Morton Abramovic: Srbija treba još da se menja

Vašington - Boravak državne sekretarke Hilari Klinton na Balkanu bilo je veoma korisno putovanje, ocenjuje u razgovoru za Danas američki stručnjak za Balkan i raniji ambasador Morton Abramovic.

"Hilari Klinton je želela da jasno stavi do znanja da je Balkan ostao jedan od najvažnijih aspekata američke spoljne politike, gde su uostalom vođena dva rata, da je stabilan region koji bi bio u članstvu Evropske unije naš veliki interes. Ona je jasno rekla da su Amerikanci spremni da uspostave snažne odnose sa Srbijom i da okrenu novu stranicu. Rekla je to javno i svuda je nastojala da podstakne ideju da ljudi u regionu okrenu novi list u svojoj istoriji", ističe Abramovic.

Čini se da je Srbija okrenula taj novi list, nastupajući zajedno sa EU u UN.

- Nema sumnje da je to bio pozitivan potez i verujem da je bio veoma koristan za Srbiju. Pitanje je šta će se sledeće dogoditi. Kada govorimo o potrebi okretanja stranice, problem je u tome što je ta stranica prilično velika. Ja ne osporavam da se stvari u Srbiji kreću u pozitivnom pravcu, ali teško je da se napravi jedan čist prekid, i to zbog unutrašnjih pitanja u Beogradu. Ohrabren sam razvojem događaja, ali još uvek nisam uveren u istinsku promenu.

U Beogradu, reklo bi se, nema otpora pregovorima s Prištinom i sada je Srbija ta koja traži da pregovori počnu odmah?

- Amerikanci su sami veoma zainteresovani za što brže razgovore, ali čini se da neće biti baš tako brzi dok se ne reši političko stanje na Kosovu. Kosovski Albanci još ne veruju da je srpska strana doista promenila politiku, ali videćemo. Potrebno je mnogo više učiniti da se problemi reše. Ostao je veoma veliki problem u Bosni. Postavlja se pitanje Republike Srpske i stava Milorada Dodika. On je jasno rekao da je rekao da ne želi Republiku Srpsku u Bosni, nego van nje. To bi moglo da bude teži problem od Kosova, ali nadam se da ipak neće.

Ko će da vodi razgovore, SAD ili EU?

- Tu postoje razlike. Evropa je jasno stavila do znanja da želi da ima vodeću ulogu. Iskreno, ja ne verujem da problem može da bude rešen bez snažnog učešća Amerike. Kako će SAD i EU to da urede, teško je sada reći. Verovatno će Evropljani voditi pregovore, ali će Amerikanci imati veoma značajnu ulogu. Postoji sumnja da li će EU moći da nastupi jedinstveno na Balkanu. U svakom slučaju, teško je verovati da se može postići nešto veliko bez snažnog uključenja Zapada.

Može li Srbija dobiti neki pozitivan signal zauzvrat?

- Ona je dobila već dosta. Prvo, tu je sada mnogo veći interes da Srbija bude članica EU, što Evropljani to jasno pokazuju. Sada postoji mnogo otvoreniji pristup u pomaganju Srbiji da uđe u EU, mada ne mogu da kažem koje bi to konkretne mere pomoći mogle da budu i kako će da izgledaju.

Na Zapadu postoje velika očekivanja i od predsednika Srbije Borisa Tadića. Kako vi vidite njegovu ulogu?

- Uloga predsednika Tadića je ključna. Ako bi on razgovarao sa albanskim liderima, bio bi to ogroman događaj. Ne znam da li će do toga doći, ali to bi svakako bilo veoma korisno. Ipak, Srbija može i na mnogo drugih načina da pokaže da je spremna za razgovore.

Može li doći do susreta predsednika Obame i predsednika Tadića?

- To bi bilo veoma poželjno. Pitanje je koji će sadržaj imati taj susret. Da ponovim, nova stranica se okreće, ali još nije okrenuta. Zemlje u regionu moraju da krenu u pravcu koji je za njih još težak, da prihvate odluke koje im nisu lake, ali one moraju da idu u tom pravcu, a Zapad treba da im pomogne. Želeo bih prvo da vidim da se nešto desilo pre nego što kažem da li se zaista desilo, kako kažu kod nas u Misuriju. I dalje postoje snažna nacionalistička osećanja u regionu, koja dobijaju podršku i u sve više rastućem nacionalizmu u EU.

Nedovršena pesma

- Nema sumnje da Amerika želi mnogo snažniju i uspešniju Srbiju, Srbiju kao članicu EU, i da se u tom pravcu može očekivati podrška Vašingtona. Stvari za sada dobro izgledaju, mada još mnogo toga ostaje da se uradi. Da kažemo, muzika je dobra, ali je pesma još nedovršena - upozorava Abramovic.

(Danas)