Nenad Kecmanović: Zapad brine da bi ovaj bezazleni referendum mogao biti uvod u seriju novih

 Da nije tragično, bilo bi komično! Predsednik RS Dodik pozvan je na krivičnu odgovornost kao suorganizator referenduma – neposrednog izjašnjavanja naroda koji EU preporučuje članicama i koji se danas praktikuje širom demokratskog sveta. Zanimljivo je da „prednost” nije dobio predstavnik RS u vrhu BiH, Ivanić, koji se odlučno založio za referendum, ili Čubrilović – predsednik Skupštine RS, koji je potpisao odluku Skupštine o referendumu, ili, zašto da ne, poslanici koji su se listom izjasnili za zakazivanje referenduma. Ili onih 99,8 odsto koji su glasali „za” i koji su, u stvari, glavni krivci, ali ih štiti anonimnost, inače ko zna šta bi s njima bilo.

Ljudi u Srpskoj ne prihvataju antisrpsku bahatost visokog predstavnika, koji se ne oglašava kad islamske teroriste u vehabijskim komunama širom bošnjačkih kantona Izetbegović proglašava „bezazlenim hipicima”, kada kamenuju premijera Srbije ili kada akademik ANUBiH kaže da treba oružano napasti RS, uz podršku Al Kaide. Pa i kada ratni general ABiH predlaže petnaestodnevni rat protiv RS, a predsedavajući BiH preti predsedniku drugog entiteta da će završiti kao Sadam, Gadafi i Milošević.

Siroti Bakir i ne zna, a Valentin Incko neće da zna da je Sadam stradao zbog Blerove podvale da poseduje tajno oružje za masovno uništenje, da je svirepim ubistvom Gadafija Libija pretvorena u beznadežni haos plemenskih obračuna i da sada jedinu nadu predstavlja rehabilitacija njegovog sina. Pa i da je Milošević umro u zatvoru pre nego što je ijedna optužba dokazana.

Narod u RS ne misli da na ove šamare Srpskoj i Srbima njihov predsednik treba da podmetne i drugi obraz zarad očuvanja „mira i stabilnosti u regionu”. Ili, da čak odbije podršku Rusije zato što Putinovo mešanje u odnose na Balkanu iritira Amerikance. Naprotiv, narod očekuje da predsednik vrati ravnom merom, pa da od Ustavnog suda BiH zatraži da preispita 1. mart, koji Bošnjaci slave kao Dan nezavisnosti BiH, a Srbe vređa kao proslava secesije od SFRJ. Iskustvo je pokazalo da tzv. međunarodna zajednica na ustupke ne odgovara kompromisom, nego sve novim zahtevima, a na kraju još zapadni činovnici cinično komentarišu: „pa, niste morali”, „iznenadili smo se kad ste pristali”.

Tužilaštvo BiH, koje je povelo istragu protiv Dodika, nigde se i ne spominje u Dejtonskom sporazumu. Jednako kao i Sud BiH, nametnuo ga je visoki predstavnik Petrič, a odluku je u diktatorskom maniru objavio u ,,Službenom listu” pre nego što ga je Parlamentarna skupština potvrdila pritiskom na srpske poslanike.

Zato je vraćanje te entitetske nadležnosti iz Sarajeva u Banjaluku i bilo tema dva puta odloženog referenduma o pravosuđu. Posle uspešno održanog referenduma o datumu Dana Republike, taj dva puta odloženi referendum očigledno treba što pre aktuelizovati.

Zapad veoma brine da bi ovaj bezazleni referendum mogao „povući za nogu” čitavu seriju novih i važnijih referenduma, zaključno sa onim o secesiji. Ne pada im na um da se Srbi opet brinu da bi nove apelacije Izetbegovića, koje bi spremno podržali inostrane i bošnjačke sudije u Ustavnom sudu BiH, mogle, jedna po jedna, da dokrajče RS. Ustavni sud BiH je već doneo više takvih odluka i trend je sasvim očigledan. Referendum je, naprotiv, tek prvi, a Stejt department je već energično podržao sankcije.

Na kraju, treba se uzdati u činjenicu da su Nemačka, Rusija, Srbija i Hrvatska zainteresovane da se sačuva mir i stabilnost u Bosni, bez obzira na to što nije sigurno da to važi i za Bošnjake, pa i za Amerikance, koji ih, kao i obično, u svemu podržavaju. Rusija je načelno poduprla referendum baš kao što ga je i EU principijelno preporučila. Brisel/Berlin je učinio svoje prihvatanjem aplikacije BiH, što će reći i RS usred referendumske krize. A dobra okolnost je što su izbori u SAD u burnoj završnici, kad supersila obično ne ulazi u nove avanture.

(Politika)