Mohamed Nabhan: Arapi i muslimani su sprečili državnost Kosova

U sukobu izraelske vojske i palestinskih demonstranata koji su u nedelju pokušali da povodom godišnjice arapskog poraza 1967, pređu sirijsku granicu na Golanskoj visoravni, stradalo je, prema sirijskim izvorima, 23 Palestinaca i Sirijaca.

Što se srpskog naroda tiče, tvrdim da Palestinci ovde uživaju ogromnu podršku: Mohamed Nabhan

Sredinom maja, kada Izraelci slave godišnjicu osnivanja svoje države, a Palestinci se istog prisećaju kao nakbe, odnosno katastrofe, takođe je došlo do pogibija demonstranata na granicama Izraela.

- Palestinci imaju emotivni naboj i spremni su da se žrtvuju. Ginu u Gazi i na Golanskoj visoravni, kao što mladi Arapi ginu u Damasku, u Jemenu, Libiji i svugde. Palestinci žele da dođu do svoje zemlje iz koje su proterani njihovi preci - kaže za Danas palestinski ambasador u Srbiji Mohamed Nabhan.

Da li je sirijski režim u nedelju zloupotrebio Palestince?

- Palestinci su uvek bili iskorišćavani od raznih režima u regionu u kojem žive. To se nažalost desilo i ovog puta. Takozvana izraelsko-sirijska granica bila je hermetički zatvorena, od 1973. tamo ni ptica nije mogla da prođe, a kamoli Palestinac. Iskorišćene su emocije Palestinaca.

Zašto Palestinci pokušavaju da pređu granice i rizikuju živote?

- Čini mi se da to zavređuje dublju analizu, ali kad se pogleda pažljivije, mislim da je arapska omladina izgubila svako strpljenje. Više nikom ne može da da vremena. Pored toga, oni su izgubili osećaj straha.

Da li je to „mučeništvo“ opravdano?

- Politički, nije. Ali nije opravdano ni da izraelska vojska puca u ljude koji su došli sa zastavama. Da iskorišćavaju taj momenat. U nedelju smo videli kako su dva režima - Asadov i izraelski - sklopili savez protiv palestinske omladine.

Da li su nakon Obamine izjave o granicama iz 1967. kao osnovi za mir Izraelaca i Palestinaca i Netanijahuovog odbijanja Amerika i Izrael u značajnijem raskoraku?

- Amerika nesumnjivo ostaje saveznik Izraela. To savezništvo ostaje kao stalna komponenta, ali i saveznici ponekad mogu da se svađaju. Mogu da imaju različita gledišta o određenim pitanjima. Dešavanja na Bliskom istoku dovode do razmimoilaženja u gledištima. Promene među Arapima će kad-tad rezultirati dolaskom na vlast ljudi lojalnih sopstvenim narodima koji ih, zapravo, i dovode na vlast. Nove elite na vlasti neće smatrati da su dužne bilo kome, kao neki režimi ili njihovi ostaci koji su sada u agoniji. Svi ti režimi su rezultat jednačine iz kasnih sedamdesetih - savezništva petrodolara, muslimanskog fundamentalizma i Zapada.

Budi li Obama nadu Palestincima pričom o granicama iz 1967?

- Ali priča o granicama zasniva se na rezolucijama Ujedinjenih nacija. To nisu izmislili Amerikanci. Rezolucijama UN od Izraela je zatraženo da se povuče na granice iz 1967.

Da, ali za realizaciju rezolucija potrebna je politička podrška.

- Obamin govor može se smatrati političkom podrškom. Na kraju, nijedno rešenje ne može da opstane ako se ne bazira na nekoj legitimnoj osnovi. Jedina legitimna osnova koja važi u ovom slučaju jesu rezolucije UN. Amerika ne može da bude protiv međunarodne legitimnosti. Ne može kao najjača svetska sila da unese protivrečnost u svoju politiku.

Ipak, Vašington se protivi proglašenju države Palestine u granicama iz 1967, najavljeno za septembar u UN-u.

- SAD imaju svoju proceduru i način vođenja krize, ali mi ne možemo da se stalno s tim usaglašavamo.

Šta će biti efekat proglašenja Palestine ako tu državnost neće priznavati značajan deo međunarodne zajednice?

- Naša pregovaračka pozicija će biti jača. Politički ćemo biti jači. Razgovaraćemo sa susedima na boljim osnovama.

A šta ako proglašenje bude blokirano?

- Neka blokiraju. Prošli put, kada je 14 zemalja zatražilo od Izraela da ne širi naselja, Amerikanci su bili usamljeni u Savetu bezbednosti. Kao i kada se glasalo o opciji dve države na osnovu granica iz 1967. kao mirovnom rešenju. Mi ne znamo šta hoće Izraelci. Neka kažu. Mi želimo državu na teritorijama koje su okupirali pre 44 godine i ništa više. A to je svega 22 posto od celokupne teritorije Palestine. Izrael se u međuvremenu širio, i mi smo to prihvatili. Ali naselja koja su gradili nisu veća od 1,9 odsto površine Zapadne obale. Neka uzmu to i daju nam za uzvrat jednaku površinu.

Izraelski zvaničnici tvrde da na Zapadnoj obali godinama nije izgrađeno nijedno novo naselje. Da li je to tačno?

- Nije tačno, nažalost. I Izraelci i svako zna da to nije tačno. Zašto se čitav svet diže protiv izgradnje naselja ako se to ne dešava? Grabe tu zemlju i traže da pregovaramo, kako je to moguće? Proglašenje nezavisnosti Palestine nazivaju unilateralnim aktom, a šta rade oni? Ono što mi radimo u skladu je s međunarodnom zajednicom, za razliku od njihove politike.

Kakav će efekat na pregovaračku poziciju Palestinaca imati usaglašavanje stavova Fataha i Hamasa?

- Hamas je deo palestinskog društva. Ne možete napraviti mir sa pola društva. Usaglašavanje ima za cilj da se Hamas politizuje, da postane deo političkog sistema. Mi dovodimo Hamas nama, a ne idemo ka Hamasu.

Politizacija podrazumeva i deradikalizaciju?

- Naravno.

Da li je realno očekivati da Hamas prizna Izrael?

- Već su ga prihvatili u Egiptu potpisivanjem sporazuma sa Fatahom. Prihvatili su palestinsku državu koja bi obuhvatila Gazu, Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim, a to je program PLO.

Izraelci traže da Hamas izričito prizna Izrael.

- Zašto da ga prizna? Da li Liberman (izraelski šef diplomatije, prim. aut.) priznaje nas? Zašto bi neka partija trebalo da prizna Izrael?

Možda bi tim priznanjem Palestinci ojačali svoj položaj, pošto SAD i Evropska unija Hamas smatraju terorističkom organizacijom.

- Tačno, ali u isto vreme pregovaraju s Hamasom. Mislim da Zapad ima nameru da menja Hamas. Ali mislite li da se Gaza pod kontrolom Hamasa otcepila od političkog sistema Palestine bez znanja Izraela? To otcepljenje išlo je na ruku Izraelu. Netanijahu je stalno ponavljao „s kim da pregovaram kad su Palestinci podeljeni, nemam sagovornika“. A sada kaže da neće da pregovara sa Hamasom jer on želi da uništi Izrael. Što nije tačno, to je samo retorika.

U nedavnom razgovoru rekli ste nam da ima nagoveštaja da će Srbija podržati proglašenje palestinske države u UN. Izvori iz vrha vlasti nezvanično su nam saopštili da neće. Činjenica je i da Izrael nije priznao Kosovo. Imate li razumevanja za stav Srbije?

- Da, ali ne bih doveo u vezu dešavanja u Palestini i kosovsko pitanje. To su dijametralno suprotne stvari. Kosovo je uvek bilo deo Srbije, dok Gaza i Zapadna obala nikad nisu bili u sklopu Izraela. To su okupirane teritorije, a Srbija nikad nije okupirala Kosovo. Paralela bi bila opravdana u slučaju da su Srbi na Kosovu bili okupatori.

Zvaničnici Srbije stalno se zahvaljuju državama koje podržavaju srpski suverenitet na Kosovu. Izrael je jedna od tih država. Moguće je da srpska vlast Izrael smatra uticajnim saveznikom.

- Ne bih rekao da je Izrael imao uticaja na dešavanja oko nezavisnosti Kosova. Zapad je priznao Kosovo, a ne muslimanske i arapske zemlje. Ako je Izrael imao uticaja na Zapadu, zašto ga nije iskoristio u vreme proglašenja nezavisnosti? Ako neko veruje u uticaj Izraela u vezi s Kosovom, u zabludi je. Kosovo nije dobilo status državnosti zahvaljujući arapskim i muslimanskim zemljama, a ne zahvaljujući Izraelu. Arapi i muslimani su podržali stav Srbije i još ga podržavaju.

Kako pamtite vreme stare Jugoslavije u kojoj ste se školovali? Socijalistička Jugoslavija snažno je podržavala Palestince.

- Jeste, ali i sada nas Srbija podržava. Srbija je u UN podržala brojne rezolucije o Palestini. Vidovi saradnje su raznoliki.

Kontinuitet, dakle, postoji?

- Naravno. Nekad su međunarodne okolnosti bile drugačije, kao i odnos snaga u svetu. Mi smo bili drugačiji, bili smo revolucionari. Sada se politika bazira na uzajamnim interesima i to je dobro. Isto tako, sada svako gleda svoje šire interese, što je takođe dobro. Mi imamo dobre odnose sa Srbijom i nastojimo da ih razvijamo na svim nivoima. Što se srpskog naroda tiče, tvrdim da Palestinci ovde uživaju ogromnu podršku. Otkad sam postao ambasador pre pet godina tri srpske opštine zbratimile su se s palestinskim. Zemun i Ram...

Ali to je bilo dok su radikali bili na vlasti u Zemunu?

- Da, ali to i sada važi. Kragujevac gde radikali nisu bili na vlasti zbratimio se s Jerihonom. Rekovac, u kojem takođe nisu vladali radikali, sa Salfitom. Dakle, razvijamo odnose sa svim partijama i narodom. Gde god razgovaram sa narodom, svi izražavaju solidarnost i simpatije s Palestincima.

(Danas)