Nemački ambasador u NATO: Rusija je narušila principe evropskog sistema bezbednosti - moramo da pokažemo sposobnost da delujemo

 Hans Ditrih Lukas, ambasador Nemačke u Severnoatlanstkom savezu (NATO), smatra da NATO nije postao "nepotreban" već da je njegova uloga ista kao i uvek, ali da se pred njim nalazi nezapamćeno mnogo prepreka.

Neizvesnost

"Retko je u istoriji NATO bio suočen s ovakvim neizvesnostima kao na početku 2017: Rusija koja je narušila fundamentalne principe evropskog sistema bezbednosti, južno susedstvo u haosu i nove kompleksne pretnje kao što su hibridno i sajber-ratovanje. Neizvesnosti takođe karakterišu situaciju unutar samog Saveza: postoji stalna pretnja terorističkih napada, a priliv izbeglica s juga bi mogao ponovo da ojača. Turska se, kao ključni saveznik, nalazi pred spoljnim i unutrašnjim izazovima. Nova američka administracija će morati da definiše svoje stajalište prema NATO-u. Više od 70 godina NATO je bio kamen temeljac evropske sigurnosti. U doba kad mnogi lamentiraju nad propašću Zapada i čini se da etablirane institucije demokratsko liberalnog sistema slabe, više je nego ikad važno da NATO demonstrira jedinstvo, odlučnost i sposobnost da deluje - kao ključna potpora političkog Zapada", kaže on.

Na samitu u Varšavi NATO je odlučio da napravi korak prema jačanju sredstava odvraćanja i odbrane. Dok čuva svoj odbrambeni karakter i spremnost na dijalog s Rusijom, ojačana Prednja prisutnost - raspoređivanja četiri multinacionalne borbene skupine veličine bataljona na bazi rotacije u Poljskoj i baltičkim državama - i posebno usklađena Prednja prisutnost u jugoistočnoj Evropi biće ključne realizacije u 2017.

"Ova nova vojna prisutnost je na liniji s odbrambenom prirodom NATO-a i nije u suprotnosti s Temeljnim NATO-Rusija aktom", ističe Lukas.

On smatra da je to verodostojno sredstvo odvraćanja i pokazuje da će u slučaju krize biti angažovan "Savez kao celina".

"Nemačka igra ključnu ulogu u sprovođenju i preuzeće ulogu nacije oko koje će se formirati borbena grupa koja će biti stacionirana u Litvaniji", kaže Lukas.

NATO je 2014. odlučio da suspenduje praktičnu političku i vojnu saradnju s Rusijom i insistira na implementaciji Sporazuma iz Minska, ali dijalog ostaje važan kako bi se izbegli opasni nesporazumi.

"To je u interesu Saveza. Veće NATO-Rusija, koje je ključni forum za ostvarenje tog neophodnog dijaloga, sastalo se tri puta 2016. Urgentnih tema ne nedostaje, tu je konflikt u i oko Ukrajine. NATO i Rusija dele zajednički interes u izbegavanju nenamernih vojnih incidenata koji bi mogli da dovedu do ozbiljne eskalacije. Stoga su smanjenje rizika i transparentnost takođe važne teme Veća NATO-Rusija. NATO i Rusija bi trebalo da nastave sa uzajamnim informisanjem o vojnim pozicijama, percepcijama pretnje i vežbama. Rusija do sada nije bila sklona da prihvati predloge NATO-a u tom smeru", kaže Lukas.

On ukazuje na brojne izazove koji se nalaze ispred NATO-a.

Sukobi na istoku Ukrajine su jedan od većih problema za NATO

"Savez je sada suočen s istorijski novim, dvostrukim strateškim izazovom: uz izazove na Istoku sada se suočava s lukom kriza koji se proteže od Libije do Avganistana. Na samitu u Varšavi NATO je utvrdio da je spreman da pomogne u ostvarivanju veće stabilnost u svom južnom susedstvu. To će učiniti prvenstveno u kontekstu nastojanja usmerenih na izgradnju stabilnosti stvaranjem odbrambene sposobnosti, savetovanje i uvežbavanje partnerskih lokalnih snaga. Štaviše, 2017. će biti svedok daljnjih rasprava u Savezu kad je reč o izgradnji stabilnosti na Jugu i borbi protiv terorizma. Potrebno je više jasnoće kad je reč o pitanju koja sredstva može NATO efikasno da koristi u toj opasnoj regiji u kojoj postoje vrlo složene pretnje koje traže ne samo vojne odgovore. Kako složene pretnje iziskuju zajedničke odgovore, NATO mora blisko sarađivati s ostalima. Supstancijalni napredak u saradnji NATO-EU je nužan jer obe organizacije moraju da sprovedu niz predloga za jaču kooperaciju koje su utvrdili ministri spoljnih poslova NATO i EU, kao i Evropsko veće, u decembru 2016. Ti predlozi definišu obuhvatni popis za koordiniranije delovanje uključujući kibernetičku sigurnost, hibridne pretnje, izgradnju odbrambenih sposobnosti, rano upozoravanje i usklađene vežbe. Ako EU i NATO uspeju da postave svoje partnerstvo na nov nivo biće u znatno boljem položaju za pružanje sigurnosti svojim nacijama", objašnjava Lukas.

Ojačana saradnja je takođe potrebna kako bi se potvrdilo da ne postoji nezdrava konkurencija među njima, kaže nemački političar.

"EU je jasno utvrdila da tekuća nastojanja za jačanjem sposobnosti na polju odbrane i upravljanja krizama nisu usmerena prema zameni NATO-a ili stvaranju Evropske vojske. Američka vojna prisutnost i bezuslovno nuklearno jemstvo ostaće nezamenjivi za evropsku sigurnost u doglednoj budućnosti. Ali, EU mora da bude spreman da se uhvati u koštac sa bezbednosnim izazovima koji nisu dovoljno pokriveni od strane NATO-a ili SAD-a, posebno u Severnoj Africi. S tim u vezi jači EU može pomoći u stvaranju jačeg NATO-a. Jačanje evropskih obrambenih sposobnosti potiče balansiraniju transatlantsku podelu tereta i u interesu je SAD-a i EU", kaže Lukas.

On je ukazao i na zahtev Donalda Trampa da evropske članice NATo moraju sa imaju veći udeo u podeli tereta i da odvajaju više novca za odbranu.

"Zahtev nije nov, ali uz dramatičnu promenu bezbednosnog okruženja postaje još hitniji. Na samitu u Velsu saveznici su odlučili da preokrenu trend pada u odbrambenoj potrošnji i postavili za cilj ulaganje 2% svojih BDP-a u odbranu do 2024. kao i povećanje godišnjeg ulaganje na 20% ili više kad je reč o ukupnim odbrambenim rashodima. Takođe, dogovoreno je povećanje ukupnog učešća u NATO-u. To je bilo potvrđeno na summitu u Varšavi do kojeg su već 24 saveznika preokrenula silazni trend i počela da povećavaju svoje odbrambene proračune. To je slučaj i s Nemačkom koja će u 2017. povećati svoj odbrambeni proračun za 7,9% (na 37 milijardi evra) u poređenju s 2016. Evropljani moraju učiniti više - posebno kad je reč o efikasnijem korišćenju resursa. Trenutna fragmentacija evropske odbrambene industrije ne čini se održivom. Stoga je Nemačka okupila 16 evropskih zemalja u Okvirnom nacionalnom konceptu kako bi zajedno razvijali sposobnosti. Konačno, to bi moglo voditi do toga da evropske sposobnosti koristi bilo NATO bilo - ako je potrebno - EU", kaže on.

Prema njegovim rečima, u ovom "dobu neizvesnosti samo se jedna stvar čini izvesnom: Neće biti nedostatka ogromnih izazova u godinama koje dolaze".

Ti izazovi će uticati na obe strane Atlantika. Kao i u prošlosti to će tražiti političku volju nacija i njihovih vođa da koriste NATO kao primarni institucionalni okvir za zaštitu zajedničkih transatlantskih bezbednosnih interesa u složenom, nepostojanom i opasnom svetu. Ako to oni uspeju da učine i da demonstriraju jedinstvo - izvor snage svakog saveza - NATO će ostati izuzetno relevantan za SAD i Evropu kao zaglavni kamen stabilnost i pouzdanosti", zaključuje Lukas.

(Berlin polisi žurnal)