Nebojša Malić: Ćirilica ima budućnost

Tri zanimljiva teksta osvanuše nedavno na NSPM: jedan na Badnje veče, jedan pred novu godinu, a jedan juče. Prvo je Vasilije Kleftakis ponudio studiju o sistematskom zatiranju ćirilice, sa sve tabelama i grafikonima. Onda je Nikola Tanasić prokomentarisao jedan zaista glup (ali i zao) tekst Žutitike o srpskom pismu. Na kraju je priču o ćirilici zaokružio odličan esej Aleksandra Đikića. 

Dilema, u stvari, i ne postoji. Ćirilica je originalno srpsko pismo, stvoreno za potrebe ovog naroda i njegovog jezika. Možemo da raspravljamo do koje mere je Vukova reforma otuđila savremeni srpski jezik i pravopis od svojih istorijskih korena i bratskih jezika poput ruskog, ali valjda je nesporno da je i Vukova ćirilica autentičnija od nekakvog rimskog pisma sa nakalemljenim kvačicama?

Za očuvanje ćirilice, odnosno suprotstavljanje projektu rasrbljavanja čiji je sastavni deo nametanje gajevice, nije potrebna nikakva državna represija, nikakvo sudsko kažnjavanje, zabrane, i slično. Dovoljno je samo da se svesno čini napor da se piše sopstvenim jezikom i pismom, a da se prema onima koji to ne čine primene mere društvenog ostrakizma, od prijateljskog saveta, preko podsmeha, pa sve do bojkota.

To, dabome, neće imati nekog velikog efekta na kulturkämpfer-e iz nevladničko-žutokratskih redova, koji latinišu iz političkih i ideoloških razloga -ali njih svakako moramo da se rešimo kako bi fizički opstali, tako da je njihov stav prema ćirilici nebitan. Što se trgovaca tiče, najbolja motivacija je profit: kada oni koji koriste gajevicu primete da zbog toga gube promet, videćete koliko će brzo da je napuste. Ne kaže badava narod: „Para vrti gde burgija neće“. Ne odnosi se ta izreka samo na mito...

Na kraju, najveći saveznik će nam biti tehnologija. Baš ti mobilni telefoni i kompjuteri, za koje zlobno-budalasta novinarka tvrdi da nisu isplativi na ćirilici. Kako? Prosto. Vodeći svetski proizvođači softvera nisu dobili dopis od Nevlade Žutije da sve ima da bude na kusoj latinici, već u okviru svakog operativnog sistema postoji ugrađena opcija za „srpski - ćirilica“. Gugl svaku stranicu na gajevici identifikuje kao Croatian, dok sve pisano na srpskoj ćirilici lepo identifikuje kao Serbian. Pa ko hoće da se smatra Croatian neka piše gajevicom.

SMS i mobilne telefone sa fizičkim tastaturama uveliko zamenjuju „pametni telefoni“ sa virtuelnim i programi za duže poruke. I što je najlepše, svi ti programi imaju autokorektor za engleski (budući da engleski ima glupa i konfuzna pravopisna pravila, pa anglofoni često pogrešno napišu reči), koji sve pisano kusom latinicom prevrću u (po njima) ispravan engleski. Budući da postoje virtuelne tastature na srpskoj ćirilici, i da tekst pisan na njima neće da masakrira engleski autokorektor, upitajte se koliko će brzo „teksteri“ da počnu da pišu na srpskom, iz čiste frustracije?

Znam da je ironija što upravo Imperija nudi tehnološko rešenje za suprotstavljanje sopstvenom projektu „kulturnog čišćenja“ Srba, ali tako inače funkcioniše Božija pravda.

(Sivi soko)