Na današnji dan: Rođeni Mihailo Pupin i Ivo Andrić, ubijeni Aleksandar I Karađorđević i Če Gevara, U austrijsko-turskom ratu 1789. zauzet Beograd, srušen stari Mostarski most

Na današnji dan 1854. rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Kolumbija univerzitetu. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi ("Pupinovi kalemovi") (1890), omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu "Od iseljenika do pronalazača" dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.

Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak Pupinovih kalemova.

1892 - Rođen je Ivo Andrić, čije je delo donelo međunarodni ugled i priznanje jugoslovenskoj književnosti. Prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961).Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u Gracu 1924. delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine".

U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran zbog izrazite prosrpske orjentacije, a između dva svetska rata bio je ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. U mladosti je pisao pesme ("Ex ponto", "Nemiri", "Lirika"). Pripovedač snažne imaginacije, izuzetan poznavalac Bosne, odlikovao se vanrednom čistotom jezika i stilom, prefinjenim psihološkim analizama. Dela: romani "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika", "Gospođica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas" (nedovršen), zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeđ", "Jelena, žena koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuća na osami", putopisi i skice "Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Eseji, kritike, članci I i II", "Sveske".

1701 - U Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jel, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.

1789 - U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.

1806 - Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.

1831 - U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.

1835 - Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva (1871). Njegov bogati opus obuhvata sve vrste muzičkih dela od kojih je najpoznatija opera "Samson i Dalila".

1915 - Nemačke i austrougarske trupe su u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.

1934 - U Marseju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat u kojem je poginuo i francuski ministar inostranih poslova Žan Luj Bartu, organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga je Vlada Černozemski.

1944 - Počela je Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Čerčil i lider SSSR Staljin razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata.

1962 - Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.

1963 - Više od 2.000 ljudi je poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana "Vajont" kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.

1967 - U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto "Če" Gevara, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.

1975 - Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1983 - U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno je 18 vladinih funkcionera Južne Koreje, među kojima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Juznokorejske vlasti su za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.

1992 - U pokušaju da spreči dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru ove bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama (UNPROFOR) naloženo je da nadgledaju kako se zabrana poštuje.

1993 - U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru srušen je Stari most, simbol grada, sagrađen u 16. veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a.

1997 - Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan "Paulina" pogodio meksičko letovalište Akapulko.

2001 - Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili su Nobelovu nagradu za fiziku. Oni su otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas (Boze-Ajnštajnova kondenzacija - BEC), čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.

2002 - Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan je TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.

2002 - Umro je jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima.

2004 - U Avganistanu su održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje, na kojima je pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.

(RT Vojvodine)