Nenad Popović: Budimo most između SAD i Rusije

Volim vašingtonsku vrevu početkom februara, ne samo zbog šarolikog sveta koji se okuplja na Molitvenom doručku sa predsednikom SAD, već i zbog susreta na takozvanim marginama skupa. To je omiljena fraza izveštača, a zapravo se u tim ličnim kontaktima od kojih neki prerastaju u prijateljstva, razmenjuju i stiču veoma korisna iskustva. Jedno od najkorisnijih je potvrda da je migrantska politika moje Srpske narodne partije gotovo identična migrantskoj politici SAD.

„To su čari globalizacije”, našalio sam se u razgovoru sa jednim od zvaničnika Stejt departmenta, jer, čovek blisko povezan sa Rusijom, kakvim me opisuju u srpskim medijima, zapravo ima gotovo iste stavove o nacionalnoj bezbednosti kao američka vlada.

Amerikanci ne mogu da razumeju naivnost koju promoviše takozvana građanska Srbija. Šta bi ovdašnji prozapadni dušebrižnici rekli da znaju da je Amerika izgradila hiljadu kilometara zidova i barijera na granici sa Meksikom.

Amerikanci ne mogu da razumeju naivnost koju promoviše takozvana građanska Srbija. Šta bi ovdašnji prozapadni dušebrižnici rekli da znaju da je Amerika izgradila hiljadu kilometara zidova i barijera na granici sa Meksikom, sa blizu dve hiljade osmatračnica i oko 20.000 stražara, sa ciljem da zaštiti teritoriju SAD od nekontrolisanog i nelegalnog ulaza migranata? Grlo mi se osušilo od apela da Srbija takođe treba da primeni slična iskustva i da na granicu za Makedonijom postavi fizičke barijere i izvede vojsku.

To je način da zaustavimo migrantski cunami na teritoriju Srbije s kojim se možemo suočiti već na proleće. Jednostavno, moramo osigurati bezbednost i miran život za naše građane i sprečiti ideju EU da postanemo „kamp Srbija” za migrante. Ako ja, kao evroskeptik i političar koji Rusiju smatra najiskrenijim prijateljem Srbije, nemam problem da istaknem pametnu američku beskompromisnu politiku zaštite granica od migranata, zašto taj problem imaju ljudi koji otvoreno promovišu američke interese?

Ako ja, kao evroskeptik i političar koji Rusiju smatra najiskrenijim prijateljem Srbije, nemam problem da istaknem pametnu američku beskompromisnu politiku zaštite granica od migranata, zašto taj problem imaju ljudi koji otvoreno promovišu američke interese?

Mogli bismo ponešto naučiti i od američkih kompanija, a ne samo političara ili eksperata za nacionalnu bezbednost. Dok je zbog sankcija izvoz Francuske, Poljske, Nemačke i Italije u Rusiju prošle godine smanjen za više od 10 odsto, američki izvoz je u julu 2014, dakle neposredno nakon pooštravanja sankcija, povećan za rekordnih 48,9 odsto!

Tako u praksi izgleda sudar EU naivnosti i američkog ledenog pragmatizma. Misleći da sankcijama kažnjava Rusiju, EU je najveću štetu nanela svojim kompanijama, prepustivši njihov prostor na ruskom trištu za kompanije iz Amerike. I ja sam poklonik takvog ledenog pragmatizma u odnosu na našu tradicionalnu naivnost. Srbija u ovom trenutku ima dobru šansu da postane centar za američke investicije u Jugoistočnoj Evropi, kao zemlja gde će američke kompanije dolaziti zbog mogućnosti da svoju robu izvoze bez carina u Rusiju.

Takvu priliku već je iskoristio američki Majkrosoft, koji u svom razvojnom centru u Beogradu zapošljava više od stotinu mladih ljudi, razvijajući ćirilične softvere namenjene ruskom tržištu. Afirmacijom ove politike možemo da ostvarimo dvostruku korist: da povećavamo američke investicije u Srbiji i ublažimo pritiske iz Vašingtona da uvedemo sankcije Rusiji.

(Blic)