Nebojša Katić: Zvanično, zvaničnije, najzvaničnije

Narodna banka Srbije (NBS) i vlada Srbije saglasne su da se podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) nema šta zameriti, da je pad bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini samo 3,5 odsto, kako je to statistika objavila, a ne 6,2 odsto kako su neki ekonomisti tvrdili. Ukratko, sa domaćom statistikom je sve da ne može biti bolje i javnost se nepotrebno uznemirila.

Statistička i ne samo statistička stvarnost je drugačija od one koju sugeriraju zvanične institucije Srbije, a tabela koja sledi to jasno ilustruje.

Svako ko je do aprila 2011. godine želeo da se informiše o stopama rasta srpske ekonomije za period 2001. – 2009. godinu, pronašao bi na internet stranicama RZS podatke koje sam u tabeli nazvao „Stari zvanični podaci“. Reč je o zvaničnim podacima koji su prethodnih godina korišćeni u makroekonomskim analizama i na osnovu kojih su izvođeni zaključci o stanju domaće ekonomije. Upravo ovi podaci se još uvek nalaze na internet stranama MMF-a, na primer. Zbog važnosti podataka i preciznosti, MMF ih čak iskazuje na trećoj decimali.

Samo koji dan kasnije, podaci su potpuno promenjeni i pojavili su se novi, sveži, dakako još zvaničniji (kolona „Novi zvanični podaci“). Podaci su toliko novi i sveži, da ih MMF još nije preuzeo.

Statistika povremeno može korigovati stare podatke, ali te promene su u pravilu tako male da je njihov kumulativni efekat neutralan i ne menja ukupnu sliku stanja ekonomije. Promene o kojima je u Srbiji reč, teško se mogu podvesti pod standardne, jos manje pod uobičajene statističke korekcije. Radi se o ozbiljnom problemu, i nedopustivo je da se ovako velike korekcije obave tihom zamenom podataka, bez objašnjenja.

Kada se stari i novi zvanični podaci uporede, nijedna stopa rasta nije ostala ista. Posebno je važan period od 2006. do 2008. godine, u kome je došlo do sistematskog i vrlo visokog precenjivanja rasta BDP-a. I bez kontroverzi vezanih za tačnost podataka za 2009. godinu, odstupanja u godinama koje joj prethode alarmantno su visoka. Vlada i NBS kao da ova odstupanja nisu ni uočile, pa nemaju potrebu ni da ih objasne.

Kumulativni efekat ovih „korekcija“ je veoma neugodan. Prosečna stopa rasta za celu proteklu deceniju je snižena. Po nivou realnog BDP-a, Srbija će tek na kraju 2011. godine biti tamo gde je mislila da se nalazi 2009. godine. To je konsekvenca preko koje se ne može olako preći. Iz ugla BDP-a i statistike, radi se o dve izgubljene godine. A gde je Srbija stvarno, građani osećaju na svojoj koži i bez statističke ekvilibristike.

Ceterum censeo – RZS mora izaći u javnost i objasniti šta se dogodilo. Moraju se objasniti sve okolnosti koje su dovele do ovih krupnih grešaka, mora se objasniti kako su greške otkrivene i javnost se mora uveriti da se to neće ponavljati. U protivnom, nema ni jednog razloga da analitičari uzimaju srpske podatke za ozbiljno. Bolje je sačekati godinu, dve ili možda pet, a sve u očekivanju najzvaničnijih podataka.

Valjanost statističkih podataka nije privatna stvar državnih institucija i problem ne nestaje samo zato što su državne institucije zadovoljne statistikom. Uporno negiranje ili minimiziranje „statističke afere“ i njenih posledica od strane „ujedinjenih“ državnih institucija, suprotno je onome što je Srbiji potrebno, a to je istina o ekonomskom stanju.

(http://nkatic.wordpress.com/)