Na današnji dan: Formirana vlada Zorana Đinđića, osnovan list "Politika", TV Beograd objavila film o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku

Na današnji dan 2001. godine formirana je prva Vlade Srbije posle petooktobarskih promena kojom je rukovodio Zoran Đinđić.

U ekspozeu predstavljenom poslanicima, Đinđić je tog 25. januara 2001. rekao da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije".

"Stanje koje zatičemo dramatično je loše. Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe prethodnih deset godina veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta šansa je takođe veoma velika", rekao je tada Đinđić.

Premijer Đinđić tada je postavio cilj vlade - za najkasnije deset godina Srbija će postati član EU.

Realizacija ciljeva, koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije, zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.

Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

Potpredsednici su bili Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić i Vuk Obradović.

Ministar finansija i ekonomije bio je Božidar Đelić, energetike i rudarstva Goran Novaković, vera Vojislav Milanović, a policije Dušan Mihajlović.

Goran Pitić je bio ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Aleksandar Vlahović ministar za restrukturiranje privrede i privatizaciju, a Marija Rašeta-Vukosavljević za saobraćaj i telekomunikacije.

Resorom prosvete i sporta rukovodio je Gašo Knežević, socijalne politike Gordana Matković, nauke i tehnologije Dragan Domazet, a građevinom Dragoslav Šumarac.

Na čelu Ministarstva zdravlja bio je Obren Joksimović, Ministarstva kulture Branislav Lečić, dok su Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Slobodan Milosavljević vodili ministarstva pravde, rada i zapošljavanja, poljoprivrede i trgovine i turizma.

Prvu sednicu Đinđić je održao odmah pošto su ministri u parlamentu položili zakletve.

"Izabraćemo generalnog sekretara vlade i neka radna tela, ali tema kojom ćemo se baviti večeras jeste ono što smo i obećali građanima - a to je državna i javna bezbednost, odnosno uspostavljanje tih službi i davanje naloga da rasvetle krivična dela kao što su politička ubistva", rekao je Đinđić uoči sednice.

Srbijom je 2000. godine, do izbora Đinđićeve vlade, rukovodila prelazna vlada, koju je Skupština izabrala 24. oktobra.

Danas je nedelja, 25. januar, 25. dan 2015. godine. Do kraja godine ima 340 dan.

1533. - Engleski kralj Henri VIII oženio se Anom Bolen, uprkos stavu pape - koji mu nije dozvolio razvod od prve supruge Katarine Aragonske. Henri III se ženio više puta pošto nije imao muških potomaka.

1627. - Rođen je irski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi je utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

1736. - Rođen je francuski matematičar, mehaničar i astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u Akademiji nauka u Berlinu i na Politehničkoj školi u Parizu. Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne astronomije. Mnoga Lagranžova otkrića nose njegovo ime. Dela: "Analitička mehanika", "Teorija analitičkih funkcija I-II", "O libraciji Meseca", "O teoriji Jupiterovih satelita".

1874. - Rođen je engleski pisac Vilijam Somerset Mom, oštar kritičar britanskog društva. Dela: romani "Ljudski okovi", "Mesec i stoparac", "Kolači i pivo", "Pozorište", "Šareni veo", zbirke pripovedaka "Treptaj lista", "Na kineskom platnu", "Istok i Zapad", drame "Lejdi Frederika", "Hlebovi i ribe", "Sveti plamen".

1882. - Rođena je engleska književnica Virdžinija Vulf. Primenjivala je tehniku unutrašnjeg monologa i pisala je veoma istančanim intelektualnim stilom. Ostvarila je majstorske portrete, posebno žena iz viših slojeva engleskog društva. Osetljiva, zgrožena ratom 1941. je izvršila samoubistvo. Dela: romani "Izlet na svetionik", "Gospođa Delovej", "Godine", "Talasi", "Orlando", eseji "Sopstvena soba", "Između činova", "Smrt moljca", "Običan čitalac".

1899. - Umro je srpski socijalista Vasa Pelagić. Ideju socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, odakle ga je 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoću spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije. Izvesno vreme proveo je i u psihijatrijskoj ustanovi a umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima, štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000 primeraka. Dela: "Istorija bosansko-hercegovačke bune", "Odgovor na četiri društvena pitanja", "Spas Srbije i srpstva", "Socijalizam i osnovni preporođaj društva", "Nauka i radni narod", "Blagodatnik", "Preobražaj škole i nastave", "Nova nauka o javnoj nastavi", "Umovanje zdravog razuma", "Poslanica Bogu", "Koliko nas košta Bog i gospodar", "Narodni učitelj", "Rukovođa za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje".

1904. - Izašao je prvi broj lista "Politika". Zahvaljujući specifičnom pristupu, razuđenosti tema, odmerenosti, nepristrasnom pristupu i visokoj informativnosti ubrzo je postao najčitaniji srpski dnevni list. Geslo - koje su te novine sve vreme gajile - poštovati činjenice i držati distancu prema svima, uz nastojanje da se ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu - uvek je donosilo proizvod vrhunskog kvaliteta. List je osnovao Vladislav Ribnikar, koji je bio i prvi urednik. Ta porodica sve do naših dana ostala je, na razne načine, privržena "Politici".

1921. - Reč "robot" prvi put se javno čula u Narodnom pozorištu u Pragu na premijeri izvođenja komada "RUR" Karela Čapeka, gde je označila likove radnika koji se pojavljuju u predstavi, a potekla je od stare češke reči "robota", koja je nekad označavala ropski rad, a sada samo rad ili posao.

1924. - U francuskom gradu Šamoni počele su prve zimske Olimpijske igre.

1935. - Rođen je portugalski državnik Antonio Ramaljo Janeš, predsednik Portugala od 1976. do 1986.

1942. - Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.

1955. - Sovjetski Savez je formalno okončao ratno stanje s Nemačkom.

1971. - General Idi Amin oborio je vojnim udarom predsednika Ugande Miltona Obotea, ubrzo proglasio sebe predsednikom i zaveo strahovladu u toj afričkoj zemlji.

1978. - Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme "Stojanka majka Knežopoljka". Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće "Prosveta". Dela: roman "Ponornica", poeme "Ševa", "Zbor derviša", drama "Svjetlo na drugom spratu", komedije "Đelidba", "Večera", soneti "Ocvale primule".

1983. - Kineske vlasti preinačile su u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj udovici Đang Ćin.

1987. - Umro je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti predstavnik intimizma u srpskom slikarstvu. Studirao je prava u Subotici, a zatim je bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1990. - Pakistanski premijer Benazir Buto rodila je devojčicu, postavši prva predsednica vlade neke zemlje koja je postala majka dok je obavljala premijersku dužnost.

1990. - Umrla je američka filmska glumica Lusi DŽonson, poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: "Ploveće pozorište", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa", "Usamljena zvezda", "Naga Maja", "Noć iguane", "Pedeset pet dana u Pekingu", "Sudija za vešanje".

1991. - TV Beograd prikazala je tajno snimljen dokumentarni film o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku kao i monstruoznim namerama vezanim za likvidacije Srba i pripadnika JNA U Hrvatskoj. Duboko podeljeno Predsedništvo SFRJ nije donelo nikakvu konkretnu odluku ni nakon obelodanjivanja ovog snimka.

1991. - Skupština Makedonije (Sobranje) usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti.

1996. - Parlamentarna Skupština Saveta Evrope odlučila je da u članstvo primi Rusiju.

1998. - Papa Jovan Pavle II okončao je petodnovnu posetu Kubi oštrom osudom američke ekonomske blokade tog karipskog ostrva.

1999. - U centralnom delu Kolumbije u zemljotresu je poginulo najmanje 1.200 ljudi.

2001. - Formirana je prva vlada Srbije obrazovana posle petooktobarskih promena. Na njenom čelu nalazio se lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.

2004. - Umro je srpski pozorišni režiser Ljubomir Draškić, dugogodišnji upravnik beogradskog pozorišta "Atelje 212". Tokom karijere režirao je više od 100 predstava, uključujući predstave "Kralj Ibi", "Maratonci trče počasni krug", "Kafanica, sudnica, ludnica", "Rado ide Srbin u vojnike" i "Radovan III".

2005. - Više od 300 hinduističkih hodočasnika poginulo je u stampedu u jednom hramu u zapadnoj indijskoj državi Maharaštra.

2006. - Na parlamentarnim izborima u Palestini pobedio je radikalni pokret Hamas.

2007. - Umro je ruski narodni umetnik Georgij Seleznjov, vodeći ruski bas. Diplomac Lenjingradskog konzervatorijuma, Seleznjov je od 1977. do 1993. godine bio jedan od vodećih solista Boljšoj teatra. Veliki deo njegovog repertoara sastojao se od komada ruske klasike. Najzapaženija partija Seleznjova bila je Boris Godunov iz istoimene opere Modesta Musorgskog, bio je i prvi izvođač partije basa u operi Musorgskog "Salambo". Rukovodio je katedrom solo pevanja peterburškog Konzervatorijuma.

2011. - Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je izveštaj Dika Martija i rezoluciju o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji kojom se poziva na međunarodnu istragu.

(Tanjug-RTS-NSPM)