Na današnji dan: Vojska Jugoslavije i NATO potpisali Kumanovski sporazum

Na današnji dan 1999. godine generali VJ Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i general Majk DŽekson potpisali su, u Kumanovu, Vojno-tehnički sporazum kojim je određen rok od 11 dana za povlačenje snaga VJ i policije Srbije sa Kosova i Metohije, umesto kojih su u južnu srpsku pokrajinu došle jedinice Kfora, većinom iz zemalja NATO. Narednog dana agresija NATO na Srbiju (SRJ) je prekinuta i usvojena je rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Danas je nedelja, 9. jun, 160. dan 2013. Do kraja godine ima 205 dana.

68 - Rimski car Neron (Klaudije Cezar Avgust Germanik) jedan od najkontroverznijih vladara u istoriji Rimskog carstva, ubio se, prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom narodnog nezadovoljstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija Agripina Mlađa, koja je prethodno otrovala cara Klaudija, čija je bila četvrta žena. Sužavao je ovlašćenja Senata i vladao je surovo, ubio je mnoge ugledne Rimljane i konfiskovao im imovinu. Pogubio je čak i majku i vaspitača, filozofa Seneku. Bolesno ambiciozan, podražavajući Aleksandra Velikog, vodio je skupe ratove i uzalud pokušavao da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Trošio je ogromna sredstva na cirkuske igre (što je bio način za zabavu svetine u Rimu). Uobražavajući da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozorištu i cirkuskoj areni kao glumac, pevač, svirač (što je bio skandal pošto su to bila robovska zanimanja) i učesnik u trci dvokolica. Povećanjem poreza izazvao je niz ustanaka u Britaniji, Španiji, Galiji i Judeji. Nezadovoljstvo, pojačano posle požara koji je 64. uništio veliki deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu - kako bi izgradio novi Rim, i učestale pobune u vojsci, na kraju su ga koštale i vlasti i glave.

1661 - Rođen je ruski car Fjodor III Aleksejevič Romanov, kojeg je posle smrti 1682. na prestolu nasledio polubrat Petar Veliki. Car je postao 1676, ali - maloletan i bolešljiv - nije bio u stanju da samostalno vlada, pa su zemljom praktično upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija je učvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povoložju, Sibiru i Istočnoj Ukrajini i omogućen je opšti napredak privrede.

1672 - Rođen je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov, poznat kao Petar Veliki. Učinio je rusku državu svetskom silom prvog reda. Proglašen je carem kao dete 1682. a vlast je preuzeo 1689. uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu je proputovao 1697. i 1698. Sproveo je dalekosežne reforme, izvodeći Rusiju iz zaostalosti. Umesto stare vojske - strelaca, čiju je pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku. Izgradio je snažnu flotu, osnovao Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar, suzbijao štetne običaje nasleđene iz srednjeg veka i od Mongola, pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture. Reorganizovao je državnu upravu i uveo je novu admistrativnu podelu Rusije na gubernije. Bio je uspešan ratni zapovednik - dva puta je s uspehom ratovao protiv Osmanskog carstva, tukao je Švedsku, koja je tada važila za vojnu silu prvog reda. Mirom u Ništadu 1721. osigurao je izlaz Rusije na Baltičko more, gde je na obali Ingermanlanda, na ušću Neve 1703. podigao novu prestonicu Sankt Peterburg (Srbi su taj grad tradicionalno nazivali Petrograd). Pobedom nad Persijom obezbedio je izlaz na zapadne i južne obale Kaspijskog mora.

1781 - Rođen je engleski inženjer i pronalazač DŽordž Stivenson, "otac železnice", koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu železničku prugu Stokton-Darlington i uveo čelične šine umesto drvenih, a 1829. izgradio i prugu Liverpul-Mančester, na kojoj je njegova lokomotiva "Rokit" postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na čas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.

1815 - Završen je Bečki kongres, koji je zasedao od septembra 1814, kad su ga sazvale velike sile posle prvog pada francuskog cara Napoleona I. Predstavnici malih zemalja pozvani su samo da potpišu "Završni akt", diktat "Komisije četvorice" - Rusije, Engleske, Austrije i Pruske. Engleskoj su pripali prekomorski posedi osvojeni u ratu s Napoleonom - Malta i Jonska ostrva u Evropi, kao i Cejlon u Aziji, Gvajana u Južnoj Americi, Kepland u Africi. Rusiji je priznato prisajedinjenje Finske i Besarabije, a dobila je i najveći deo Poljske (Veliko Varšavsko Vojvodstvo). Austrija se odrekla Belgije (Austrijska Nizozemska), ali je pripojila Veneciju sa svim njenim posedima i Dubrovnik (Napoleon je Dubrovačku republiku ukinuo 1808.), kao i Lombardiju u Sev. Italiji. Pruska je dobila delove Saksonije, Prednju Pomeraniju, Poznanj, Dancig (sadašnji Gdanjsk) i posede na Rajni. Francuska je svedena na granice pre revolucije, a 360 suverenih teritorija u Nemačkoj prekrojeno je u 35 monarhija i četiri slobodna grada, čime je osnovan Nemački Savez. Švedska i Norveška (do Napoleona Danska krunska zemlja) spojene su u jednu državu, današnja Belgija, Holandija i Luksemburg u Kraljevinu Nizozemsku, a Švajcarskoj je garantovan neutralni status. Srpski izaslanik prota Mateja Nenadović pokušao je da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje posle sloma Prvog srpskog ustanka, ali nije uspeo, jer su velike sile smatrale Osmansko carstvo legitimnim gospodarom Balkana, a Srbe buntovnicima.

1870 - Umro je engleski pisac Čarls DŽon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u jednoj fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Mala Dorit", "Nikolas Niklbi", "Velika očekivanja", "Stara prodavnica retkosti", "Sumorna kuća", "Martin Čazlvit", pripovetke "Tri duha", "Cvrčak na ognjištu", "Bitka života".

1874 - Umro je indijanski vojskovođa Kočiz, poglavica apačkog plemena Čirikahua, koji je predvodio otpor Indijanaca belim naseljenicima i američkoj vojsci na jugozapadu SAD. Indijanci su pod njegovim vođstvom očajnički pokušali da se odupru vladi SAD, što je imalo samo kratkotrajne domete.

1892 - Rođen je američki kompozitor Kol Porter, autor popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film. Pisao je i filmsku muziku, a jedno od njegovih najboljih dela muzička je verzija "Ukroćene goropadnice" Vilijama Šekspira.

1898 - Sporazumom Londona i Pekinga, Kina je Velikoj Britaniji ustupila Hongkong (britanski naziv bio je Viktorija) na 99 godina.

1914 - U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.

1916 - Rođen je Robert Maknamara, arhitekta vijetnamskog rata. Maknamara je više nego bilo ko drugi, kao državni sekretar za odbranu, izuzev možda predsednika SAD Lindona DŽonsona, bio simbol američke intervencije u Vijetnamu, pojedini kritičari su taj rat čak nazivali "Maknamarinim ratom". Docnije je izvesno vreme bio predsednik Svetske banke.

1923 - U profašističkom prevratu oborena je vlada vođe Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske Aleksandra Stamboliskog. On je zbog agrarne i poreske reforme, nacionalizacije nekih banaka i nastojanja da menja unutrašnju i spoljnu politiku dinastije Koburg, zalažući se za prijateljstvo s Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, tokom trogodišnje vladavine stekao ogromnu popularnost u narodu. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni na izuzetno brutalan način.

1928 - Medicinski glasnik Britanske kraljevske akademije objavio je da je mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao prvi antibiotik penicilin, izolovan iz gljive Penicilium notatum, koji može uspešno da uništava bakterije. Do Drugog svetskog rata otkriće je bilo neiskorišćeno, kad su se za njega zainteresovali australijski lekar Hauard Flori i britanski fiziolog i biohemičar Ernst Čejn i ubrzo je počela masovna upotreba penicilina u suzbijanju infekcija. Fleming, Flori i Čejn su 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.

1934 - Rođen je Paja Patak, jedan od najpoznatijih i najpopularnijih crtanih likova Volta Diznija. Paja Patak prvi put se pojavio 09.06.1934. u kratkometražnom filmu serije "Silly Symphonies", da bi tri godine potom postao junak crtanih filmova u punom smislu. Dizni je simpatičnog bundžiju Paju Patka stvorio kao protivtežu Mikiju Mausu, liku bez mane. Paja Patak je brzo dobio na popularnosti i postao čak i veća zvezda od samog Mikija Mausa.

1945 - Predsedništvo AVNOJ-a donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela svu imovinu Trećeg rajha, imovinu Nemaca na tlu Jugoslavije koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali s neprijateljem i imovinu ratnih zločinaca i saradnika okupatora. Ovaj zakon bio je pravna osnova za promenu imovinske strukture u Jugoslaviji, a pod odrednicu "saradnja sa okupatorom" stavljani su neretko i građani kojima je trebalo nešto oduzeti.

1945 - Jugoslavija je sa Velikom Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Slobodna zona Trsta podeljena na dve okupacione zone - "A" i "B". Prva je potpala pod savezničku, druga pod jugoslovensku vojnu upravu.

1967 - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser je - dan pre okončanja Šestodnevnog izraelsko-arapskog rata - podneo ostavku zbog ponižavajućeg ratnog poraza Egipta, ali su docnije, na referendumu, Egipćani glasali da on ostane šef države.

1991 - Amerikanci su počeli evakuaciju vazduhoplovne baze na Filipinima, koja je bila ugrožena silovitom erupcijom vulkana na obližnjoj planini Pinatubo, koji je mirovao 600 godina. Samo zahvaljujući blagovremenom upozorenju, broj poginulih Filipinaca nije bio veći od stotinak, ali je četvrt miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom.

1998 - Poslednji američki astronaut napustio je "Mir", čime je okončana rusko-američka saradnja na toj ruskoj kosmičkoj stanici.

1999 - Štab civilne zaštite teritorijalne uprave Niš saopštio je da je tokom NATO agresije u Nišu i okolini tog grada, pri čemu su korišćene i zabranjene kasetne bombe, ubijeno 35 i ranjeno više od 500 civila, a da je civilnim objektima, uključujući porodične kuće, fabrike, saobraćajnice, školske i zdravstvene ustanove, nanesena materijalna šteta od oko 1,5 milijardi dolara.

2008 - Srpska teniserka Ana Ivanović je sa 4.222 poena, nakon pobedne na Otvorenom prvenstvu Francuske u Rolan Garosu, i zvanično dospela na prvo mesto na listi najboljih igračica sveta (WTA).

(Tanjug)