Na današnji dan 1945. nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je u Berlinu bezuslovnu kapitulaciju Nemačke; Robert Šuman predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice EU 1950.

Današnji dan svet obeležava kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu, a Evropa i kao svoj dan.

Drugi svetski rat u Evropi okončan je 9. maja 1945. godine, kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju.

Naime, u Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. bezuslovnu kapitulaciju Nemačke potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel.

U ime Sovjetskog Saveza potpisnik je bio maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemacčkih trupa, i njihovih saveznika, još nekoliko dana pružali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja). U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika.

Precizan broj stradalih nije nikada ustanovljen. Procene govore o tome da je bilo između 50 i čak 80 miliona poginulih, od kojih je civila bilo između 38 i 55 miliona.

Tačni podaci o žrtvama ni na području nekadašnje Jugoslavije nisu utvrđeni.

Državna komisija bivše Jugoslavije, naime, objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 osoba, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Deveti maj prihvaćen je i kao Dan Evrope, jer je baš 9. maja i to 1950. ministar spoljnih poslova Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka kojim bi se sukobljavanje između evropskih zemalja, učinilo ne samo nezamislivim, nego i nemogućim.

Suština njegovih ideja ogledala se u uspostavljanju zajedničkih tela, odnosno relacija, u prvo vreme u proizvodnji i distribuciji uglja i čelika kao temelja industrijske snage.

1502 - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju.

1788 - Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.

1800 - Rođen je DŽon Braun (John Brown), borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osudjen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe abolicionista i robovlasnika.

1805 - Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler (Friedrich Schiller). Veliku slavu stekao je dramama "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta.

1850 - Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak (JosephGay-Lussac), koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature.

1860 - Rođen je škotski pisac DŽejms Metju Beri (James Matthew Barrie), autor knjige o Petru Panu.

1877 - Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakon što je sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva.

1901 - U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije.

1911 - Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt" ("Crna ruka").

1926 - Amerikanci Ričard Berd (Richard Byrd) i Flojd Benet (Floyd Bennett) prvi su preleteli avionom Severni pol.

1927 - Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna.

1931 - Umro je američki fizičar Albert Majkelson (Michelson) koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.

1936 - Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija) i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III (Vittorio Emanuele) proglasila abisinskim carem.

1946 - Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija je postala republika.

1948 - Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.

1952 - Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona "A" Slobodne teritorije Trst pripala Italiji.

1960 - SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća.

1976 - Ulrike Majnhof (Meinhof), vodja zapadnonemačke terorističke grupe "Bader-Majnhof", obesila se u zatvorskoj ćeliji.

1978 - U parkiranom automobilu u centru Rima pronadjeno je telo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi "Crvenih brigada" oteli 54 dana ranije.

1986 - Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj (Norgay) koji je sa Novozelandjaninom Edmundom Hilarijem (Hillary) u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Maunt Everest.

1993 - Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji su doveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95).

1995 - Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi.

1996 - Joveri Museveni (Yoweri) pobedio je na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina.

2001 - Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku je uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine.

2001 - U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život.

2002 - U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, u južnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginulo je 42, a povredjeno je 150 osoba.

2004 - Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.

2010 - Lina Horn (Lena), džez pevačica koja je probila medjurasne barijere i postala jedna od prvih crnkinja slavnih u Holivudu i na Brodveju, umrla je u 93. godini.

2012 - Slika američkog ekspresioniste Marka Rotkoa prodata je na Kristijevoj (Christie's) aukciji u Njujorku za 86,9 miliona dolara i postala najskuplje delo savremene umetnosti prodato na aukcijama.

2015 - Rusija je održala ogromnu vojnu paradu na Crvenom trgu, u sklopu proslave 70. godišnjice pobede nad fašizmom. Proslavu je obeležilo skoro potpuno odsustvo evropskih lidera koji su bojkotovali paradu u znak protesta zbog ruskih akcija u Ukrajini.

2015 - U obračunu pripadnika makedonske policije sa naoružanom terorističkom grupom u Kumanovu poginulo je osam policajaca i 14 napadača.

2016 - Bivši gradonačelnik grada Davaoa, Rodrigo Duterte postao je novi predsednik Filipina.

(Beta)