Na današnji dan ubijen Karađorđe, Mihailo Paleolog oslobodio Carigrad, Haški tribunal podigao optužnice protiv Mladića i Karadžića

 Na današnji dan 1817. godine - Po povratku u Srbiju, ubijen je legendarni vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović (Karađorđe). On je, posle sloma ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.

Na današnji dan 1894. u Obljalju kod Grahova rođen je nacionalni borac i revolucionar Gavrilo Princip. Princip je bio član organizacije Mlada Bosna koja se borila protiv austrougarske okupacije BiH i ujedinjenje Bosne sa Srbijom.

Prilikom posete austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanada, Mlada Bosna je organizovala atentata, a smrtonsni hitac, iako nije bilo planirano, ispalio je upravo Princip. Pred policijom i sudom držao se herojski i kao maloletnik osuđen je na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro je u tamnici u gradu Terezin u današnjoj Češkoj šest meseci pre konačnog sloma Austro-Ugarske

1261 - Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).

1593 - Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.

1712 - Vojska švajcarskih protestanskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

1834 - Umro je engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme "Stari mornar" i "Kubla Kan" smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledina ("Književna biografija") zasnovana je englesko-američka "nova kritika".

1843 - Umro je škotski hemičar Čarls Mekintoš, pronalazač nepromočive tkanine za kišne ogrtače.

1848 - Rođen je britanski državnik Artur DŽejms Balfur, premijer (1902-06) i ministar inostranih poslova (1916-19). Predložio je 1917. stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini (Balfurova deklaracija).

1848 - Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont), suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu. ;

1878 - Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.

1898 - Vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridrene države SAD.

1907 - Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroliše vladu te zemlje.

1909 - Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.

1917 - Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

1934 - Nacisti su u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.

1943 - Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.

1952 - Stupio je na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.

1956 - U sudaru italijanskog i švedskog broda "Andrea Dorija" i "Stokholm" ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.

1957 - Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran Habib Burgiba.

1963 - SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

1968 - Papa Pavle VI zabranio je vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.

1978 - Rođena je prva na svetu "beba iz epruvete", Luis Đoj Braun u bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji.

1982 - Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.

1986 - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film "Žiži" ("Amerikanac u Parizu", "Žeđ za životom").

1991 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace "zastarele ideološke dogme".

1992 - Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.

1994 - Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.

1995 - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru biše Jugoslavije u Hagu podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

2000 - Supersonični avion kompanije "Er Frans" srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća "konkorda" od kako je počeo da leti 1969.

2002 - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljišne posede, po prvi put od 1917. godine.

2011 - Umro je kiparski reditelj Majkl Kakojanis, koji je svetsku slavu stekao filmom "Grk Zorba" 1964, koji je dobio tri Oskara.

(Tanjug-Beta)