Nemačka obeležava 25 godina od ujedinjenja

BERLIN - Nemačka će danas na centralnom skupu u Frankfurtu, uz svečani govor šefa države Joahima Gauka i prisustvo političke elite i oko 1 500 gostiju, obeležiti četvrt veka života u zajedništvu i jubilej ujedinjenja.

Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog ujedinjenja se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica-ovaj put je to Hesen, gde je u Frankfurtu već danas počela narodna zabava i proslava "srebrnog jubileja" i gde je podignuto oko 200 šatora i planirano 300 različitih događa, skupova i izložbi.

Nemci su, posle četvrt veka života u zajedništvu, ponosni na svoju zemlju, pokazuje statistika.

Prema aktuelnoj anketi magazina "Štern" pred Dan ujedinjenja, čak 80 odsto Nemaca je reklo da je ponosno na svoju zemlju, a povodom činjenice da na na čelu zemlje stoje dvoje istočnih Nemaca, kancelar Angela Merkel i šef države Gauk, ogromna većina njih, 83 odsto, reklo da poreklo ne igra ulogu.

U brojnim pričama u medijima o životu običnih ljudi kojima je ujedinjenje donelo boljitak i fazama od euforije, preko obnove istoka, do otrežnjenja i realnosti zajedništva, posebno se ukazuje na procene nemačkih ekonomista, koji povlače pozitivni bilans u četvrt veka zajedništva.

Ekonomisti kažu da su, posle pada Berlinskog zida, životni standrd i privredni razvoj bivšeg DDR toliko uznapredovali da se može govoriti o "drugom privrednom čudu" i tvrde da je gigantski preobražaj bankrotirane planske privrede nekadašnjeg DDR u jednu konkurentnu, socijalnu tržišnu privredu impresivna priča o uspehu.

U Nemačkoj, gde izbeglice i izbeglička kriza dominiraju među političkim temama, u podsećanjima na vreme pre četvrt veka, kaže se da, ipak, sve razlike nisu "ispeglane" i da braća sa zapada i dalje pomažu one sa istoka, iako, to mnogim Nemcima ne sviđa.

Nemačka četvrt veka zajedništva obeležava kao vodeća privredna zemlja Evropske unije (EU), koja bez obzira na izbegličku, dužničku, evro- i ostale krize i dalje može da bude primer zemlje blagostanja, na šta su Nemci veoma ponosni.

Nemačka je od ujedinjenja do danas postala centar moći i odlučivanja EU, zemlja u kojoj mnogi građani, čak i oni iz EU traže i nalaze "uhlebljenje", zemlja u kojoj mnogi strani studenti, uz socijalno podnošljive cene studija, dobijaju svoje mesto, u kojoj se jedan Nemac, turskog porekla nalazi na čelu jedne nemačke partije, u čijem Bundestagu sedi i jedan Afrikanac, zemlja u kojoj je jedno siroče iz Vijetnama bilo nemački vicekancelar-zemlja jednakih šansi za sve....

Osim "ružičaste strane", postoji, međutim i druga koja kaže da se izbeglice i njihovi domovi svakodnevno napadaju, da se u Nemačkoj vode i nečuveni procesi protiv neonacista, glasa za neonaciste i desničare ili da se zemlji prebacuje za tužnu sudbinu neintegrisanih stranaca.....

Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama, vožnju "Trabantima" i- banane, kao najveći luksuz nekadašnje DDR.

Kada je reč o prazniku ujedinjenja, mediji svih ovih godina pišu da je narodu više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine kada je pao Berlinski zid, kao kraj DDR i konflikata istoka i zapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama, od oficijelnog, parlamentarnog proglašenja ujedinjenja, koje se dogodilo 3. oktobra 1990.

(Tanjug)