Nebojša Bakarec: „Rajske dveri" ili kome je potrebna još jedna politička stranka?

Ako režim indirektno i stane iza ovog projekta, on neće dozvoliti da podrška bude takva da se pređe cenzus. U svakom slučaju Dveri će uzeti deo glasova DSS

Nevladina organizacija Dveri ili kako se još uvek zvanično zovu „Nacionalna organizacija slobodnih ljudi - Srpski sabor Dveri" najavila je „da će se pojaviti na izborima kao nezavisna politička izborna lista" pod nazivom „Dveri - Pokret za život Srbije". Istakli su „da neće postati samo još jedna politička stranka već široki nadstranački pokret koji počiva na novom narodnom dogovoru".

Nije sporno da svako ima pravo da se registruje i da se pojavi na izborima. Dakle, Dveri prvo moraju da se registruju a to košta i zahteva dosta vremena. U maju 2009. godine donet je Zakon o političkim strankama. Zakon poznaje samo političke stranke. Kakav će naziv osnivači dati nekoj stranci, to je samo forma koja nema veze sa suštinom te stranke. Stoga je irelevantno da li u nazivu imate reč stranka, partija, pokret, zbor, liga i sl. Želja da neko bude „široki nadstranački pokret" uglavnom ne znači da će to i biti. Ima li boljeg primera od Srpskog pokreta obnove, monarhističke, četničke i klerikalne stranke, a opet evroatlantske, natovske, evrounijatske, stranke koja se danas otvoreno zalaže za „priznavanje kosovske stvarnosti" (čitaj: za nezavisnost Kosova). Ta stranka pokret nije bila ni kada je osnovana niti je to današnja ljuštura te stranke. Stoga iznenađuje posezanje osnivača Dveri za ovom izlizanom demagogijom - nećemo biti stranka, nego pokret. Nije šija, nego vrat, kaže narod. Da bi potcrtali svoju nameru da budu jedinstveni na političkom nebu Srbije, osnivači Dveri koriste prevaziđene fraze. Dveri će biti jedinstvene i posebne ako njihovo buduće političko delovanje bude takvo. Aktivnost Dveri kao NVO je jedno, a njihova buduća aktivnost kao stranke, nešto sasvim drugo. Ugled koji su ostvarili kao NVO, koji meni nije sporan, ali mnogima jeste, nisu ostvarili sami, već za to treba da zahvale svima koji su im pomagali, finansijski ili organizaciono - SPC, DSS, ministarstvima i preduzećima, pojedincima i svima ostalima. Po zakonu, kada se registruju, Dveri će biti samo još jedna od sedamdesetak registrovanih političkih stranaka (do sada je po novom Zakonu registrovano 76 stranaka, poslednja je bila Komunistička partija Joške Broza) (16). 

Poseban problem je što je opštepoznato da osnivanje jedne stranke i njen rad veoma mnogo koštaju. Od osnivanja stranke je svojevremeno odustao i Zoran Drakulić, nazovimo ga oligarhom ili magnatom, kako vam drago. Bez više stotina hiljada evra se ne može ni zamisliti rad jedne nove ambiciozne ali nepoznate stranke, tokom samo jedne godine na celoj teritoriji Srbije. Samo overa 10.000 potpisa predstavlja veliki finansijski zalogaj, a kamoli uspostavljanje kompletne infrastrukture, sa sve stalnim troškovima održavanja te stranačke strukture.

Naveo sam kome Dveri treba da se zahvale do sada. Postavlja se pitanje kome treba da se zahvale od sada? Odnosno odakle će dolaziti novac za rad buduće stranke? Od DSS sigurno neće. Neće ni od članova jer je to nemoguće u ovoj nemaštini. Ostaju kao i do sada - SPC, ministarstva, preduzeća i neki novi donatori. Dakle, režim. Možda će neko reći da SPC nije deo režima? Sa druge strane, možda će neko tvrditi da je ovaj režim kidnapovao SPC? I pored ta dva možda, stoji i istorijska činjenica da su crkve uvek bile na strani vlasti. A vlast je tokom istorije retko kada bila na strani naroda.  

I naravno, postavlja se pitanje kome je u ovoj krizi potrebna još jedna politička stranka? Nisam pristalica teorije zavere. Međutim, ne može se osporiti činjenica da se buduće biračko telo Dveri potpuno poklapa sa biračkim telom DSS. Kao što se biračko telo SRS poklapa sa budućim biračkim telom još jedne najavljene stranke - SNP Naši 1389. I vrlo je čudno da će jedine dve opozicione stranke koje se opiru i režimu i Zapadu i čije je delovanje suprotno onom režimskom baš u predizbornoj godini dobiti konkurenciju u vidu novih političkih stranaka koje polažu pravo na isto biračko telo.  

Nekakav neodgovarajući odgovor na pitanje koje proističe iz ovih čudnih okolnosti daje jedan od čelnika Dveri (Boško Obradović) u intervjuu za sajt Srpskog kulturnog kluba (SKK)(13). On navodi da su ciljna grupa Dveri apstinenti. Međutim, sasvim je jasno da jedna potpuno nova i nepoznata stranka ne može privući apstinente u značajnijem broju, već birače drugih stranaka. Nekakve apstinente na sledećim izborima može privući samo SNS, a čak i oni u ograničenom broju. Pitanje koje je postavljeno od strane SKK Obradoviću se tiče i potencijalnog uzaludnog gubitka nekoliko procenata glasova koje bi Dveri osvojile, ali ne bi prešle cenzus, pa bi te glasove uzeli rodoljubivim strankama, i ti glasovi bi u konačnom skoru pripali dvema najjačim strankama posle izbora. Na taj deo pitanja čelnik Dveri ne odgovara. A to pitanje je ključno. Da li Dveri mogu preći cenzus od pet procenata? Ne morate biti ni politički analitičar ni stručnjak za izbore da vam bude jasno da Dveri ne mogu preći cenzus. Posle odlaska Dinkića iz vlade postalo je jasno da će izbori biti održani na jesen, najverovatnije. Čak i da budu održani naredne godine, Dveri nemaju vremena ni mogućnosti da postanu prepoznatljive i prihvatljive dovoljnom broju građana da bi prešle cenzus.

Postavlja se, naravno, i pitanje koliki i čiji novac i podrška (i medijska) stoje iza Dveri? Ako režim indirektno i stane iza ovog projekta, on neće dozvoliti da podrška bude takva da se pređe cenzus. U svakom slučaju Dveri će uzeti deo glasova DSS. Gotovo je sigurno da je taj deo nedovoljan da pređu prag parlamenta sa sve ostalim glasovima koje će osvojiti. Da li će taj deo biti toliki da spusti neku stranku ispod cenzusa, to niko ne može da predvidi. Naravno, da DSS nije ni idealna ni bezgrešna stranka i da je i sama doprinela svom položaju ali sam siguran da je uticaj DSS na položaj u kome se nalazi bio i jeste mali, i da je veći deo onoga što se dogodilo i događa DSS izvan ruku DSS. Isto to važi i za SRS. Pretežan uticaj na to su imali Zapad, oligarsi, režim i mediji. Malo li je? 

„Srbija pre svega" ili „Dveri pre svega" - crkvena stranka?

Na konferenciji za štampu čelnici Dveri su izneli osnovna načela svog delovanja sa izbornim sloganom „Srbija pre svega". Na jedno načelo sam se već osvrnuo i kritikovao ga (parolu „Nismo stranka, mi smo pokret!"). Da dodam i ovo. U tekstu u kome se iznose ta najopštija načela i razlozi osnivanja se eksplicitno kaže: "Ne pravimo političku stranku...". To je neistina. Već sam dokazao da će Dveri biti samo još jedna politička stranka. Potom se izražava opravdano ogorčenje na vlast, političke stranke i parazitizam političko-stranačkog sistema zbog rasprodaje ekonomskih dobara, ogorčenje zbog ruženja srpskog naroda, zbog urušavanja porodičnih vrednosti itd. Takođe, u uvodu „Novog narodnog dogovora" se oštro (i opet opravdano) napadaju „ujedinjeni monopoli"- „zapadnih ambasada, stranih banaka, domaćih tajkuna, korumpiranih političara i kontrolisanih medija".

Moram da primetim da je od opšte kritike neopravdano izuzeta SPC. Od smrti Patrijarha Pavla (Gojka Stojčevića), čoveka koji je svojim gorostasnim primerom, skromnošću i svetošću čuvao ugled cele Crkve, dakle, od njegove smrti ugled Crkve opada i pored vidne podrške režima vrhu SPC, a pre svega Miroslavu Gavriloviću i onima koji su ga izabrali (neće se niko drznuti da tvrdi da ga je odabrao Bog?). Ugled opada zahvaljujući samom vrhu SPC (postupci prema Vladici Artemiju, zalaganje za dolazak pape u Niš i izgradnju ogromnog katoličkog krsta iznad Niša, srastanje sa režimom, i od ranije, zbog simonije i veće brige pojedinaca u SPC o materijalnim nego o duhovnim vrednostima itd.). Vrh SPC je, kao i režim, potpuno odvojen od naroda i svakodnevnih problema običnog čoveka (i pokojni Patrijarh je ukazivao na to kritikujući rasipnost), ali Dveri to prebacuju samo režimu. Jasno je zbog čega Dveri to rade.

Razumljivo je stoga što su oni kao organizacija nastali pod okriljem SPC. Razumljivo je i stoga što i kao stranka nastaju pod tim istim okriljem. Neće biti netačno da u budućnosti, čim se registruju, Dveri budu uprošćeno nazivane i „Crkvenom strankom". Da bi bili objektivni u tom pogledu i pokušali da otklone primedbu o zavisnosti od SPC, bilo je potrebno makar ovlaš reći koju kritičku reč i o odgovornosti SPC za stanje u kome se nalazimo. 
Na ovom mestu ću naglasiti svoju poziciju, da ne bude nesporazuma. Ovaj tekst, kao i svi tekstovi koje sam napisao (a jedan objavio i na sajtu Dveri) izražava isključivo moje stavove. I pored toga što sam ateista, poštujem SPC zbog toga što makar jednim delom (nažalost, malim) radi na duhovnom uzdizanju građana. Zbog toga sam tokom osam godina koje sam proveo u vrhu Opštine Stari Grad (2000-2008) bio gorljivi inicijator i zagovornik davanja velike materijalne pomoći za SPC (data je pomoć od više desetina miliona dinara, na moj predlog), o čemu najbolje može da posvedoči Vladika Teodosije (Živko Šibalić). Takođe, nisam neprijatelj Dveri. Sarađivali smo nekoliko puta i potpisnik sam dve peticije Dveri. Međutim, niti Dveri niti SPC ne mogu biti izuzeti od razumne kritike. Naravno, ovaj tekst se ne bavi SPC, već Dverima, proklamovanom političkom strankom. 
Na sajtu Dveri našla su se povodom osnivanja te stranke i tri članka sa stavovima troje čelnika „Pokreta za život Srbije". Govor Radovana Tvrdišića je ubedljiv, ako se zadržite samo na njemu. Intervju Boška Obradovića je pun vešte demagogije, ali i dalje je zadržao priličnu notu uverljivosti. Autorski tekst Lidije Glišić (12) je pretenciozan i ukazuje na poveliku dozu taštine. To se uočava počevši od neprirodne poze autorke na fotografiji sa nadlanicom koja je ovlašno prislonjena na podbradak, pa do usiljenih stavova koji ukazuju na sujetnu želju da se pokaže intelektualna i moralna nadmoć. Sve to zajedno upućuje na izveštačenost i odsustvo autentičnosti. Uopšte, i ova tri teksta i svi tekstovi koji se ovim povodom nalaze na sajtu Dveri obiluju prekomernom dozom samodopadnosti, samozaljubljenosti i jednom tendencijom koja izaziva sumnju da Dveri pokažu da su savršene, jedinstvene, neponovljive i nezaobilazne. Da ne preterujem kada govorim o preteranoj hvalisavosti čelnika Dveri, svedoči i deo još jednog teksta koji su upravo Dveri prenele na svom sajtu. Radi se o rečima iskusnog Miloslava Samardžića, bivšeg glavnog urednika kragujevačkih „Pogleda" a danas urednika lista „Sloboda" iz Čikaga. Inače, gospodin Samardžić spada u one koji podržavaju Dveri u nameri da postanu stranka, ali i kaže: "Sve u svemu, za ovih 12 godina, Dveri su postale velika organizacija - ali efekti njenog rada u stvari su veoma mali. Samo iz poštovanja prema tim ljudima i prema njihovom naporu neću reći: nikakvi!".(11) 

„Novi narodni dogovor"?

Dveri su izložile i svoj program u deset tačaka pod nazivom „Novi narodni dogovor". Ideje sličnog naziva sa polovičnim uspehom već godinama nudi stranka Čedomira Jovanovića. I sve to zvuči novo i sveže, ali traje onoliko koliko i cveće u vazi. Podsetiću na to da je SNS, koja postoji više od dve godine, činjenicu da nema program, prikrila kratkim spiskom lepih želja u deset tačaka, očigledno uspešno sudeći po podršci koju imaju. Očigledno neuspešno ako pogledate suštinu i pročitate te dve i po stranice teksta, gde nema ničega osim površnosti, neuverljivosti i odsustva bilo kakve političke ideje, u obliku opštih mesta, konstatacija, fraza i parola. Povlačim paralele sa LDP i SNS, koje su upadljive. Da podsetim, „Deset principa delovanja srpskih naprednjaka", koji staju na dve i po kucane strane su (skraćeno): 

1. Očuvanje celovitosti Srbije; 

2. Briga o Srbima izvan Srbije; 

3. Zalaganje za vladavinu prava, Ustav i zakone i ravnopravnost; 

4. Zaštita nacionalnih i religijskih manjina;

5. Ulazak u EU, saradnja sa Istokom i Zapadom;

6. Vojna neutralnost; 

7. Borba protiv korupcije i kriminala;

8. Ekonomsko blagostanje; 

9. Socijalna pravda; 

10. Ravnomeran regionalni razvoj i decentralizacija.

Za razliku od ostalih stranaka, jedino DSS ima Ekonomski program (15) u dve knjige i u dvadeset konkretnih programa za pojedine gradove. Jedino DSS kroz te konkretne ekonomske programe kaže KAKO će sprovesti ono što stoji u opštem i zvaničnom Programu DSS (14) i mnogim drugim programskim dokumentima. Ni jedna druga stranka ne kaže kako će sprovesti to što im piše u programima ili principima. Stoga su programi tih stranaka šarene laže i spiskovi lepih želja.

To isto važi i za program Dveri. Dveri su, doduše, postigle više nego SNS - imaju jasnu političku ideju. Dveri imaju jasan idejni miris i ukus, za razliku od SNS. To što ja ne vidim u čemu se ta politička ideja Dveri bitno razlikuje od političke ideje DSS može da bude moj problem? Koliko vidim, Dveri tvrde da će im politička praksa biti drugačija od prakse svih ostalih, pa time i DSS. Nažalost, nisu ponudili ni jedan uverljiv dokaz za to. Program „Novi narodni dogovor" to nije. On je samo dokaz da Dveri ne nude ništa novo. To što su Dveri izložile u deset tačaka jeste kvalitetnije, lepše, duže i bolje iskazano nego smešni surogat programa SNS, ali je i to samo spisak želja. Nigde ne stoji kako će Dveri to sprovesti osim tvrdnje da će biti „široki nadstranački pokret koji počiva na novom narodnom dogovoru" i da će sve raditi bolje od režima i opozicije.  

To nije dovoljno. Tvrditi da ste drugačiji, bolji i posebni, i da vam treba verovati na reč zbog pređašnjeg rada kao NVO je infantilno i prevaziđeno. Rad jedne NVO je potpuno drugačiji od rada jedne političke stranke. Tako je kod nas a tako je i u svetu. Te stvari nisu uporedive. Uzmite samo primer G17 Plus. Kao ekspertska NVO oni su zaista delovali potpuno drugačije, uverljivije nego kao stranka. Za deset godina su doživeli potpunu degradaciju i potpuno kadrovsko osipanje šireg vrha (da me ne shvatite pogrešno, ni kao NVO mi se nisu dopadali). Svaka stranka počinje od nule, pa tako i Dveri.  
Znam da je situacija u Srbiji nepodnošljiva. Delim sa vama neka uverenja, gospodo iz Dveri. Znam i da je izuzetno teško ponuditi nešto novo (a to što ste vi novi u politici, to je odlika svake nove stranke). Znam da imate dobre namere. Međutim, to što vi činite i nudite ne izlazi iz okvira uobičajene političke ponude. Nema ničega neortodoksnog u vašem pristupu, ničeg što ukazuje da niste i nećete biti deo političkog establišmenta (a već delujete pod okriljem SPC, koja je deo establišmenta). Time što ćete postati stranka postaćete deo, kako vi kažete, „stranačko-parazitskog sistema". Izgubićete neumitno većinu kvaliteta koje ste imali kao NVO.

Pri tome, samo vaša i ničija je tvrdnja da bi ostajanje u formi NVO bilo nemoralno i neodgovorno. Za to vas niko ne bi optužio, čak ni vaša savest. To je samo jedan od vaših alibija da opravdate svoju transformaciju. Moralnost i odgovornost nisu stvar forme - NVO, ili pokret, ili stranka - već stvar vaše suštine kao pojedinaca i grupe. Svoju moralnost i odgovornost niste izgubili kao NVO (niti bi je izgubili nadalje), pa je nećete dobiti kao stranka. 

Vraćam se suštini ovog članka, analizi programa Dveri. Time dokazujem tvrdnju da Dveri ne nude odgovore KAKO?, već nude samo odgovor na pitanje ZAŠTO? Dveri ne nude rešenja, već samo analizu postojećeg stanja i načelne, opšte programske stavove. 

Za početak, citiraću Boška Obradovića, koji u već pomenutom intervjuu kaže: „U izradi našeg predloga novog narodnog dogovora učestvovalo je na razne načine oko 100 vodećih srpskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih društvenih oblasti". Prvo, Dveri nisu objavile tih stotinu imena „vodećih srpskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih društvenih oblasti". To je neophodno da bi svako mogao da se uveri u autoritet ljudi koji stoje iza njihovog programa. Ovako, ostaje samo prazna tvrdnja na nivou nepotkrepljene hvalisavosti.  
Drugo, program je veoma kratak i ne nudi odgovore KAKO će Dveri sprovesti svoje zamisli. Zabrinjava podatak, ako ga smatramo verodostojnim, da je „oko 100 vodećih srpskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih društvenih oblasti" napisalo tako uopšten, nekonkretan i tako štur program. Jao nama ako „100 vodećih srpskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih društvenih oblasti" može da proizvede ovako nejak tekst, tj. ako je to vrhunac njihovih umnih sposobnosti. Ovako najmanje ostaje velika sumnja u podatak o „100 vodećih srpskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih društvenih oblasti" koji su pisali program Dveri.

Treća načelna primedba je da „Dveri" postoje već dvanaest godina, kako sa razlogom ističu. Jedan od čelnika Radovan Tvrdišić kaže: "Dveri (...) imaju iskustvo društvenog delovanja. Za tih 12 godina smo bili u neposrednoj saradnji sa svim vodećim institucijama srpskog naroda. (...) Za tih 12 godina kroz neposrednu praksu naučili smo da delujemo na srpskom društvenom prostoru". I dalje on nabraja ostala iskustva i navodi uspehe i aktivnosti svoje organizacije tokom više od decenije. I pominje „reku stručnih, poštenih i časnih rodoljuba" koja stoji iza Dveri i koja je učestvovala i u pripremanju političke ponude. Ako je to sve tako impresivno i veliko kako čelnik Dveri tvrdi, kako je onda moguće da su to ogromno iskustvo, tih „100 vodećih srpskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih društvenih oblasti" i ta „reka stručnih, poštenih i časnih rodoljuba", tokom 12 godina uspeli da nam podare jedva sedam kucanih stranica programa, bez konkretnih rešenja i odgovora KAKO ostvariti ispravne želje.  

Radi se o ogromnoj disproporciji između proklamovanih sposobnosti i ideja, sa jedne strane, i konkretnih, opipljivih i za ostvarenje spremnih rešenja. Jao Dverima, reci stručnjaka, rodoljuba i jao stotini vodećih srpskih intelektualaca ako je ovo rezultat njihovog dvanaestogodišnjeg iskustva i rada. Tih 12 godina su morale da proizvedu - jer Dveri žele da menjaju državu iz temelja - sveobuhvatan nacrt-prikaz nove strukture države (državne uprave, parlamenta, vlade, pravosuđa, ministarstava, agencija, javnih preduzeća itd. sa sve pratećim zakonima); nacrte svih važnijih zakona i podzakonskih akata, pogotovo iz oblasti koje Dveri ističu u svojih 10 tačaka. Takođe, nacrte zakona koji nedostaju jer neke oblasti programa Dveri nisu pokrivene zakonima i regulativom.  
Podjednako važno, nedostaje ceo ekonomski program, detaljan, precizan, koji pokriva sve ekonomske aspekte (sve to DSS ima). Da su to Dveri iznedrile, onda bi to što tvrde imalo pokriće i svako bi morao reći - da, vi ste nešto posebno, nešto bolje od svega što postoji. Ali svega toga nema. Nije dovoljno dati samo osnovna politička načela. Danas, 2011. godine, ako želite da dokažete da ste bolji od drugih, ako želite da budete uverljivi, autentični, ako naglašavate kritično stanje i hitnost delanja, i hvalite se da postojite 12 godina, pored uopštenog i kratkog programa, morate odmah izneti i sve što mora da prati osnovna načela. Šta je to već sam delom naveo. Ovako ostaje utisak o jednoj površnosti i neuverljivosti, o rutinerstvu kojim su Dveri pristupile bacanju ribarske mreže i lovu na glasove. Ceo program „Dveri" se sveo na niz nepotkrepljenih, dakle, praznih obećanja. 

„Stare fraze u novom pakovanju"?

Krenimo redom, tačku po tačku. 

1. "Porodica na prvom mestu!". Dveri su uspešno prepoznale i na prvo mesto programa stavile pitanje porodice i demografije. Nisu dali predloge zakona iz ove oblasti. Doduše, biološki opstanak porodice i društva je vezan i za pitanje očuvanja životne sredine, koje se spominje samo u par reči u tački 4, ali se Dveri ne bave tim problemom. Prva dva pasusa ove tačke predstavljaju demografske konstatacije bez predloga konkretnih rešenja. Treći pasus, osuda društva razmaženih pojedinaca i samoživih potrošača i afirmativni stavovi o porodici su sjajni, ali nema predloga kako sprovesti željeno. Četvrti pasus je kratka fraza o zdravstvenom i obrazovnom sistemu. Peti pasus nudi nešto konkretnije stavove. Predlaže da se Nacionalni plan (NP) bavi porodicom i da se osnuje novo ministarstvo - za porodicu i zdravlje. Nažalost nema predloga zakona o tom ministarstvu, njegovih detaljnih nadležnosti niti glavnih predloga zakona iz te oblasti - nije ni spomenuto donošenje npr. Zakona o porodici. Diskutabilna je i tvrdnja da bi NP i to ministarstvo trebalo da se bave reformama zakona o radu i zakona o poreskom sistemu. Poslednji, šesti pasus je samo kratka parola. Dveri su pale na ispitu po pitanju najvažnije tačke svog programa, one tačke po kojoj bi mogli da se razlikuju od ostalih, i po čemu su bili poznati kao NVO. (1) 

2. "Solidarnost - socijalni patriotizam". Prvi pasus je puka konstatacija problema gladi i egzistencije, bez predloga rešenja. Drugi, osim konstatacije, daje i meni dopadljivu definiciju „socijalnog patriotizma", ali opet bez odgovora KAKO ostvariti solidarnost i socijalni patriotizam. Poslednja rečenica o „vraćanju dokazanim istorijskim obrascima-mobama, (...) radnim akcijama i javnim radovima" asocira na vreme socrealističkog kolektivizma pete i šeste decenije komunističke FNRJ i predstavlja prevaziđen istorijski obrazac. Postavlja se pitanje kako „ubediti" građane da „pristanu" na „dobrovoljni besplatni rad" - milom ili silom? Treći pasus je promašena fraza o potrebi za većom spremnošću države za pomoć ugoženima u vanrednim situacijama ili elementarnim nepogodama. Spremnost države i sada postoji, budimo toliko pošteni, ali je potrebna veća konkretna materijalna i finansijska pomoć u tim slučajevima. Četvrti pasus je opet konstatacija i zalaganje bez rešenja. Poslednji, peti pasus je parola. Nije pomenut ni jedan predlog nekog zakona ili načina na koji će biti ostvarena ideja o „socijalnom patriotizmu". (2) 

3. "Domaćinska ekonomija". U uslovima ekonomske krize i konkretnog katastrofalnog stanja naše ekonomije, od svake političke stranke se očekuje da ekonomija bude najbolje i najdetaljnije obrađena oblast. Očekuju se samo konkretna i primenjiva rešenja. „Dveri" po ovom pitanju ostaju samo na opštim stavovima, načelnim zalaganjima, frazama i parolama. Jedino u sedmom, pretposlednjem pasusu, predlažu formiranje razvojne investicione banke i fonda za održivi razvoj, bez potrebne zakonske regulative i nadležnosti. Nema ni jednog predloga nekog zakonskog rešenja, npr. o tome kako će biti ostvarena „revizija pljačkaške privatizacije". Vidi se da ovu oblast najmanje poznaju i da nemaju predstavu o tome šta su konkretna ekonomska rešenja. I podsetimo se duhovite tvrdnje Dveri da je i ovu tačku pisao deo od „100 vodećih srpskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih društvenih oblasti". Šta čovek da kaže osim da se nasmeje. (3) 

4. "Realni i održivi razvoj Srbije". Kao i svaka tačka, i ova iznosi puku konstataciju na početku, a parolu na kraju. Drugi i treći pasus ne nude nikakva rešenja iz ove oblasti, već samo konstatacije, opšte stavove i fraze. Jedinu pažnju u ovoj tački izaziva prva rečenica prvog stava, koja iznosi detinjastu osnovačku tvrdnju o tome da je naša zemlja jedna od najlepših (koja nije? - sve su!) i naivnu i amatersku tvrdnju o „bogatstvu naših livada". Da nije smešno, bilo bi tragično. I, naravno, čak se ni ne pominje Zakon o realnom i održivom razvoju. (4) 

5. "Za jaku Srbiju slobodnih ljudi". Ova tačka predstavlja neshvatljivu mešavinu stavova i konstatacija o mnoštvu nepovezanih oblasti (spoljna politika, građanske slobode, tehnologija, korupcija, lokalna samouprava, teritorijalna celovitost i samostalnost, vojska, KiM, regionalizacija, demetropolizacija...). Za razliku od ostalih tačaka, ovde se ne nazire ni poenta ni tema. Naravno, kad nema ni teme, nema ni stava, pa ne može biti ni rešenja. Ipak ova tačka zbog svega što sam naveo, je slabije obrađena i od ekonomije. (5) 

6. "Protiv stranačko-parazitskog sistema i kolonijalne uprave!". Osim oštrih konstatacija i stavova, ovo poglavlje ne nudi ništa. Očekivali bismo da Dveri bar ovde daju neka konkretna rešenja, da su ovde jaki. Nekakav predlog zakona o sukobu interesa, o korupciji, o političkim strankama... Ništa od toga. O površnosti kojom je obrađena ova oblast svedoči isprazna parola na kraju: „Ne kradi državu, ne kradi narod - moralni je imperativ nove srpske politike". (6) 

7. "Spoljna politika ostvarivanja samo srpskog interesa". U ovoj oblasti Dveri iznose potpuno istovetne stavove stavovima DSS. Ni Dveri ne kažu da su protiv ulaska u EU (oni su „za odgovorni dijalog sa EU"), već nastupaju kao evroskeptici, kao i DSS. Protiv su ulaska u NATO, i kao i DSS i SNS, zalažu se za vojnu neutralnost. Kao i DSS i SNS, zalažu se za saradnju i sa ostalim silama, na prvom mestu zemljama BRIK. Ništa novo, ništa originalno, ali i bez promašaja. Jedino je sporan naslov poglavlja. Naime, Srbija jeste i treba da bude država srpskog naroda, po Ustavu, ali državna i spoljna politika moraju voditi računa o interesima svih građana Srbije, a ne samo o „ostvarivanju samo srpskog interesa". U Srbiji živi (ne računajući Arbanase na KiM) oko 17 odsto nesrpskog stanovništva. (7) 

8. "Srpska mreža: jedino srpske integracije nemaju alternativu". Ovde Dveri pretaču svoju dobru konkretnu aktivnost i uspeh da povežu dvadesetak (od nekoliko hiljada) organizacija iz Srbije, Srpske, Crne Gore i rasejanja u tzv. Srpsku mrežu, mrežu organizacija povezanih putem interneta i putem zajedničkih akcija. Nije sporno da treba povezati sve srpske organizacije, svu dijasporu i sve srpske zemlje, ali je pitanje da li to treba da bude jedno od deset osnovnih programskih opredelenja jedne političke stranke. Jedno od dvadeset sigurno, ali sam uveren da ima nekoliko važnijih temeljnih političkih i ekonomskih pitanja. Ovde je prisutna nešto veća konkretnost u zalaganju jer se radi o zametku ideje koja već funkcioniše. Sve ostalo u ovoj osmoj tački, kao i u prethodnim, samo su konstatacije, opšta mesta i parola na kraju. Ne pominje se Zakon o dijaspori ili kako „dijaspori omogućiti elektronsko glasačko pravo". (8) 

9. "Kulturno-prosvetna i sportska politika identiteta". Zbog robovanja marketinškoj formi da se u deset tačaka iznese program, uočljivo je da su Dveri u ovu tačku programa ugurale čak tri oblasti, od kojih dve mogu biti povezane, kultura i prosveta, ali treća - sport, ne može. Sport i npr. pitanje omladine su mogli biti obrađeni zajedno, ali i odvojeno. Uverljivije bi bilo da je npr. ova tačka glasila :"Kulturna, prosvetna i naučna politika identiteta". Očigledno je da su gospoda iz Dveri zanemarili nauku ili da smatraju da je ona deo kulture i prosvete, što je pogrešno. Kao i ostale tačke, sve se svodi na konstatacije, opšte stavove, fraze i parole. Pominje se Zakon o ćirilici, Nova nacionalna strategija obrazovanja, novi Zakon o sportu. Da li su Dveri sve to napisale i predstavile, a postoje 12 godina? Nisu! Zašto? Pominje se reforma javnog medijskog servisa. Prvo, nejasno je na šta se misli, na tzv. javni servis, RTS, ili na celu medijsku sferu - državnu i privatnu? Ja bih rekao da su potrebni drastični rezovi u medijima i njihovo svođenje na prvobitnu edukativno-informativnu svrhu te ukidanje njihove reklamne i zabavne funkcije. To kod Dveri ne stoji. Takođe, stoji nejasan stav o Bolonjskoj deklaraciji. Da li su Dveri za ukidanje primene Bolonje ili nisu? I koju alternativu nude? (9) 

10. "Novo oduševljenje". Kako su tačke programa Dveri objavljivane, dan za danom, očekivao sam da će poslednja tačka obuhvatiti neku oblast koja je zaobiđena u prethodnih devet tačaka, a u narednom pasusu i navodim te mnogobrojne propuštene oblasti. Međutim, ne. Dveri su se odlučile za jedan zaključni tekst koji obiluje konstatacijama i željama i koji, onako srpski da ga ceo narod razume, govori o „globalnim paradigmama". U drugom delu tog teksta, posle tačnih tvrdnji iz prvog, stvari su se otele kontroli i prvi put, posle dugo godina sreo sam duh iritirajućeg novogovora JUL i Mirjane Marković, pretočen u taj deo teksta i u sam naslov desete tačke programa - „Novo oduševljenje". Joj. Taj deo teksta obiluje julovskim zanosima, i počinje rečenicom: "Vreme je za novo oduševljenje". Čime želite da oduševite narod, gospodo iz Dveri? I opet glavna primedba - KAKO? Posle tog novog oduševljenja, Dveri kažu i „Vreme je (...) da iznova zavolimo Srbiju". Autor ove i prethodne rečenice ima problem sa sagledavanjem stvarnosti. Građane ne mogu oduševiti prazne reči i demagogija, već dela, životna, stvarna, opipljiva - ako Dveri misle da je to njihov program, greše. To što je oduševljavalo i inspirisalo građane, to su dela Gojka Stojčevića. Što se tiče parole „Vreme je da iznova zavolimo Srbiju", dovoljno je reći - onaj ko ne voli svoju zemlju teško da će je ikada zavoleti, primera imate dovoljno. (10) 

Pored mnogobrojnih načelnih primedbi koje sam već izneo, dodajem još jednu. Zbog već pomenutog robovanja marketinškoj formi da se u deset tačaka iznese program, uočljivo je da su Dveri u deset tačaka programa ugurale i spojile u pojedinim tačkama nespojive oblasti. Još je važnije što mnoge važne oblasti nisu uopšte obrađene. Čitava jedna grana državne vlasti - pravosudni sistem - nije ni dotaknuta. Pored oblasti pravosuđa, program Dveri potpuno zaobilazi ili samo ovlaš dotiče sledeće oblasti:  
- oblast vojske i odbrane (vrlo kratko u tačkama 5. i 7);  

- oblast ljudskih prava i zaštite i bezbednosti države i građana;

- oblast državne uprave i lokalne samouprave; 

- oblast poljoprivrede (jedna rečenica u tački 4); 

- oblast privrednog sistema (u tom pogledu se ne može računati na tačku 3. „Domaćinska ekonomija");

- oblast urbanizma i prostornog planiranja; 

- oblast rudarstva i energetike (jedna rečenica o energetici u tački 4.); 

- oblast prirodnih resursa (jedna rečenica u tački 4.);  

- oblast zdravstva, oblast nauke, oblast ekologije, oblast omladinske politike i, na kraju, što izaziva čuđenje, zaobilazi se i oblast odnosa države i crkve.

Ovde mogu izneti pretpostavku zbog čega se izbegava ova neizbežna oblast. Dveri su, nije tajna, nastale i nastaju pod okriljem SPC. U tom pogledu su bile predmet i neutemeljenih optužbi. Zbog toga, da bi izbegli ponovne optužbe i da bi prikrili činjenicu o povezanosti sa SPC, oni veštački dokazuju nepovezanost sa SPC tako što se u programu ne osvrću na jednu važnu oblast, koju upravo oni moraju da obrade i iznesu svoj stav. Inače, sve oblasti za koje sam naveo da se Dveri njima ne bave stoje, uz ostalo, u programu DSS. 

Dveri su veoma grafički privlačno osmislile svoj znak, logo, naziv, parole i slogane i ostale pojavne grafičke elemente. Znak je izuzetno uspešno i vešto stilizovani lik Bogorodice sa Isusom. Osim naziva Dveri, tu je i upečatljiv slogan-naziv „Pokret za život Srbije". Najavljen je i izborni slogan „Srbija pre svega". Ćirilični logo je odličan. Vešto su urađene i pozadine koje nose znak, logo, i ostale slogane, koje su plave ili crvene boje, ali protkane diskretnim krstovima različitih nijansi plave ili crvene. Naravno, i ceo grafički identitet Dveri jasno asocira na religioznost i na vezu sa SPC. 

Ne mogu govoriti u ime DSS, ali pretpostavljam da je DSS otvorena za saradnju i da nema ništa protiv saradnje sa Dverima kao strankom pre izbora. Nisam uveren da Dveri imaju isti stav. O tome treba razgovarati. 

Na kraju ovog teksta ponoviću jednu i izneti i novu zamerku. Ponoviću zamerku da Dveri nigde nisu objavile imena „100 vodećih srpskih intelektualaca i stručnjaka iz različitih društvenih oblasti" koji su uz čelnike Dveri pisali program. To ostavlja prostor za sumnju da li ti ljudi postoje i, ako postoje, da li su baš oni vodeći srpski intelektualci i stručnjaci iz različitih društvenih oblasti? 

Nova krupna primedba se odnosi na nedostatak biografija. Činjenica je da Dveri imaju „Upravni odbor". Na njihovom sajtu nikada nisu postojali niti postoje podaci ko su članovi UO. Takođe, ne postoje podaci o tome ko su (privremeni?) čelnici nove stranke. Možemo zaključiti da su to deset kolumnista Dveri. Na obimnom sajtu Dveri u predstavljanju nove stranke, u istupima i tekstovima čelnika Dveri, nedostaje jedna veoma važna stvar. Nigde ne postoje biografije čelnika Dveri. Ili biografije deset kolumnista Dveri. Pretpostavljam da se čelnici Dveri ne stide svojih biografija? A same biografije inače nam mogu dati osnovne podatke o ljudima, o stručnosti, obrazovanju, biografije doprinose nečijem autoritetu i uverljivosti. Sve stranke, kakve su da su, imaju na svojim internet stranama sve potrebne biografije. Izgovor da su tek stranka u osnivanju ne važi jer Dveri postoje 12 godina.

Nije valjda da Dveri smatraju da treba toliko da se razlikuju od ostalih stranaka, da za njih ne važe pozitivni standardi? Zbog toga ostaje pitanje - Gospodo, čelnici Dveri, ko ste vi? Upoznajte nas sa svojim biografijama. 

___________________
(1) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876524

(2) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876530

(3) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876545

(4) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876555

(5) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876594

(6) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876607

(7) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876618

(8) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876630

(9) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876641

(10) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876659

(11) http://www.dverisrpske.com/tekst/1876470

(12) http://www.srpskamreza.net/Aktuelnosti_arhiva.aspx?ID_Teksta=2405&ID_Rubrike=22

(13) http://www.srpskikulturniklub.com/dveri_ulaze_u_politiku

(14) http://www.dss.rs/view_file.php?file_id=257

(15) http://www.ekonomskisavetdss.com

(16) http://www.drzavnauprava.gov.rs/view_file.php?file_id=661

(standard.rs)