Na današnji dan: Umro Gavrilo Princip; Osnovano Društvo naroda; Šarl de Gol podneo ostavku; Vlada SRJ podnela tužbu protiv zemalja NATO-a zbog neovlašćene upotrebe sile

Na današnji dan 1918. godine umro je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat.

Princip se pred policijom i sudom držao herojski i kao maloletnik osuđen je na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, (desna ruka mu je amputirana navodno iz zdravstvenih razloga) oboleo je od tuberkuloze i umro je u tamnici u gradu Terezin u današnjoj Češkoj šest meseci pre konačnog sloma Austro-Ugarske.

1442 - Rođen je engleski kralj Edvard IV, vođa dinastije Jork u građanskom "Ratu dveju ruža" protiv pristalica dinastije Lankaster. Presto je osigurao pobedama svojih snaga 1461. u ključnim bitkama kod Mortimer Krosa i Toutona. Krunu mu je 1470. preoteo prethodnik na prestolu Henri VI, ali je pobedom nad vojskom Lankastera u bici kod Tuksberija 1471. ponovo postao kralj i vladao je do smrti 1483.

1758 - Rođen je američki državnik DŽejms Monro, predsednik SAD od 1817. do 1825. Godine 1823. proklamovao je "Monroovu doktrinu", s geslom "Amerika Amerikancima". Ona je bila, između ostalog izraz težnji krupnih poslovnih krugova SAD da obezbede tržište, ali osnovni cilj je, sasvim sigurno, bio da se potisnu evropske sile. SAD je posebno smetala namera "Svete alijanse" da se oružjem uguše pobune u kolonijama u Srednjoj i Južnoj Americi protiv španske i portugalske metropole.

1789 - Pobunjena posada engleskog broda "Baunti" ostavila je zapovednika, okrutnog kapetana Vilijama Blaja i 18 njegovih pristalica u vodama kod Tahitija. Blaj je posle 48 dana dramatične plovidbe i više od 3.500 milja uspeo da se domogne ostrva Timor u današnjoj Indoneziji (tada holandska). Uhvaćenim pobunjenicima je kasnije suđeno u Engleskoj.

1804 - U Zemunu je održan sastanak srpskih ustanika i Turaka, uz posredovanje Austrije. S turske strane bilo je 12 dahija iz Beograda, a sa srpske vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe, vojvoda Janko Katić, barjaktar Tanasko Rajić i prota Mateja Nenadović, koji su predočili da je teško postići mir dok Turci pale srpske kuće, seku glave viđenijim ljudima i terorišu narod. I u trenutku dok su pregovori vođeni Turci su palili srpske kuće na Čukarici iznad koje se vio gust dim vidljiv iz Zemuna. Srpski pregovarači su se potom vratili u Ostružnicu i započeli pripreme za napad na Beograd.

1813 - Umro je ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov, jedan od najvećih vojnih stratega 19. veka. Uprkos protivljenju cara Aleksandra I i generala, u vreme napada francuskog cara Napoleona I na Rusiju 1812, posle bitke kod Borodina, pustio je Francuze da uđu u praznu i kasnije zapaljenu Moskvu, a zatim im je naneo totalni poraz, stalnim napadima trupa iz pozadine. Tom postupnom taktikom Kutuzov je praktično uništio do tada nepobedivu Napoleonovu vojsku. Napoleon je na Rusiju krenuo sa 600.000 vojnika a vratio se sa svega nekoliko desetina hiljada. U ratu protiv Osmanskog carstva 1811. veoma uspešno je komandovao ruskom Moldavskom armijom. Zbog njegove velike popularnosti u ruskom narodu, u Sovjetskom Savezu su u Drugom svetskom ratu ustanovljena tri Ordena Kutuzova.

1878 - Rođen je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Blajt, poznat kao Lajonel Barimor, koji se kao dete proslavio glumeći Olivera Tvista, a pred kraj života je kao težak invalid, sedeći u stolici, odigrao više izvanrednih karakternih uloga. Filmovi: "Grand hotel", "Ostrvo Largo", "Dama s kamelijama", "Raspućin i carica", TV serija "Dr Kilder".

1919 - Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu 32 države, uključujući Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, osnovale su - Društvo naroda. Sve države potpisnice obavezale se na zajedničku akciju protiv agresije, odrekle su se upotrebe sile i prihvatile obavezu mirnog rešavanja sporova.

1936 - Umro je egipatski kralj Fuad I, koji je na presto Egipta stupio 1922. Prethodno je pod britanskim protektoratom 1917. postao egipatski sultan, a titulu kralja uzeo je kad je Velika Britanija dala Egiptu formalnu nezavisnost 1922. Na prestolu ga je nasledio sin Faruk I.

1945 - Italijanskog diktatora Benita Musolinija, zajedno s ljubavnicom, ubili su italijanski partizani u mestu Donga na obali jezera Komo, dan pošto su ih zarobili.

1952 - Japan je posle poraza u Drugom svetskom ratu povratio suverenitet i nezavisnost, stupanjem na snagu mirovnog ugovora potpisanog u San Francisku 1951.

1969 - Predsednik Francuske Šarl de Gol podneo je ostavku posle nepunih 11 godina na čelu Pete republike koju je stvorio. Ostavka je bila moralni čin legendarnog generala. Povukao se posle referenduma o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata, na kojem je većina glasala protiv njegovih ideja.

1977 - Andreas Bader i ostali uhvaćeni članovi nemačke levičarske terorističke grupe "Bader-Majnhof" osuđeni su na doživotnu robiju posle dvogodišnjeg suđenja u Štutgartu.

1986 - Sovjetska vlada objavila je da se dva dana pre toga dogodila velika nuklearna nesreća u elektrani u Černobilju.

1999 - Vlada Savezne Republike Jugoslavije podnela je Međunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv zemalja NATO zbog neovlašćene upotrebe sile započete agresijom 24. marta 1999.

1999 - Jugoslovensko ministarstvo za informacije saopštilo je da je potpredsednik Savezne vlade Vuk Drašković smenjen zbog istupanja u javnosti suprotnog stavovima te vlade i narušavanja njenog ugleda, posle čega su ostavke podnela sva trojica ministara iz Srpskog pokreta obnove - Milan Komnenić, Milan Božić i Slobodan Nenadović.

2001 - Prvi svemirski turista u svetu, Amerikanac Denis Tito platio je 20 miliona dolara kako bi učestvovao u okviru ruske svemirske ekspedicije.

2002 - U helikopterskoj nesreći poginuo je gubernator ruske Krasnojarske oblasti general Aleksandar Lebed.

2003 - Ruski svemirski brod "Sojuz", prva svemirska letilica s ljudskom posadom lansirana posle katastrofe američkog šatla "Kolumbija", pristao je uspešno uz Međunarodnu svemirsku stanicu.

2004 - Američka TV mreža CBS objavila je fotografije iračkih zatvorenika u zatvoru Abu Graib koje su američki vojnici podvrgavali torturi.

2004 - U seriji istovremenih napada islamskih separatista na policiju, i reakciji snaga bezbednosti, na više mesta na jugu Tajlanda poginula su najmanje 93 islamska pobunjenika, četvorica policajaca i jedan vojnik.

2005 - Nacionalna skupština Iraka prihvatila je velikom većinom glasova sastav nove iračke vlade Ibrahima el DŽafarija, čime je prvi put, posle više od 50 godina, Irak dobio demokratski izabranu vladu.

2007 - U Talinu u Estoniji, 96 osoba je povređeno a 600 uhapšeno u sukobima zbog uklanjanja spomenika Sovjetskoj armiji. Demolirano je oko 50 objekata, uglavnom prodavnica. Uklanjanje bronzanog spomenika vojniku Crvene armije ozlojedilo je deo od oko 300.000 Rusa koji žive u Estoniji, zemlji sa 1,3 miliona stanovnika.

2007 - U blizini dve šiitske džamije kod glavne trgovačko-poslovne ulice u iračkom svetom gradu Karbala u eksploziji automobila-bombe ubijeno je 50 ljudi dok je 70 povređeno.

2008 - Najmanje 70 ljudi je poginulo, a 420 je povređeno, u sudaru dva putnička voza na istoku Kine. Nesreća se dogodila kada je voz koji se kretao iz Pekinga ka letovalištu Kingdao iskliznuo iz šina i sudario se u mestu Cibo, u provinciji Šandong, sa drugim vozom koji je dolazio iz suprotnog pravca, iz letovališta Jantai.

(Tanjug)