Na današnji dan: Potpisan Dejtonski sporazum; Rođen Slobodan Jovanović; Umro Franc Jozef; NATO bombardovao aerodrom Udbina

Na današnji dan 1995. godine, nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Peterson u američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni.

Dve decenije od Dejtona obeležavaju se u atmosferi i dalje prisutnih podela između entiteta, uz nastojanje Sarajeva da jača institucije federacije, ali i uz rešenost i odluku Republike Srpske da se o odnosima u zajedničkoj državi izjasni referendumom.

Međunarodnim zvaničnicima ne sviđa se ideja o referendumu, a zvanični Beograd u toj nameri Srpskoj savetuje uzdržanost.

Tri nedelje pregovora

Dejtonskim sporazumom i zvanično je okončan troipogodišnji rat u BiH.

Sporazum je parafiran 21. novembra 1995. u vojnoj bazi Rajt-Peterson u gradiću Dejton, u SAD, posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Jugoslavije, uz posredovanje SAD.

BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević.

Tri nedelje kasnije, 14. decembra 1995, pomenuta trojica zvanično su potpisala mirovni sporazum u Jelisejskoj palati u Parizu.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji Ujedinjenih nacija, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.

Bio je to krajnji ishod šatl-diplomatije, koju je počeo Ričard Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD-a, a koja je podrazumevala posredničku diplomatiju između zaraćenih strana.

BiH podeljena po principu 51:49 + Brčko

Jedan od osnovnih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan bila je podela BiH po principu 51 odsto teritorije Federaciji BiH i 49 odsto Republici Srpskoj, dok je kao poseban uspostavljen Distrikt Brčko.

Sporazum je najveća ovlašćenja dao entitetima i naznačio osnovna ovlašćenja za nivo zajedničkih državnih organa, a potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN-a, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma na miroljubiv način.

Dejtonski sporazum ima ukupno 11 aneksa, koji pokrivaju vojne, političke i civilne aspekte mirovnog dogovora, kao i regionalnu stabilizaciju. Aneks četiri tog sporazuma je i danas Ustav BiH.

U međuvremenu, original dokumenta je izgubljen.

Ostali događaji:

1694 - Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Eseji o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici").

1783 - Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806 - U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta je objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.

1844 - Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih "pisama", najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom.

1869 - Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović,profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunističke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

1877 - Tomas Edison je objavio pronalazak fonografa.

1916 - Umro je Franc Jozef I, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu. Atentat na njegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskoristio je za obračun sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. Nasledio ga je Karlo I, poslednji vladar carstva koje se nakon rata raspalo.

1937 - Osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta.

1938 - Nemačka je okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je nemačkom Rajhu.

1963 - Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio je upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog.

1974 - U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula je 21 osoba, a 162 su ranjene.

1977 - U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni talasi su zbrisali čitava sela.

1981 - Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka ("Dva veka srpskog slikarstva", "Umetnost i umetnici").

1994 - Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbina. Napad je usledio nakon pisma Franje Tuđmana UN u kojem je predsednik Hrvatske optužio krajiške Srbe da sa tog aerodroma vrše napade na Bosnu i Hercegovinu. To je bila najveća vazdušna operacija Severoatlantskog pakta od njegovog osnivanja 1949.

1995 - Argentina je izručila Italiji nacističkog oficira Eriha Pribkea odgovornog za masakr nad 335 civila u Drugom svetskom ratu.

2000 - Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kojem su poginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni su sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

2002 - Međunarodni tužilac na Kosovu Antoni Rič podigao je optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe, zvanog Remi i još trojice bivših pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999.

2004 - U Ukrajini je održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana je, 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku da se drugi izborni krug poništi i zakažu novi izbori za 26. decembar, na kojima je Juščenko izabran za predsednika Ukrajine.

2006 - U Beogradu je umrla kompozitorka, pijanistkinja i pesnikinja Ksenija Zečević.

(B92-Beta)