Na današnji dan, pre sedam godina, ubijen je libijski vođa Moamer Gadafi

Na današnji dan, 2011. godine, ubijen je Moamer Gadafi, libijski vođa koji se na čelu te zemlje nalazio preko četiri decenije, od 1969. do 2011.

Vojni oficir po obrazovanju, Gadafi je vladao Libijom 42 godine, a došao je na vlast 1969. godine kada je uz pomoć Saveza slobodnih oficira izvršio puč i srušio kralja Idriza. Odmah nakon toga, preimenovao je državu u Socijalističku narodnu libijsku arapsku džamahiriju i uspostavio socijalistički režim, kakav do tada nije viđen.

Sistem se zasnivao delimično na arapskom nacionalizmu i "direktnoj demokratiji". Tačnije, propagirao je politički sistem narodnih kongresa i narodnih komiteta kao direktnu demokratiju bez parlamentarizma. Ovo ustrojstvo je nazivao islamski socijalizam koji je podrazumevao i privatno vlasništvo nad malim preduzećima, dok je vlada kontrolisala velike firme.

Do poslednjeg dana vladavine insistirao je na pravljenju unije afričkih zemalja, nešto poput EU.

Iako predstavljen kao beskrupulozan diktator Moamer el Gadafi je od Libije, koja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja, stvorio naciju sa najvišim standardom u Africi.

Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast, obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Pre dolaska Gadafija na vlast, samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno. Danas 83 odsto Libijaca čita i piše, a 25 odsto ima fakultetsku diplomu.

Ukoliko bi neki građanin odabrao da se bavi zemljoradnjom, od države bi dobio kuću sa zemljom, poljoprivrednu opremu, seme i goveda, kako bi započeo biznis i sve to bespovratno.

Malo je poznato da u Libiji nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne.

Gadafiju je najviše zamerano da krši ljudska prava u Libiji, a malo je poznato da je naredio da dok god svaki Libijac ne dobije kuću neće ni njegova porodica. Tako je Gadafijev otac preminuo, a da je još uvek živeo u šatoru.

Gadafi je izlazio u susret mladencima. Tako je svaki mladi bračni par dobijao od države po 50.000 američkih dolara kako bi kupio stan i zasnovao porodicu.

Ukoliko bi Libijac poželo da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno lečenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države koja bi plaćala sve troškove i još bi davala po 2.300 američkih dolara za smeštaj i prevoz.

Država je čak participirala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisla kupovinu sa 50 odsto učešća. A kad se već kupe kola, sa benzinom nema problema jer je gorivo u Libiji koštalo 0,14 dolara za litar, što je bilo jeftinije od vode. I hleb je bio praktično besplatan sa cenom od 0,15 dolara za 40 vekni.

an undying devotion to a cause greater than one's self...#sacrifice demands the surrender of things we cherish above all else.#Martyrs' Day #Oct20 #martyrdom #Gaddafi #Libya #Anniversary #war #WarCrimes #WarCrime #Muammargaddafi pic.twitter.com/Y5001KNGey

— Hannibal Gaddafi (@GaddafiHannibal) October 17, 2018

Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdevanje, ali i porast gradske populacije. Na žalost, tokom bombardovanja NATO je dobrim delom ovaj vodovod uništio.

Libiju je ostavio bez ikakvog spoljnog duga sa deviznim rezervama od 150 milijardi dolara, koje su, istina, sa početkom revolucije zamrznute širom sveta.

Svaki Libijac koji nije mogao da nađe zaposlenje po završetku školovanja dobijao je novčanu pomoć u visini plate predviđene za tu vrstu zanimanja. Dok su za svako rođeno dete žene dobijale po 5.000 američkih dolara.

Deo novca zarađen prodajom nafte, glavnog izvoznog artikla zemlje, slivao se na račune svih građana Libije.

Kada je Gadafi došao na vlast, istina prevratom, 1969. godine, Libija je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Pre nego je zapao u probleme sa ustanicima, Libijci su spadali u narode sa najvišim standardom u Africi.

Godine 2011. pobunjenici koji su započeli rat u Libiji, tražili su da se povuče sa vlasti i napusti zemlju, a Tribunal u Hagu je čak raspisao i poternicu za njim zbog navodnih zločina protiv čovečnosti.

Ubijen je 20. oktobra 2011. u rodnom Sirtu, a UN su zatražile istragu o njegovom ubistvu jer se smatralo da je u pitanju ratni zločin.

Seven years on from Muammar Gaddafi’s death, @AlJazeera_World investigates how western governments handed over his opponents for detention and torture by Libyan intelligence https://t.co/TlMehV6500 pic.twitter.com/xtgma6N7Ph

— Al Jazeera English (@AJEnglish) October 17, 2018

Britanski BBC objavio je snimak poslednjih trenutaka života Gadafija u prilogu "Lov na Gadafijev zlatni pištolj". Na snimku se vidi razularena masa koja ga je teško mučila, a na kraju i ubila.

Nakon njegove smrti došlo je do raspada Libije, a veliki deo teritorije zauzela je Islamska država.

Imao je sedmoro dece i to 6 sinova i ćerku. Najmlađi sin Sejf al Arab al Gadafi ubijen je 30. aprila 2011. godine tokom NATO bombardovanja Tripolija, kada je stradalo i njegovo troje unučadi.

(Kurir, Agencije)

Videti još: Na današnji dan 1943. britanski i američki bombarderi zasuli Niš tepih bombama, ubivši više od 250 civila; Beograd oslobođen u Drugom svetskom ratu; Rođeni Rembo i Branislav Nušić; Umrli Koča Popović i Jovanka Broz