петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Н1: „Затишје у притисцима на Београд да уведе санкције Русији – шта су разлози“; Нова.рс: „Колико Србија губи због тога што није увела санкције Русији“
Хроника

Н1: „Затишје у притисцима на Београд да уведе санкције Русији – шта су разлози“; Нова.рс: „Колико Србија губи због тога што није увела санкције Русији“

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 08. август 2022.

Јавни позиви и притисци на Београд да уведе санкције Русији ушли су у фазу затишија. Као и изјаве званичника Србије да су под притиском али да они то никада урадити неће. Једна од претпоставки је да ће се позиви обновити када се формира нова Влада. Има и других објашњена за тренутну тишину.

Нову Владу, када се једном формира, вероватно ће сачекати обновљени позиви да уведе санкције Русији због инвазије на Украјину. Ипак је Европски парламент у својој резолуцији то високо позиционирао. Но, тренутно затишје може да има и друга објашњења.

„Али ја бих волео да верујем да се ради о неком сазревању обе стране. Дошли смо у фазу када је реално и видјиво да пре увођења санкција, ЕК мора да отвори поглавље 31 ако жели да има ефекат притиска или ефекат координације што је боље са Београдом у путу ка ЕУ“, каже Душан Јањић из Форума за етничке односе.

„Међутим, такође можемо да претпоставимо да у самој ЕУ, пре свега у ЕК, можда постоји измењено сазнање о могућностима Србије да се придружи санкцијама, пре свега санкцијама у енергетском сектору и уопште санкцијама којима она не би значајно себе оштетила, а за то не би добила никакакву компензацију“, изјавио је спољнополитички аналитичар и бивши амабасадор Драган Бисенић.

Бисенић каже да се не зна да је Европска Унија понудила Србији компензацију за евентуалну штету коју би претрпела увођењем санкција, као што је то урађено према Мађарској.

„Све док је то тако, онда ни сама Србија просто нити може, а вероватно не би ни требало да дозволи себи да ‘скочи у бунар’ просто зато што јој то неко други предлаже и неко други каже“, мишљења је Бисенић.

Јањић истиче и да, пошто се отвори поглавље 31 о спољној и безбедносној политици не би требало очекивати да би Србија могла да уведе све пакете санкција, већ оне који би имали ефекта.

„Бесмислено је очекивати од Србије да примерни пакет 5 и 6 који се тиче енергетике када она не управаља својим енергетским сектором – њиме управља Русија. То би заправо било самоубиство Србије и истворемено, на велика врата, отварање шанси за продор Русије преко Турске и других на Балкан“, каже Јањић.

Уколико не дође до праве промене спољне политике, све ће се након формирања владе вратити на почетак и даље губљење времена, сматра Јањић. А за исказивање солидарности увођењем санкција сада је касно и тај тест Србија је пала.

Нова.рс: „Колико Србија губи због тога што није увела санкције Русији“

Потпредседник Европског покрета у Србији и члан покрета "СРЦЕ", Душко Лопандић, рекао је у интервјуу за дневни лист "Нова" да је Србија је већ изгубила прави моментум када се ради о придруживању бар неким мерама ЕУ према Русији и тиме сама себе сврстала међу “црне овце” у Европи.

Он је у разговору за наш дневни лист рекао да ништа није коначно у спољној политици, те да је интерес Србије да буде на страни нападнутог, да подржи међународна начела попут непромењивости граница и суверенитета, као и да се придружи ставовима групе земаља којој природно припада – Евопској унији.

„Стога се надам да ће са новом владом доћи до еволуције ставова у погледу санкција. Чињеница да у последње време нема приметног истицања представника власти о томе да скоро једини у Европи нисмо увели санкције указује на могућност промене“, рекао је он.

На питање каква је европска будућност Србије без придруживања санкцијама Русији, Лопандић је рекао да је за западне земље приоритет на Балкану очување стабилности, тако да нам још увек донекле “гледају кроз прсте”.

"Међутим дугорочније, оваква политика нам сигурно штети, како у погледу слике Србије у европском јавном и политичком мњењу (последица је и садржај резолуције Европског парламента), тако и када се ради о нашем ширем међународном положају", рекао је он.

 

(Н1, Нова.рс)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер