Na današnji dan: NATO gađao putnički voz u Grdeličkoj klisuri i ubio 55 ljudi; Krstaši okupirali Konstantinopolj; SSSR poslao prvog čoveka u kosmos; Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Beograd; Poginuo Vladimir Ćorović

Na današnji dan 1999. godine piloti NATO su - usred dana, pri vedrom vremenu - projektilima pogodili međunarodni putnički voz Beograd-Solun dok je prelazio most preko Južne Morave kod Grdelice, usmrtivši najmanje 55 ljudi.

Potom je komandant NATO u Evropi general Vesli Klark prikazao video-snimak, tvrdeći da pilot nikako nije mogao da izbegne voz koji se "iznenada pojavio".

Nemački list "Frankfurter rundšau" je januara 2000. na osnovu stručne ekspertize, dokazao da je "Klarkov snimak" ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji je pogodio voz, imao najmanje 40 sekundi vremena da obavesti pilota druge letilice da je na mostu voz. Prema Klarkovoj verziji, u pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.

Na današnji dan 1961. godine - Sovjetski Savez je poslao prvog čoveka u kosmos. U svemirskoj kapsuli "Vostok I" kosmonaut Jurij Gagarin načinio je krug oko Zemlje za 108 minuta.

U 1960, nakon velike potrage i procesa selekcije, Jurij Gagarin je odabran sa još 19 pilota za sovjetski svemirski program. Uz druge potencijalne kosmonaute, Gagarin je bio podvrgnut rigoroznim eksperimentima sa ciljem da se testira njegova fizička i psihološka izdržljivost. Takođe je prošao i intezivnu obuku za predstojeći let. Od 20 odabranih kosmonauta, samo su Gagarin i German Titov ušli u najuži krug zbog svojih izvrsnih učinaka tokom obuke, kao i zbog svojih fizičkih osobina, pošto nije bilo mnogo mesta u Vostoku, a obojica su bila niska. Konačna odluka, koja je donesena u najvišim nivoima Komunističke partije Sovjetskog Saveza, je možda donesena zbog Gagarinovog skromnog porekla i vesele ličnosti, nasuprot Titovu, koji je bio poreklom iz srednje klase.

Gagarin je 12. aprila 1961 postao prvi čovek koji je poleteo u svemir u Vostoku 1. Pošto je bila velika verovatnoća da misija ne uspe i Gagarin pogine, napravljena su tri saopštenja za štampu, jedan u slučaju uspeha i dva u slučaju neuspeha. Kontrolori na zemlji su tek nakon 25 minuta ustanovili da je dostigao stabilnu orbitu. Vostokom 1 je upravljano automatski, pošto medicinsko osoblje i konstruktori letelice nisu bili sigurni kako će ljudsko biće reagovati na bestežinsko stanje, pa su ručne kontrole bile zaključane kako Gagrin ne bi sam upravljao letelicom (šifra za otključavanje kontrola je bila postavljena u Vostok 1 u slučaju da se desi nešto nepredviđeno). Automatski sistem je podesio Vostok 1 u položaj za uljkučivanje povratnih raketa otprilike nakon 1 sata leta.

Rakete su se uključile iznad zapadne obale Afrike, blizu Angole, oko 8000 km od predviđenog mesta za sletanje i gorele su oko 42 sekunde. Zbog ograničenja u pogledu mase nije bilo rezervnih raketa. Kapsula je imala zalihe za 10 dana koje će omogućiti život i prirodno opadanje orbite u slučaju da rakete ne odrade kako je planirano.

Nakon paljenja raketa za povratak, Vostokov modul sa opremom je neočekivano svežnjom žica ostao privezan za kapsulu za povratak. Dve polovine letelice je trebalo da se odvoje 10 sekundi nakon gašenja raketa za povratak, ali se to nije desilo ni posle 10 minuta. Letelica se naglo okretala pre nego što su žice izgorele i modul se namestio u pogodnu visinu za ulazak.

Gagarin je iskočio padobranom na visini od 7 km i bez problema se spustio na zemlju. Kako su pravila Međunarodne aeronautičke federacije zahtevale da se pilot mora spustiti sa svojom letelicom, Sovjetski Savez je insistirao da je Gagarin sleteo sa Vostokom i Međunarodna aeronautička federacija je priznala let. Nekoliko godina kasnije je otkriveno da je Gagarin iskočio iz Vostoka.

Gagarin je tokom leta unapređen u čin majora.

1204 - Krstaši koji su u Četvrtom krstaškom ratu krenuli u Svetu zemlju da oslobode Hristov grob, zauzeli su Konstantinopolj (Carigrad), pretvorivši ga u centar tzv. Latinskog carstva. Vizantija ga je povratila 1261. Pod tursku vlast pao je 1453. i kao Istanbul bio prestonica Osmanlijskog carstva do 1923.

1654 - Irska i Škotska su se ujedinile sa Engleskom.

1684 - Umro je Nikolo Amati, najveći majstor među graditeljima violina porodice Amati iz italijanskog grada Kremone.

1861 - Napadom snaga Konfederacije (južne države SAD) na tvrđavu Samter u Južnoj Karolini počeo je američki građanski rat.

1871 - Rođen je grčki general i političar Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i kao fašistički diktator vladao do 1941, ali nije doživeo nemačku okupaciju.

1877 - Velika Britanija anektirala je bursku južnoafričku republiku Transval.

1877 - Rusija je objavila rat Turskoj. Ruska vojska se preko Rumunije, koja je bila njen saveznik, spustila na Dunav i prebacila preko reke. U isto vreme nastupala je i ruska vojska na kavkaskoj granici. Nakon pobede Rusa nad Turcima kod Plevne, u rat ulazi i Srbija, koja, usled turskog povlačenja trupa da bi odbranili Carigrad od Rusa, oslobađa Niški, Toplički, Vranjski i Pirotski okrug. Rat je okončan Sanstefanskim mirom, kojim je Srbija dobila proširenje i državnu nezavisnost.

1913 - Rođen je američki džez-muzičar Lajonel Hempton. Radio je sa Lujom Amstrongom  i Benijem Gudmanom. Uveo je instrument vibrafon u džez-sastav.

1933 - Rođena je španska operska pevačica Monserat Kabalje, jedan od vodećih svetskih soprana u izvođenju Verdija i Donicetija.

1938 - Umro je ruski operski pevač Fjodor Ivanovič Šaljapin, najčuveni bas u istoriji opere.

1941 - U avionskom udesu u Grčkoj poginuo je istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.

1941 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Beograd.

1945 - Umro je predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt koji je od 1932. četiri puta biran za predsednika, kao kandidat Demokratske stranke. Njegovom zaslugom SAD su prevladale ekonomsku krizu 1930-ih godina ("Nju dil"), a u Drugom svetskom ratu napustio je izolacionističku politiku SAD i pridružio se evropskim saveznicima u ratu protiv nacističke Nemačke. Mesto predsednika je od obolelog Ruzvelta 1945. preuzeo dotadašnji potpredsednik Hari Truman.

1961 - Sovjetski Savez je poslao prvog čoveka u kosmos. U svemirskoj kapsuli "Vostok I" kosmonaut Jurij Gagarin načinio je krug oko Zemlje za 108 minuta.

1962 - Umro je francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan, jedan od najistajnutijih u pokretu ruskih konstruktivista. Pre egzila u Francusku 1923. godine, pripadao je grupi avangardnih ruskih umetnika sa Kazimirom Maljevičem, Vladimirom Tatljinom i Naumom Gaboom.

1966 - Bombarderi američke avijacije izveli su prve napade na Severni Vijetnam.

1980 - U vojnom udaru pod vođstvom narednika Semjuela Doa ubijen je predsednik Liberije Vilijam Tolbert. Do je suspendovao ustav, proglasio se predsednikom i naredio streljanje 13 najviših predstavnika bivšeg režima.

1981 - Umro je američki bokser DŽoe Luis, prvak sveta u teškoj kategoriji rekordnih 12 godina (1937-1949), sa 68 pobeda u 71 meču. Titulu prvaka sveta odbranio je 25 puta.

1987 - Dvojica sovjetskih kosmonauta, Aleksandar Lavejkin i Jurij Romanenko "šetajući" kosmosom uspešno su povezala kosmički modul s orbitalnom stanicom "Mir".

1993 - Tokom kontrole "zone zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine francuski avion tipa "miraž" srušio se u Jadransko more.

1997 - Bivši kralj Leka I vratio se u Albaniju posle 58 godina izgnanstva.

2001 - U mestu Lorjan, u Francuskoj, deaktivirana je bomba zaostala iz Drugog svetskog rata teška 250 kilograma. Bomba je nađena na gradilištu u centru grada, između gradske kuće i stadiona.

2001 - Nakon intervencije američkog predsednika DŽordža Buša Kina je pristala da posle 11 dana oslobodi 24 člana posade američkog špijunskog aviona.

2002 - Predsednik Venecuele Ugo Čaves podneo je ostavku pod pritiskom oficira, nakon žestokih sukoba njegovih pristalica i protivnika u kojima je poginulo 17 ljudi. U roku od 48 sati Čaves je dekretom vraćen na mesto predsednika i na toj dužnosti je bio do 5. marta 2013. kada je umro.

2005 - Evropska komisija je u Strazburu usvojila studiju o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru, kojom je njihovoj državnoj zajednici omogućen početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. U oktobru te godine u Beogradu je svečano proglašen početak pregovora sa EU.

2006 - Umro je Radž Kumar, zvezda više od 200 indijskih filmova. U neredima među njegovim obožavaocima poginulo je sedmoro ljudi.

(Beta)