otkriju moguću sistemsku grešku u svetskoj avio-industriji, nema sumnje da će ovo, pre svega, biti pritisak na „Lufthanzu”, koja je juče iz poštovanja prema žrtvama otkazala planiranu proslavu 60. godišnjice postojanja.

To će biti ogroman izazov za „Lufthanzu” i njenog direktora Karstena Špora, koji je zahvaljujući drastičnom smanjenju troškova uspeo da održi profitabilnim ovaj gigant u konkurenciji kompanija iz Zaliva koje probleme rešavaju novcem iz dubokih džepova šeika. Šporu to, međutim, nije donelo podršku pilota i kabinskog osoblja koji su minulih meseci nekoliko puta štrajkovali zbog malih plata i loših uslova rada.

Ni u javnosti nije baš najbolje odjeknuo njegov pokušaj da oboren avion nazove „izolovanim incidentom”, insistirajući da je Lubic bio „sto odsto sposoban za letenje” i da „Lufthanza” neće menjati svoje procedure izbora pilota niti pravila o tome ko mora biti i kokpitu. Iako je time hteo da zaštiti brend „Lufthanze”, građen na isticanju nemačke bezbednosti, tehnološke superiornosti i preciznosti, Špor je samo dokazao da mu je bio neophodan savet stručnjaka za takozvani krizni pi-ar.

Ostaje nejasno šta će se desiti kada e pokaže istinitom tvrdnja američkih pilota da svuda na svetu na lekarskim pregledima od pilota samo traže da u formularu popune da li su depresivni i da li su pokušali samoubistvo. Ako napišu „ne”, onda je sve u redu. Iako će to biti dokaz o propustu celokupne svetske avio-industrije, krivica će pasti na „Lufthanzu”. Zbog toga možda ne čudi što nemački zvaničnici izbegavaju detaljnija objašnjenja uzroka nesreće.

(Politika)