Nebojša Zelenović: Da bi izbori bili slobodni potrebna je hitna smena svih članova REM-a i konsenzus oko novih članova RIK-a, kao i novi ljudi u Agenciji za borbu protiv korupcije - inače, sledi bojkot

Predsedavajući Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović izneo je, nakon okruglog stola o izbornim uslovima na FPN-u, zahteve koje je, prema SZS-u, neophodno ispuniti da bi izbori bili regularni. Vladimir Orlić iz SNS-a kazao je da je vladajuća stranka spremna da prihvati deo sugestija civilnog sektora koji ne zahtevaju izmene postojećih zakona.

Zelenović je u obraćanju novinarima ispred Fakulteta političkih nauka, nakon okruglog stola o izbornim uslovima, ponovio da Savez za Srbiju neće učestvovati na predstojećim izborima ako oni ne budu slobodni i dodao da Srbija klizi ka ozbiljnom sukobu ako se ne omogući slobodno glasanje.

Opozicija je, kako je rekao, ponovila svoje zahteve da se hitno smene svi članovi REM-a i da se na njihovo mesto postave visoko stručni ljudi koji se dokazano zalažu za slobodu izražavanja, da se postigne konsenzus oko izbora novog sastava Republičke izborne komisije kao i da se smene direktor i članovi odbora Agencije za borbu protiv korupcije i na njihovo mesto postave drugi ljudi visoke stručnosti.

"Ispunjenje ovih zahteva je isključiva stvar političke volje Aleksandra Vučića. To bi nas dovelo do toga da bismo bili na pragu kakve-takve političke regularnosti (izbora) a neispunjenje bi bila odluka da se Srbija gurne u građanski sukob. Vreme nam curi i ima ga sve manje", rekao je on.

Zelenović je rekao da nije naišao na nerazumevanje sagovornika ali da je potrebno da Vučić pokaže političku volju i donese tu odluku.

"Neću da zakucavam termine oko odluke o bojkotu ali u pitanju su nedelje", rekao je Zelenović.

Član delegacije SNS-a Vladimir Orlić kazao je da su zahtevi koje je iznela opozicija poznati od ranije i da nisu ništa novo. Istako je da postoji ono što je u domenu delovanja političkih stranaka, i ono što je u domenu rada nezavisnih tela.

Ispunjenje ovih zahteva je isključiva stvar političke volje Aleksandra Vučića. To bi nas dovelo do toga da bismo bili na pragu kakve-takve političke regularnosti (izbora) a neispunjenje bi bila odluka da se Srbija gurne u građanski sukob. Vreme nam curi i ima ga sve manje

"Ne mislimo da ima bilo kakvog smisla da stranački predstavnik bude u REM-u ili Agenciji za borbu protiv koripcije", rekao je Orlić, ističući da zakon jasno definiše kako se biraju članovi nezavisnih tela, ko ih predlaže i koliko im traje mandat.

Kazao je da je delegacija SNS-a saslušala pripremljene preporuke civilnog sektora - Crte, CeSID-a i Transparentnosti Srbija - i da nema problem sa tim da se drži najboljih i najmodernijih standarada evropskih standarda u izbornom procesu.

Istakao je, međutim, da treba napraviti razliku između preporuka koje mogu da se urade u realnom roku, a ne podrazumevaju promene zakona, i onoga što podrazumeva promenu zakona, a o čemu, prema njegovom mišljenju, ima smisla govoriti tek posle izbornog procesa.

Orlić je rekao da SNS nema nikakav problem sa tim da se unapredi izborna administracija i da se birački spisak za koji tvrdi da je ažurniji nego ikad, jer je digitalno povezan sa matičnim knjigama, dodatno prekontroliše i uredi.

Kazao je i da je RIK ispunio sve preporuke OEBS-a koje, pa i više od toga.

Govoreći o konkretnim temama današnjeg sastanka - finansiranju izborne kampanje i funkcionerskoj kampanji - Orlić je rekao da naprednjaci nisu saglasni sa preporukom da se sredstva koja se dodeljuju za redovan rad političkih partija ne koriste u kampanji, ističući da je izvor tih sredstava makar transparentan.

Dodao je i da je pitanje funkcionerske kampanje već regulisano zakonom, i da novinar svakog funkcionera može da pita da li se negde pojavljuje kao državni ili partihski zvaničnik.

Govoreći o primedbama koje se tiču džipova bez tablica i sa zatamljenim staklima u mestima u kojima se održavaju izbori, Orlić je rekao da je i tu zakon jasan i da je policija dužna da kazni vozila bez tablica i sa zatamljenim staklima i kada nisu izbori.

Istako je da međunarodne institucije u izveštajima o izborima uvek navode da su protekli mirno i da rezultati nisu sporni, ali da SNS želi da popravi poverenje građana u izborni proces.

Govoreći o primedbama opozicije, kazao je da je njima jedina želja da "kosmos učini da Aleksandar Vučić nestane, da se ne pojavljuje u kampanji, i dobro će biti sve".

Sve zavisi od političke volje

Većina aktera današnjeg okruglog stola iz redova opozicije, ocenila je posle susreta na FPN-u, da stvaranje uslova za održavanje poštenih i slobodnih izbora zavisi od političke volje vladajuće stranke, odnosno predsednika SNS-a Aleksandra Vučića.

Đorđo Žujović iz LDP-a upozorio je da se Srbija suočava sa političkom krizom koja preti da preraste u društvenu.

"Apelujem na predsednika Aleksandra Vučića - zna se gde leže odluke - da pokuša u narednih šest meseci da se ne ponaša kao ostrašćeni partijski lider i da počne da se ponaša kao predsednik Republike. Ovakve konsultacije treba da se vode kod predsednika Republike (...) Ako je predsednik toliko isključiv, onda teško da će doći do nekog dogovora, od njega zavisi", kazao je Žujović.

Predstavnik LDP-a je dodao da je tužan i da se plaši, ocenivši da ljudi iz vladajuće koalicije nemaju predstavu u kojoj državi žive i šta bi sve moglo da se desi.

Aris Movsesijan iz Nove stranke rekao je da je današnji okrugli sto bio nešto konstruktivniji nego prošli put, ali da bi razgovori imali smisao ako bi vlast učinila bilo kakav korak da se preporuke primene.

"Gest nije da neko nešto da kaže, već da neko nešto uradi. Na njima je da urade. Postoje neke stvari oko kojih postoji saglasnost", naveo je on.

Profesor Rade Veljanovski iz Građanskog demokratskog foruma rekao je da je bilo razmimoilaženja učesnika okruglog stola kada je reč o funkcionerskoj kampanji, ističući da su evropske zemlje odavno prošle kroz to i donele neka rešenja koja je moguće primeniti i koja podrazumevaju obaveze prema političarima, ali i prema medijima.

Poručio je i da razgovori moraju da budu što pre okonačni nekakvim racionalnim epilogom - do sredine, eventualno kraja septembra - kako bi političke organizacije imale jasne parametre u odnosu na šta se određuju.

Vladimir Đurić iz Stranke moderne Srbije rekao je posle okruglog stola da je jedino merodavno da ono što se dogovori bude pretočeno u izmene i dopune zakona, i u danu za glasnaje bude usvojeno sa što širim konsenzusom.

"Trenutno smo vrlo daleko od tog stadijuma, ali deluje da idemo u tom pravcu", ocenio je.

Almedin Škrijelj iz SDA Sandžaka kazao je da ta stranka u suštini podržava preporuke Crte, Cesida i Transparentnosti, ali i da traži da se smanju broj potpisa neophodan za učešće manjinskih stranaka na izborima, kao i da se Srbija podeli u osam izbornih jedinica od kojih bi jedna bila Sandžak.

Predstavnik SPS-a Žarko Obradović kazao je da je za socijaliste ligično da se sredstva za redovan rad političkih partija koriste u kampanji, jer završetkom izbora počinje novi izborni ciklus.

Dodao je i da ne može da shvati da izabrani predstavnici građana ne mogu da rade svoj posao u vreme kampanje i da je "sasvim logično" da predsednik države, predsednik vlade ili ministru učestvuju u događajima od interesa za javnost.

(Beta-N1)